Udarila kiša, ali suncokret je odavno pokošen; biće malo nevolje sa berbom kukuruza. I sad, ne znam baš kako je i zašto ispalo kako je ispalo, ali meni je došlo da malo prevrćem po muzičkoj arhivi… I po hodnicima vremena.
Sećate li se ovoga?
A ovoga?
A ovoga?
Mogao bih ja ovako do sutra… Nego, nema smisla: dalje ćete već i sami da nađete ako vas zanima. Ipak, pikanterija za kraj. Što ono reče Frank “proverićemo šta je to” Zappa: a little piece of music for late nite easy listenin’. Eh, još da je imao ko da isproducira ovo kako treba…
Ah, fenomenalna Snežana Jandrlić… Boktemazo, kakav je to glas bio… Mada, budimo načisto: ova numera se samo uslovno smatra “Suncokretom”; muzičko jezgro grupe više nije bilo u toj priči. Ali, Snežanin glas zaslužuje malo gledanja kroz prste.
– * –
Rad “Suncokreta” je veoma uticao na mene u vreme kad sam se aktivno bavio muzikom. Na kraju smo drugar i ja okupili bend po uzoru na “Suncokret” i u repertoaru držali numere “Ni sam ne znam kada” i “Uspavanku“. E, pa imali su i “Nesalomivi” tri sjajna ženska glasa… 
Od sve gluposti i adolescentske arogancije, omašili smo da primetimo da “Suncokret” nije valjao hipi fazon, kao što smo naivno mislili nakon onog glupog spota za “Pada prvi sneg” (tu pesmu je, podatka radi, napisao Dr Spira). Ipak su oni svoje najlepše nasleđe ostavili u domenu folk-rocka. Nije ni čudo: Fairport Convention i Pentangle su bili kraljevi i carevi svog faha, a formula je dalje od njih crpljena širom vaskolike muzičke scene. Nažalost, na brdovitom Balkanu prog-folk formula nije mogla da prehranjuje muzičare koji su ukoračili u tu provenijenciju, pa priča nije mogla da traje predugo. Originalni “Suncokret” je nestao sa scene posle tri godine rada, nakon što su Bora i Bilja otišli dalje… I Nenad Božić se negde izgubio, a Snežana ostade da cedi suvu drenovinu, ostavljajući svetu još dva singla. Nego, šta bi bilo da je Božić pristao da grupa uradi Borinu “Lutku sa naslovne strane”, ostaće nam da se pitamo…
Ukupno nasleđe grupe je sedam singlova, od kojih pet u originalnom sastavu, i jedan album sa fenomenalnom muzikom i užasnom, kombinatskom produkcijom. Kratka brazda na muzičkoj sceni tadašnje države, ali duboka.
Vrag će ga znati kako bi ispalo da sam razumeo na vreme… Da sam tada, u “Nesalomivima” pre trideset godina, znao makar delić ovog što znam sad o vezama u muzici, drugačija bi to priča bila. Veoma drugačija. Sada je kasno. Dobro de, naknadna pamet je uvek fokusirana bolje od realne pameti… ali neka ostane beleška da je Biljana Krstić ipak najbolje od svih članova “Suncokreta” razumela kapacitet etnološkog nasleđa muzike Balkana. Srećom, otisnula se dalje iz “Ranog mraza” i danas je kraljica moderno fuzionisanog etno zvuka.
Bar je neko shvatio, Bogu hvala.
A Bora? On je malo kasnije napravio grupu čije ime neki nisu skontali do dana današnjeg. Radeći tamo od 1979. do dana današnjeg, on je meandrčio u razne druge krajnosti; neke od njih su bile veoma uspešne, a neke su na granici klozetske poezije uterane u muzičku frazu. Pa dobro, nije strašno: niko nema monopol na apsolutni kvalitet. Makar je jasno da je “Riblja čorba” grupa koja uvek, bez izuzetka, sagoreva na sceni. Tako je barem bilo svakog puta kada sam ih gledao, a od 1981. do danas beše možda dvanaestak prilika. A takav stav je vredan barem uvažavanja.
$#$