I kao što rekoh ko zna koliko puta: kreneš od kuće i poneseš fotoaparat sa sobom, a prilika se sama stvori. Ovaj moj je još uvek dovoljno mali da može da stane u džep (doduše, onaj veliki na jakni)…
Jasna je uspela da me navede da prošetamo. Svakako je trebalo da odemo u neku nabavku, a nije da nije, odavno nisam protegao noge po trgu, pa krenemo tako. Fotoaparat u džep, pa šta ispadne: pomislio sam da bih baš mogao da uslikam nešto sa malo manje drame nego inače. Prosto, shoot-shoot-shoot, pa šta ispadne, nešto će možda i biti zanimljivo.
Ama, ‘oćeš. ne mogu ja bez dramaturgije, pa da je vrag. Veli Jasna “slikaj ti po trgu dok ja skoknem do parfimerije…” Parfimerija? Onaj “dm”? Oni što su histerični kad vide nekog sa fotoaparatom? Idem i ja!
Nema slađeg fotografisanja od onog “kad se ne sme”, pogotovo kad su te zabrane banalne i nemaju više nikakvo utemeljenje°. Plan se rodio u momentu. Upotrebiću “alo kobac” varijantu i slikaću tako što ću kadrirati otprilike (zatvoriću vrata displeja). Namestio sam parametre pre ulaska u “dm”, obavio kaiš oko zglavka desne ruke, imobilisao poklopac objektiva da ne landara, pa ušao za Jasnom u bleštavu prodavnicu.
Već posle prvog okidanja sam odlučio da svi kadrovi moraju da budu iskošeni; samo jedan nije bio takav. Istreskao sam tako dvanaest ekspozicija, došao kući, odradio trijažu za pet minuta, nikakvo isecanje, nikakve obrade. Odabrao sam onu čija geometrija mi se najviše dopala i to je to:
Priči je kraj. Mišn akomplišd. 
Ah, da… Niko nije ni primetio. Jedno dete je brisalo prašinu sa police, drugo je radilo na kasi, a monitor koji prikazuje slike sa devet kamera joj je predaleko.
________
° Pogotovo me oduševljava ona zabrana tipa “nemojte slikati hidrocentralu”. Zašto da je ne slikam? Možda će neko da iskoristi moje fotke da bi digao hidrocentralu u vazduh? Jebote, pa ti što imaju kapacitet (i potencijalnu nameru) da dižu hidrocentrale u vazduh već znaju sve o njima, možda i bolje od onih koji njima upravljaju. Fotke koje oni imaju su odavno arhivirane i dovoljne za zlu nameru. Ludak sa fotoaparatoim koji slika za svoj groš ne predstavlja nikakvu opasnost po bezbednost, osim gospodi Čvorovićima (a svi znate bar po jednog, zar ne?).
A ovi što ne daju da se slika po tržnim centrima i buticima… Trebalo bi da malo zavire u zakon, pa da se zapitaju koliko bi im uspelo da se pozivaju na zaštitu “privatnog prostora”. Read my lips, miševi: tržni centri i prodavnice su javni prostori i imate pravo da koristite fotoaparate i kamere. To što ćete naleteti na uniformisanu budaletinu koja će pred vama da odigra monolog “ja sam strašan” u nameri da vas povredi, druga je stvar. Ali ako ste luđi od gorile iz obezbeđenja, a obaška imate vremena viška, mogla bi da padne neka parica za vansudsko poravnanje – samo nađite jednako ludog advokata i pripazite da postoje svedoci tog okršaja kod O.K. korala…
$#$
Bio ja tako onomad u Palati pravde (od koje, je l’ te, ostade samo ime), čekô ispred nekih vrata i kren’o da jedem neki home made sendvič. Kad eto ti uniformisanog baje, nije nešto grub izraz lica, ali… “Gospodine, u zgradi je zabranjeno da se jede”. “Je l’? Nisam znao. A gde piše?”. “Na ulazu u zgradu”. “Izvinite, nisam vid’o”, a urezah da pogledam kad budem izlazio. Ne piše! Eh… Tako mi i treba kad verujem uniformisanim licima.
Al’ vidiš, primetio sam da na ulazu u zgradu lepo piše da je zabranjen ulazak u sandalama, a ova što sad peva po kući je uredno u istim (pri)došla. Smuljam da joj je bilo ko od uniformisanih to “prebacio”… :
ženio se ja, pa otišao sa ocem da kupimo piće. u maxi. e sad, moj otac je tako jedan šašav čovek pa u sred prodavnice traži da ga slikam. uzmem ja aparat, slikam, kad eto ga jedan grmalj:
“zabranjeno!”
“auh, izvinite, evo da izbrišemo sliku.”
“nema potrebe!”
“?????”
Aaaaa, Maxi… Imam jedan projekat, foto-sesiju iz Maxija… Aparat sam udobno smestio između ručke kolica i zadnje strane, taman lepo stalo dok je aparat uključen, ugao savršen za slikanje gondola. I nije da nije, neke fotke su baš ispale šašavo… Pošto sam to radio davno, moraću jednom da ponovim to, baš za fotku dana.
A sad da znam, da se pravim blesav kad se slepci pobune 😀
Ne mogu da odolim: pipa će mi izrasti ako ne uradim ovo… 😉