Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Jednom jedne strašne noći, ja zamišljah u samoći,
Čitah crne, prašne knjige, koje staro znanje skriše;
Dok sam u san skoro pao, neko mi je zakucao,
Na vrata mi zakucao – zakucao tiho – tiše –
“To je putnik” ja promrmljah, “koji beži ispred kiše”,
Samo to i ništa više.
(nastaviće se)
Kao da je preko sveta: trebalo mi tri dana da stignem do velikog parka…
Park po imenu Blandaš, ili kako ga neki popularno nazivaju “veliki park”, predstavlja jedinu pravu zelenu zonu u Kikindi. Stari park sa vrednim i starim drvećem oduvek je privlačio rekreativne trkače, decu koja se igraju i voze biciklove, šetače sa psima, zaljubljene parove… I mene sa fotoaparatom u jesen. 
Naumim ti ja tako da krenem u subotu prepodne, pa ne stignem. Krenem u nedelju popodne, pa opet ne stignem. Ne bih stigao ni danas, a i to što sam stigao beše u periodu poslednjih dvadesetak minuta svetla, nego smo Jasna i ja nekim poslom morali do grada, pa kad smo završili, kidnapujem svoju dragu u predvečernju šetnjicu tim mestom.
Dakako, plan je bio da uhvatim nešto zanimljivo. Nisam imao nikakav poseban plan, osim nekakve maglovite ideje da bih mogao da se poigram detaljima, poput lista na klupi, mahovine na grani ili nečeg sličnog. Pri polasku iz parka, nisam ni primetio da sam napravio skoro pedeset ekspozicija, doduše unapred znajući da ima dosta škarta jer sam slikao iz ruke, a ekspozicije su bile spore i, stoga, mutne.
Posle obrade i prve selekcije, imao sam osam fotki koje su bile širi kandidati za izbor. Poslednje četiri sam dodatno sredio i ostavio pola sata da “odmeknu” u glavi. I na kraju sam odabrao ovu:
Ništa posebno da se priča: izbrisao sam sve boje osim (prenaglašene) žute boje lista, nagurao sam jak kontrast i pažljivo rasporedio preostalo svetlo. Naravno, pogodili ste: list sam ja stavio na klupu. 
Još sam se malo igrao raznim proporcijama i veličinama izreza, pa sam brzo došao do toga da list ostane na zlatnom preseku. Nisam dugo odlučivao, sve je išlo brzo. Mišn akomplišd.
Pre je bilo problema sa AV programom NOD32. Taj problem je sređen, a sad Avast…
Dragi moji, ako koristite antivirusni program Avast, verovatno imate problema sa Suštinom pasijansa. Tačnije, Avast prijavljuje da su spoljne slike, koje držim na portalu Minus, nekakav malver. Ovo je tzv. false positive, tj. lažna uzbuna.
Kao i u slučaju incidenta sa progamom NOD32, prijaviću ovo administratorima Minusa, pa neka oni vade oči sa problemom. U međuvremenu, hvala na vašem strpljenju.
Zahvaljujem se Igoru na naznaci.
Citat dana dolazi od čestitog i veoma popularnog muzičara kome su trebale duge godine da dostigne elementarnu mudrost.
Jeff Beck svira gitaru na način koji se opire opisivanju.
Eric Clapton
Imalo bi tu još štošta da se kaže na reči koje je E.C. izgovorio o svom prijatelju u kameru tokom uvodne reči na DVD-u sa koncerta Crossroads 2007 u Čikagu. Ali…
Čisto da najavim, pa da ne moram posle da objašnjavam.
Svake večeri u 23:59, počev od večeras pa ukupno osamnaest večeri zaredom, čitaćete narativnu pesmu “Gavran” Edgara Alana Poa na stranicama Suštine pasijansa.
Čudna mi čuda, reći ćete, kao da osamnaest strofa ne može da se strpa u jedan post. Naravno da može. Ali, da li biste vi tada pročitali pesmu? Priznajte: ne biste. Pretrčali biste prvu strofu i, eventualno, drugu, skrolovali biste do osme strofe, pa kad ugledate “Nikad više” prvi put, zadovoljili biste se time.
Neću da prepuštam to delo takvoj žurbi. A onako uzgred, kroz digresiju, želim da vas podsetim da vam žurba u životu neće doneti ništa osim neke bolesti, daleko bilo.
Drugi razlog za deljenje u osamnaest postova: pronašao sam neverovatne grafike Gistava Dorea koje su 1884. godine objavljene kao ilustracije čuvene pesme (sam Dore nje doživeo tu premijeru). Naslovnu stranu i vinjetu vidite u ovom prilogu (klikni za punu veličinu). Kad bih sve ugurao u jedan post, nastao bi metež. A te grafike zbilja zaslužuju pažnju.
Treći razlog je možda najvažniji: hoću da vas navedem da pročitate “Gavrana” prvi put ako niste, još jedanput ako jeste, a u svakom slučaju da apsolvirate delo natenane.
Istina, različiti su prevodi u opticaju, a jezik kojim Po piše danas nije lak za razumevanje ni u originalu. Da ne bih poticao sumnju u izvor, priznaću vam da sam se drznuo da “ispeglam” prevod koji sam našao na netu. Proveo sam dobrih nedelju dana razmišljajući o tome kako da izvedem neke figure; izvesno, neću se ponovo upuštati u ovakve avanture, jer prevođenje poezije je posao za nekog ko je ravan autoru u veštini sricanja stihova…
Ali ću vam dati i originalne stihove na polzu, pa radite sa njima šta znate i umete.
Ima još razloga za pokretanje ovog projekta, ali oni su zapisani negde između redova Suštine pasijansa.
Zna šta hoće. Ume to i da objasni.
Pa dobro: bolje Iron Maiden nego onaj balavac sa šiškom, kako se zvaše.
Jedino sad ostaju dve dileme: prvo, hoće li evoluirati na Metallicu; i drugo, hoće li u budućnosti umeti da iskoristi to njavrkanje za neke više ciljeve od puke zabave tokom vožnje kolima.
Sva je istina da imam jednu bolju sesiju od one iz koje sam izvadio fotku dana. Ali, mislim da nije red da vas provociram.
…A šta da radim, kad volim da jedem dobro. A Jasna jako često pravi neka neimenovana čuda za nedeljni ručak, a tad mogu da prekinem jedenje samo tako što odem iz trpezarije dok se ne smirim… 
Međutim, mislim da bi bilo previše da vam sad pokazujem kako je izgledalo prvo od tri sipanja goveđih repova sa pečurkama; mrzeli biste me iz dna duše. 
Zato sledi jedna tema koju ću tek da razvijem: linije u neposrednoj okolini. Za početak, pogled uvis sa polovine stepeništa.
Malo perspektive u malom prostoru; kombinacija kosih linija u ključnim tačkama. Preset koji ističe kontraste u dodiru linija. Baš nikakve komplikacije, osim činjenice da je fotka malo dosadna i da nisam našao čime da razbijem tu strukturu (sadržaj na dasci od prozora nije dovoljan).
Ali, nema veze: mišn akomplišd. Bila je ovo dobra nedelja; čak sam odgledao najbolji vestern u istoriji filma, “One Upon the Time in the West”, prvi put u desetak godina. I to leškareći dok je film išao na televiziji koja nema ni petnaest minuta reklama na dan.