Fotografija dana, 6. oktobar 2011

Ovo nije bio dan za fotografisanje.

Ako se dobro sećam, ovo je drugi takav dan za šest i po meseci projekta “jedna na dan”. Da nisam sebi tvrdo obećao da ću izdržati, ne bih uzimao fotoaparat u ruke danas.

Da vam baš ne objašnjavam razloge; previše loših vesti oko mene. Zbog toga, teško je ostati na površini ponekad.

Tokom većeg dela dana, osećao sam se kao da me zavrću poput nekog vijka. Kad sam video jedan zaboravljeni samorezac na svom stolu, samo sam ga stavio na papir ispred sebe i štriknuo sam par fotki, znajući da se neću truditi više od toga, pa šta ispadne. Pretpostavljam da bi trebalo da se izvinim zbog takvog ponašanja, ali ću umesto toga uložiti kviska. Uostalom, fotka nije od najgorih koje sam složio u ovaj štek:

Fotografija dana za 6. oktobar 2011.

No mišn tudej, so mišn not akomplišd. Šta da se radi. Nadoknadiću tokom sledeća tri dana.

Tadž Mahal u opasnosti od rušenja

Prema pisanju lista Mail, jedna od najpoznatijh i svakako jedna od najlepših građevina na svetu je ugrožena.

Drveni šipovi koji nose kompletnu konstrukciju temelja mauzoleja Tadž Mahal su truli i postoji realna opasnost da u roku od pet godina potpuno popuste. U poslednjih nekoliko godina, pojavile su se pukotine u unutrašnjosti mauzoleja, a četiri minareta na uglovima platforme zgrade su već blago nagnuta. Uzrok problema je značajan gubitak vode iz obližnje reke Jamuna, čime je zemljište isušeno i to je dovelo do prodora vazduha u delove temelja u kojma je do sada voda služila kao impregnator.

Kako stoje stvari, potrebna je hitna akcija saniranja.

Tadž Mahal: 350 godina posle gradnje, preti mu pad...

Sebična beleška: mora da izdrži bar dok ne stignem da ga vidim.

Činjenica: deluje mi nestvarno, kao da je nekome svejedno što je ta značajna građevina ugrožena. Nadam se da me taj utisak vara.

(Via)

Zbunologija informacija

Zaista ne znam šta da kažem. Daću vam sliku jedne veb stranice, jer je izvesno da ona neće dugo opstati…

Dobrica, ni kriv ni dužan. Zapravo, osrednje je kriv, a VEOMA dužan.

 

Ako u ovom času (i ne znam još koliko dugo) otvorite stranicu , videćete infiormaciju da je dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2011. godinu – Dobrica Ćosić! Kliknite na malu sliku da biste videli sliku pune veličine.

 

A onda, pratite dalje linkove, najpre u meniju na levoj strani, a zatim i na ime laureata za 2011, pa dobijete da je nagradu dobio švedski pisac Tomas Tranströmer.

Svašta!

[EDIT 10.10.2011: Osim što smo saznali da je reč o nekim levim aktivistima koji su napravili lažni sajt i čije mišljenje ne zanima ama baš nikoga, danas mi sistem javlja da je link pukao, zapravo da pomenutog lažnog sajta više nema.]

Majka svih inspirativnih govora

Prisećamo se Stiva Džobsa kroz jedan od najboljih govora koje je ikada održao. Zapravo, jedan od najboljih govora koje sam ikad u životu čuo.

Poslušajte.

Mogli ste da volite ili ne volite Apple, Mac platformu, sve one gadžete. Ja sam od onih koji nikad nisu hteli da prihvate hajp proizvoda kompanije Apple. Ali, barem je u jednom postojao konsenzus svih – i ljubitelja i protivnika: Steve Jobs je bio genije. Imao je nesvakidašnji osećaj za tehnologiju, za tržište, za pravi trenutak i, da se ne nikad ne zaboravi, za vrhunski stil koji je ugradio u proizvode koje je smislio i kojem se niko nikada nije primakao.

Tezga na nivou

Mr Burns je pobrkao lončiće, ali ne mari. Ramones su se pobrinuli sami za sebe.

Jeste li gledali ovu epizodu “Simpsona“?

Eto, izgleda da se ovako nešto neće ponoviti. Produkcija serije The Simpsons je u zavadi sa šestoro glumaca koji daju glasove glavnim junacima, jer oni neće da prihvate da im se plata za 22 radne nedelje godišnje smanji sa 8 na 4 miliona dolara. Moguće rešenje je i prekidanje produkcije… I to posle 23 godine, i to bez i najmanje naznake opadanja popularnosti serije.

Da ne bude zabune: osam miliona po osobi.

Kuda ide ovaj svet?…

R.I.P. Steve Jobs

Ode genije (vest).

Steve Jobs (1955 - 2011)

Slava ti, maestro.

(Via)

Fotografija dana, 5. oktobar 2011

Kaže mi jedan drugar, inače profi fotograf: “slikaj iz prikrajka; hvataj emociju; traži pokret”. Pravo veli čovek, ali ne zna da ja još uvek ne smem da se otisnem od obale. Zasad se držim vežbi. Sledeća vežba: oblik u granicama svetla.

Ovo je još jedna fotka koju sam odavno zamislio. I neka ostane zabeleženo: upravo sam ovom stavkom potrošio suvisle stavke spiska koji sam načinio pre nego što sam uopšte započeo projekat “jedna na dan”. Ima još jedna zanimljiva tema na tom spisku, ali ja zaista ne znam da li ću u dogledno vreme stići u podnožje Kilimandžara, pa temu odbacujem kao gotovo nemoguću…

Fotka je prosta i lako izvodljiva; jedina promenljiva vrednost je konačna atmosfera, što se postiže svetlom, kontrastom i kompozicijom. Evo je:

Fotografija dana za 5. oktobar 2011.

Nemam puno da pričam: najpre, dobio sam kadar koji sam imao u glavi. A onda: oborio sam zasićenje boje, izveo malo jači kontrast, kadrirao scenu; i to je to. Mišn akomplišd.