Day: October 4, 2011

Janis Joplin: danas 41 godina kako je otišla

Na današnji dan pre 41 godine, ovaj svet je napustila najbolja bela pevačica bluesa koja se ikada rodila. Janis Joplin je bila najsjajnija zvezda i zato je brzo sagorela…

Imao sam dvanaest godina kad sam čuo ovu pesmu i zauvek se zaljubio u taj glas:

Uh…

Sad sam se setio kako je na jednom koncertu Big Mama Thornton morala da kaže “znate, ipak je ovo moja pesma, a ona mala ju je ukrala”. E, pa to se poklapa sa mojom starom tezom o preotimanju pesme. Sorry, Big Mama: Janis je u ovu pesmu ugradila dušu i bila spremna da sagori svaki put kad je peva.

Uostalom, danas znamo da ona jeste sagorevala dok je pevala.

Kad smo kod preuzimanja pesme… Imate li uopšte ideju koliko ljudi nema blage veze ko je autor ove pesme?

Mnogo. A još veća groteska: Janis nije ni doživela da vidi kako je njena izvedba pesme dospela na prvo mesto top liste…

Uvod ću da zaokružim klasičnim repertoarom. Da je Big Brother & the Holding Company snimio samo ovu jednu numeru, bilo bi dovoljno za svaku antologiju. No, biram underground verziju, jer studijsku već znate, a krajnje je vreme da se odmaknete od lenjir-fonografije.

Eh…

Nastavite sa čitanjem… “Janis Joplin: danas 41 godina kako je otišla”

Još malo do sedam milijardi

Ako ste pratili pažljivo, onda već znate: veoma uskoro, verovatno pre isteka ovog meseca, biće nas sedam milijardi na planeti. Velik broj, ali još uvek održiv.

Sedam milijardi!Predlažem vam da posetite sajt 7 Billion People | 7 Billion Actions i da se malo zadržite čeprkajući po informacijama koje su tamo date. Ideja vodilja ovog mesta je humanistički princip da svako može da pruži nešto čime će doprineti održivosti. Dva su glavna cilja:

  • podizanje opšte svesti o mogućnostima i iskušenjima koja predstoje u svetu sa sedam milijardi žitelja;
  • inspirisanje vlada, institucija, privatnog sektora, akademskih ustanova i pojedinaca da preduzmu aktivnosti koje će izazvati pozitivni društveni uticaj.

Ima toga još na sajtu, baš da ne prepričavam očigledni sadržaj. Skrećem pažnju na brojač koji postoji na naslovnoj strani.

Stanje zabeleženo 4. oktobra u 16:16

Naučićete da nas svake sekunde ima bar još po troje: to je preko 250.000 novih duša svakog dana…

I da ne propustim da vas podsetim: National Geographic je celu godinu posvetio ovoj temi. Ispratite glavne priče na sajtu časopisa.

Sedam milijardi... Fotografija je maznuta sa sajta ngm.nationalgeographic.com bez ičije dozvole.

Sedam milijardi… Sedam milijardi. Znate li koliko je to sedam milijardi sekundi?

221 godina, 298 dana, 6 sati, 26 minuta i 40 sekundi.

Mnogo.

(Via)

O onima koji posmatraju

Citat dana dolazi od onog koga ovih dana mnogo spominju, apsolutno ne razumevajući da čovek nije ničemu kriv i da to zašto ga pominju nema blage veze za životom.

Jednom rečju: bum.

 

Neće svet uništiti oni koji čine zlo,

već oni koji ih posmatraju i ne preduzimaju ništa.
Albert Ajnštajn

 

 

To su osobe koje ja, pride, nazivam “Oni Koji Konstatuju”. Prepoznajem nekoliko podvrsta te socijalne bagre:

Nastavite sa čitanjem… “O onima koji posmatraju”

No-no mačka

Ko zna šta je ovoj mački na pameti…

Naravoučenije: ako dobro podgojite svoju mačku, ona će početi da govori.

Fotografija dana, 3. oktobar 2011

Večerašnja fotka je bila izazvana čitanjem nekog teksta u časopisu o fotografiji. Kažu ‘naučite da merite svetlo’. Pa valjda je to ključ fotografije… Nije? Ah, da: način merenja! Ovog puta, sledi samo vežba, ali važna.

Bile su zlatne sedamdesete, Led Zeppelin je taman snimo “Presence”, Pink Floyd još uvek nije snimio “Animals”, a ja sam učio osnovne parametre podešavanja svetla na fotoaparatu. Ako pomeriš ekspoziciju sa 1/125 na 1/250 da bi snimio nešto što se brzo kreće, onda blendu moraš da pomeriš sa 5,6 na 4… Eh, prvi film koji sam u životu ispucao je imao 25 ASA… Čak, mislim da sam sačuvao negde taj negativ… Ali, tada nisam umeo da dobijem ovako nešto:

Fotografija dana za 3. oktobar 2011.

Danas sve prepuštamo automatici, pa nam je onda tehnika kriva kad fotografija ispadne loša. Konzumenti elektronike ne ulaze u pitanje dinamike svetla u kadru i potrebe da se neki ekstremi svetla kompenzuju na ovaj ili onaj način. Na stranu loše razumevanje činjenice da nijedan fotoaparat ne može da radi kao ljudsko oko, pa smo zbunjeni kad vidimo škart rezultat…

Tek kad sam ušao u problematiku merenja svetla i ovladao njome, prestao sam da pravim više škartova nego ispravnih ekspozicija. Naučio sam da je čak i sa najjeftinijim aparatom moguće snimiti ponešto ekstremno, ako umem da izmerim svetlo.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 3. oktobar 2011”