September 2011 – Page 9 – Suština pasijansa™

Internet portali: resavska škola

Baš gledam okolo, pa ne mogu da se otmem utisku: izgleda da je kritičkom prenošenju vesti odzvonilo: svi kao da samo prepisuju. I to na devet lakata.

Moj glavni izvor informacija je, gle čuda, Internet. Protrčim neke veb portale, poslušam preporuke ljudi u čiji sud verujem, do mene svakako prodru viralne informacije za koje me zabole patka… I kako god okreneš, opet saznam više nego što bih hteo.

Površnost kao apsolutni princip. Štaviše: to je mera uspeha. To da portali neguju površnost, poznato je odavno. To je namerna praksa: površni čitalac se kloni dugih tekstova, jer za njih su potrebni i vreme i pažnja. A ako posetilac bude trošio previše vremena, neće moći da se bavi drugim glupostima poput fejZbučenja i gledanja televizije; ako bude morao da uloži pažnju, zaboleće ga glava od napora. Oni koji vode info portale vrlo dobro znaju za to, pa plasiraju plitke i površne informacije, unapred znajući da će to izazvati dobar odziv.

Jedino ostaje problem generisanja površnih sadržaja. Pošto propagatori površnosti uglavnom i sami boluju od istog socijanog sindroma, to nema druge nego reciklirati informaciju. A kako: lepo prepišeš informaciju ko zna odakle, odrekneš se kritičkog osvrta jer je bitnije da je brzo i kratko nego sporo i raščlanjeno, u dnu vesti napišeš izvor (poželjno – bez linka) i svi srećni.

Najzanimljivije, pak, nastaje kad neki zamlata, poput mene danas, krene da traži izvore, sve u pokušaju da sazna i nešto više. E, to je već detektivska zavrzlama.

Nastavite sa čitanjem… “Internet portali: resavska škola”

Google nas podseća ko je to Albert Sent-Đerđi

Danas je 118 godina od rođenja naučnika koji nije pobrao slavu nekih svojih savremenika. Kako god, ovaj Nobelovac je danas dobio svoj Google doodle.

Dakle, ne znate ko je bio Albert Sent-Đerđi (Albert Szent Györgyi)? Nisam znao ni ja – ili sam čuo, pa zaboravio, ko bi ti sad znao da kaže. Nekako mi lakše da mislim kako nisam znao nikad – saznanje o zaboravljanju nekog podatka nikada nije prijatno.

Albert Sent-Đerđi je bio medicinar i hemičar, prvi naučnik koja je izolovao i objasnio mehanizam delovanja vitamina C. Za to je kasnije dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Simbolično: a gde je to rođeni Mađar mogao da nađe vitamin C u enormnim količinama, nego u zelenoj paprici! Nerd smile

Nobelova nagrada za medicinu 1937. Naučnik, altruista i patriota, Sent-Đerđi je ipak bio prinuđen da ode iz komunističke Mađarske i naseli se u SAD, gde je uskoro postao naturalizovani državljanin.

Zanimljiv detalj u biografiji ovog naučnika: tokom pedesetih godina prošlog veka, usred istraživanja mehanizma ponašanja karcinoma, umro je Stephen Rath, industrijaalc mađarskog porekla, glavni mecena Sent-Đerđija. Istraživanje se raspalo i nije nastavljeno tokom dugog perioda. Da do tog obrta nije došlo, ko zna koliko bismo danas znali o raku kao bolesti…

GluGen epopeja, pilot epizoda: Bez naslova

Prolog

Perje dinosaura u ćilibaru Započinjem projekat aftamackog kreiranja sadržaja pomoću frizirane RNDalice za Excel 2007/2010 (autor programskog dodatka je Miloš Babović). Kroz par dana ću vam ispričati kako sve to funkcioniše, pa da možete i sami da probate. U međuvremenu, slobodni ste da date svoje mišljenje o ovome: vaš komentar bi čak mogao da pomogne da ovo ne eskalira u ludilo.

Što se mene tiče, ja imam cilj koji je zapisan između redova u ovom tekstu. I to, da izvinete na pornografiji, funkcioniše bolje nego što sam očekivao.

Sledi tekst koji je generisala mašina od reči koje sam izvukao iz arhive Suštine pasijansa. A uskoro će da ih bude još.

Nastavite sa čitanjem… “GluGen epopeja, pilot epizoda: Bez naslova”

Najkraći voz

Aj’ se opkladimo nešto, onako ko bajagi. Garantujem da ćete ovaj klip pustiti ponovo.

Aj’ sad lepo priznajte koliko puta ste pogledali ovo.

Fotografija dana, 15. septembar 2011

Meračio sam ovo u glavi tokom poslednja dva dana. Na kraju se pokazalo da je daleko teže nego što sam mislio…

Podsetiću vas da većina fotki u projektu “jedna na dan” koje ste do sada videli u ovih još-malo-pa-šest-meseci ide u red onih koje su najpre osmišljene, pa zatim izvedene. Pritom se nisam nešto odveć trudio da pravim tzv. lepe fotografije, nego da napravim baš ono što sam zamislio; prva ideja je da kontrolišem odnos između ideje i tehnike, a druga da naučim da zadovoljim ideju u okviru znanja, mogućnosti i ograničenja. Taj princip je očuvan sa malim oscilacijama: valjda je razumljivo da ponekad nemam baš mnogo volje da isteram princip do kraja.

Ali, ponekad se desi da udarim u sopstvenu zamisao. Češće se desi da nisam predvideo nešto nego da sam unapred znao šta će biti glavno ograničenje, mada se taj odnos lagano menja u korist znanja poteklog iz iskustva. Tako je bilo baš večeras: imajući tačnu ideju šta želim da izvedem, na kraju se pokazalo da u improvizovanim uslovima kakve mogu da napravim nemam bogzna koliki manevarski prostor. Namera je bila sledeća: da slikam pravo u svetlo baterijske lampe, ali tako da ispred stavim neki objekat koji će se ocrtati u svetlu; budem li koristio merenje svetla u jednoj tački (najsvetlijoj), dobiću pravilnu siluetu objekta u prvom planu.

Bar sam mislio da će to tako ići. Lakše reći nego učiniti, pokazalo se. Malo po malo, tokom sesije sam okrenuo čunak na drugu stranu – slikanje protiv svetla, ali skrivenog iza objekta koji je vidljiv i samo u senci. Posle malo obrade, rezultat je ovaj:

Fotografija dana za 15. septembar 2011.

Ovog mesinganog zeca poznajete, nadam se: učestvovao je u sesiji za fotku dana 27. marta.

A sama sesija je ispala skoro-pa-spontana. Imao sam ideju šta želim, ali se pokazalo da to ne pali; svetlo lampe je prejako, ne mogu da ga popustim, a ne mogu ni da napravim pravu perspektivu udaljavajući se, jer imam problema sa izoštravanjem u mraku. To pogotovo važi kad je zum u akciji, a manuelne kontrole su sve manje precizne kako se udaljavam od objekta – ipak ovo nije DSLR sa ručnim fokusiranjem. I onda, malo o malo sam sakrivao svetlo sve više, a otkrivao celog zeca – dok nisam došao do ove scene, kojom sam napokon bio zadovoljan.

Obrade minimalne: malo sam stišao odbegle boje i dozu prejake žute na površini stola. I to je to. Mišn akomplišd, jer je pouka izvučena, pa i da nisam dobio ono što sam hteo; sada znam zašto je tako, a to je već škola.

Priče o ledenim čudima

Saznajte kako je polarna neman danima pokušavala da nahrani fotografa National Geographica i kako se družio sa pripadnikom najređe vrste medveda na svetu…

Biti fotograf National Geographica je nešto o čemu sanjaju mnogi. Pritom, većina takvih sanjara uopšte nema ni načelnu predstavu kakvu obavezu preuzimaju oni čije reportaže časopis prihvati. Dva meseca bez ijedne uspešne fotografije? Da li biste odustali? Ili, recimo, šta mislite, kako izgleda toliko obamreti od hladnoće u vodi da ste na ivici ste da se ugušite zbog refleksnog povraćanja u aparat za disanje, a pri izlasku ne možete da govorite?

Nema novca koji to može da plati. U vama mora da postoji strast koja je tolika da potpuno svesno ulazite u vodu među životinje o kojima se malo zna, a koje su označene kao krvožedne. Drugim rečima, i razumite to kako hoćete, morate biti ludi na određeni način koji ne može da se nauči. Za prosečne point’n’shooter marginalce nema mesta u redovima fotografa National Geographica, jer oni ne razumeju šta znači krilatica “National Geographic objavljuje fotografije, a ne izvinjenja”… Nerd smile

Paul Nicklen je odrastao među Inuitima i, kako sam reče, sneg i led su bili njegova “kutija s peskom” za igranje. Tako odrastajući, razvio je veštine i sposobnosti koje su ga promovisale u legendu polarne fotografije u redovima uglednog časopisa.

U martu 2011. godine, Paul Nicklen je pozvan na TED konferenciju da priča o svetu koji tako dobro poznaje i da podeli to znanje sa svima koji žele da ga čuju. Iskoristivši jedinstvenu šansu, održao je fantastično i veoma emotivno predavanje o nekim svojim iskustvima. Usput je skrenuo pažnju na to da živi svet na polarnim kapama nestaje, da će beli medved možda izumreti i da će se to desiti pre nego što smo mislili.

Svakako pogledajte to predavanje. Evo verzije koja je titlovana na srpski.