Posebno su mi drage one fotke koje se dese slučajno. Incidenti, da kažem drugačije. Meni ne treba preveliko podsećanje da fotoaparat treba uvek da bude blizu.
Oko podneva sam se spremio na ranije zakazanu kaficu sa Marinkom i Lukom negde na trgu. Popismo mi tu kaficu, a da fotoaparat nije izvađen iz torbice. Po razlazu, nisam otišao kući. Ama, nisam se davno prošetao gradom, beše mi ostalo još 40 minuta plaćenog parkinga, pa rešim da napravim krug po trgu, neobavezno i po sistemu “noga pred nogu, pa kad stignem”.
Usput sam razmišljao šta bi mogla da bude fotka dana; nijedna ideja mi nije pala na pamet, a osim toga, sunce je bilo visoko i oštro, sa senkama koje ne dozvoljavaju valjano slikanje. Pa dobro, u dva popodne nisam ni očekivao da je vreme primereno za foto-sešne… Dok nisam izašao na deo trga u strogom centru.
Izgleda da je tamo bila neka pokazna vežba vatrogasne jedinice: jedan crveni kamion sa merdevinama, pride jedan antički kamion sa starom vatrogasnom opremom, a po trgu tragovi pene i praha… Bilo je očigledno šta se dešavalo tokom prepodneva.
Taj stari kamion mi se učinio zanimljivom. Rekoh već: svetlo je bilo nemoguće. Ali ja sam tad bio tu, kamion je bio tu preda mnom. Trenutak istine: fotka ili škart, nema puno priče. Ako svetlo bude loše, pomislim, povadiću sve boje sa fotke osim crvene, udariću neki besan kontrast, pa ću dobiti možda čak i zanimljivu sliku. I izvadim fotoaparat, pa tras tri ekspozicije. I to je bilo sve. A posle obrade, rezultat je ovaj:
Da, svetlo na fotki je bilo loše (obrati pažnju na senke); morao sam da pobegnem u neku obradu da je spasim. Uradio sam tačno to što sam isprva zamislio: ostavio sam samo crvenu boju, ostale spustio na nulu; malo pojačao kontrast… I tu je počela sledeća patnja: šta god da sam pokušavao, slika prosto nije “radila”. Kombinacija monohromatske slike i crvenih detalja nije uspela. E, onda sam se setio da postoje neke varijacije kvazi-sepije među predlošcima, pa pokušam to. Uspeh je bio skoro momentalan, mada sam morao da doradim fotku ručnim uklanjanjem nekih “iscurelih” boja. Pride je radio i Photoshop, gde sam popravio histogram i još malo smanjio ukupno zasićenje boja. Ovo je bila igra sitnih podešavanja, a bilo ih je toliko da sam izgubio trag šta sam sve uradio…
Kako god, ova slika bi vam se sigurno dopala po principu “ova je zaista bolja” kada biste videli kako izgleda ono što sam uslikao. Meni se dopada svakako, a pride imam fotku uhvaćenu po lošem svetlu i spasenu da ne bude odbačena. Dakle, mišn akomplišd.
Otkud crnogorska zastava na ovom divnom vozilu?
Iskreno, nisam obraćao pažnju na to da li je zastava crnogorska ili neka druga. I meni je palo na pamet.
nije crnogorska za zastava već zastava dobrovoljnog vatrogasnog društva 😉
Eto, vidiš… Znao sam ja da je neka zvrčka 🙂 Tnx, Kristijane!
Nema ovo veze sa crnogorskom zastavom. Ovaj afto ima 101 godinu (mislim šasija) i nema registarsku tablicu (oldoldtajmer) i u voznom je stanju i nekad je bio benzinac i ‘oću reći da još uvek radi …