Malo poetike na samoj granici kiča.
Pomoći će da više cenite prave vrednosti.
Vi prepoznajete prave vernosti, zar ne?… Sve izbegavam da vam ispričam šta mi se desilo pre koji dan…
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Malo poetike na samoj granici kiča.
Pomoći će da više cenite prave vrednosti.
Vi prepoznajete prave vernosti, zar ne?… Sve izbegavam da vam ispričam šta mi se desilo pre koji dan…
Moraću da preduzmem nešto po pitanju tzv. studijskog fotografisanja. Ovako dalje ne ide.
Sasvim nehotice, danas sam naučio nešto što je već trebalo da znam: sa osvetljavanjem nema šale. Ili imaš ili nemaš. Svetiljka u zubima nije pravi način da se osvetli scena na stolu.
Da krenem redom. Negde sam natrčao na raspravu među fotografima na temu “šta nosite sa sobom na teren”, pa sam se zamislio i sam. Jeste da nemam DSLR, ali imam više opreme nego većina drugih koji nose svoje fotoaparate u džepu od košulje. Imam jednu torbicu Case Logic u kojoj je još moj prvi G2 došao od mog druga Neše. Torba nije velika, taman da u nju stanu fotoaparat i… i sve ovo što vidite na slici.
I ako ćemo mak na konac, možda stane i više – još jedna garnitura baterija za blic (nego je par baterija otišlo bogu na istinu posle SAMO šest godina rada , a ja još nisam kupio novi set). Uglavnom, ovo sa slike je stalno u torbici kad god krenem iz kuće.