Svako veče, šolja čaja sa medom.
Ima možda nedelju dana da sam krenuo u pripremu jedne fotografije, pa sam na kraju odustao iz ne znam kojih razloga… Naime, Jasna i ja smo se posle mnogo godina vratili jednom malenom ritualu: svake večeri popijemo neki blagi aromatizovani čaj. Odavno smo naučili da ne ukrštamo šećer i čajeve, a pošto nekim čajevima tek uz zaslađivanje krene puni ukus, to koristimo dosta meda u svojstvu zaslađivača.
Dakako, volimo med i u osnovnom stanju. A tekstura meda je nešto što me privlači već neko vreme kao predmet istraživanja u objektivu. I eto, najzad se desilo. Napravi osam desetak sličnih ekspozicija, sve sa malim varijacijama i sa planom da fotke različito pripremim. Samo jedna konstanta je važila: boja meda mora da bude sačuvana. Zato sam postavio neutralnu pozadinu (crni hamer; lična beleška: kupi novi) i odlučio da pažljivo izmerim boju svetla pod blicem. Rezultat je sledeći:
To je pomoglo da sačuvam boju; u obradi sam posle samo malčice pojačao kontrast, a ne zasićenje – to je dobar trik, ukoliko tako ne narušavate ukupnu atmosferu na slici – i gledao sam da sačuvam odsjaj od pregorevanja, što sam ipak morao da popravim “četkicom”.
A zašto je kadar iskošen? Odlučivanje na tu temu za ovu fotku je trajalo duže nego obrada svih fotografija. Na kraju sam odlučio da se povinujem ličnom utisku (za koji ne znam da li ćete deliti) da ovaj ugao nekako naglašava težinu meda. Vrag će ga znati da li sam u pravu što sam tako uradio. Šta vi mislite?
Kako god: mišn akomplišd.