Jeste li čuli za Theme Time Radio Hour? Ja jesam čuo za tu radio emisiju, ali nisam upriličio nijedno slušanje. Inserti koje sam čuo bi mogli da promene taj stav: baš ću da se potrudim…
Bob Dylan je neko na koga gledamo kao na poslednjeg bitnika ili kao na zabludelog folkera koji je kompletnu muzičku scenu te provenijencije okrenuo naglavačke kad se opasao Stratocasterom (“Judas!“), a potom se elegantno sklonio u stranu da prođu i drugi. Čovek je promenio neke stvari u poimanju popularne muzike i to je suva činjenica.
Manje je znano belom svetu da je Dylan eklektik u duši i da se iza njega kriju mnogi drugi projekti mimo pesničkih i muzičkih. Recimo, da li vam je poznato: Mr Zimmerman se okušao i kao radijski voditelj. U stotinu jednočasovnih epizoda radio serijala Theme Time Radio Hour koje je vodio od maja 2006. do aprila 2009 na satelitskom radiju Sirius XM, Dylan je opisivao neki opšti pojam muzikom, pričom, poezijom, kontaktima sa drugima. Ti pojmovi su bili različiti, poput “brojevi”, “boje”, “novac”, “vreme”, “ptice”… A pričama nikad kraja.
Ova emisija je došla kao kec na deset da se sazna za jednu praksu: Bob Dylan i Tom Waits neprekidno razmenjuju audio kasete koje koriste kao zvučna pisma. I šta reći: Bob je Tomu podmetao temu za sledeću emisiju, a ovaj je istraživao neke faktoide na tu temu, pa slao svoja otkrića na kaseti, što je nesuđeni radio DJ onda puštao u etar.
Naizgled, šaljivi performans. Ispod maske, prilično ozbiljan gest driblanja pred publikom. Čućete, pa ćete se uveriti.
Nikad nisam osobito razmišljao o činjenici da su Bob Dylan i Tom Waits komlementi jedne iste priče. Obojica su, svaki na svoj način, vešto izbegli da budu tretirani kao seljačine koje prodaju maglu po zadimljenim klubovima Grinič Vilidža. A njihove sudbine su čvrsto vezane za rock’n’roll kao ikonografiju kojoj muzički ne pripadaju, ali u kojoj mogu da budu smatrani ideološkim predvodnicima. Sasvim sam siguran: kada biste svakom od njih dvojice ponaosob izneli ovakvu konstataciju u lice, i jedan i drugi bi bez oklevanja rekli “No bullshit!” ili nešto slično. 
I time bi se namah odali.
Neke zmlate su napravile kompilaciju najzanmljivijih inserata iz Dylanove emisije u kojoj on pušta snimljeni glas Toma Waitsa koji govori na razne teme. I tako, naučićete ponešto kad čujete ovo.
To jest, ako možete da razumete. Unapred se izvinjavam onima koji malo teže razumeju dva idiota kako se frljaju svojm akcentima. Preveo bih vam ovo da se lakše snađete, ali nemam vremena za to. Ipak, pokušajte. Saznaćete o sledećem:
- kako su ženska stopala vekovima smatrana seksualnim objektomu mnogim kulturama, sve sa nekim čudnim običajima koje je taj fetiš pratio;
- o izumrloj vrsti goluba (ectopistes migratorius) koja je svojevremeno bila najčešća ptica Amerike, a koja je izumrla početkom XX veka;
- o sklonosti Jevreja ka živopisnim kletvama, od kojih su posebno zanimljiva one dve: “dabogda poslužio kao dokaz da čovek može sve da izdrži” i “dabogda ti ispali svi zubi osim jednog – a taj jedan da ostane zbog zubobolje”. Pažljivi čitalac će se setiti da je Mr Robert Zimmerman alias Bob Dylanporeklom Jevrejin;
- o poreklu izraza “pekarovo tuce“;
- o poreklu oznake “Rx” na receptima za lekove.
Prilično zanimljiva “audio prepiska”, moram priznati.