Svi smo voleli grupu The Shadows, svi volimo bar jednu temu koju su ostavili za sobom. Uticaj ovog čoveka na autentični gitaristički zvuk rock’n’rolla je, jednostavno, nemerljiv. Danas mu je sedamdeseti rođendan i red je da mu posvetimo nekoliko minuta.
Hank Marvin je jedan od autentičnih evangelista rock’n’rolla. A posebno: ako je kompanija Fender nekome dužna za proboj na britanskom ostrvu, onda je to on. Marvin je bio prvi upadljivi gitarista Velike Britanije koji se opasao Stratocasterom i učinio da i drugi požele tu gitaru, do dan danas neprevaziđenu po svojstvima. Ono jeste, toj priči je kumovao Cliff Richard, kada je poklonio jedan komad Hanku Marvinu nakon što su ga The Shadows (u tom času još uvek The Drifters) pratili na fenomenalno uspešnoj turneji po Americi… Ali, ne mari detalje… 
Važna je muzika, reći će Hank Marvin.
Sve, sve, ali taj zvonki i nezaboravni zvuk koji prodire direktno u srce:
Eh… “Apache” beše prvi Top 20 singl Shadowsa… od 35. Slovima: trideset pet. I još trideset četiri u radovima sa Cliffom Richardom!… Ako to nije uspešna karijera, onda ne znam šta jeste uspešno. Kakva karijera!
Ima toga još! Hajde da malo pročačkamo tu fonografiju…
Dobro de, valjano je reći i to da su The Shadows tokom cele karijere imali šaren pristup autorskoj muzici; mnogi njihovi hitovi su zapravo obrade drugih izvornika. Iz današnje perspektive, svi ti originali deluju anahrono u odnosu na obrade: The Shadows su imali harizmu da preuzmu nečiju pesmu i učine je “svojom”.
Magija zbog toga nije nimalo manja, složiće se većina.
Pojava koja me je uvek fascinirala kod muzičara ovog kalibra: lično poznajem bar dvadeset gitarista koji su u stanju da odsviraju sve što i Hank Marvin. I nikome ne uspeva da zvuči tako. Prosto, senzibilitet sviranja Hanka Marvina je takav da ga je nemoguće uhvatiti. Kad malo bolje razmislim o tome, dobro je da je tako. Poslušajte pažljivo ovu plačipičkastu ekstravagancu i biće vam jasno o čemu pričam.
Srećom, nije previše toga zvučalo tugaljivo: The Shadows su postigli svoj pravi identitet zvuka u energičnim numerama, poput sledeće.
Disko-stihija nije zaobišla Shadowse, doduše tek u drugom talasu 1980. No, i to je ispalo sa osobitim stilom – dabome, zahvaljujući prvoj gitari grupe. Tad sam već aktivno pratio muzičku scenu i dobro pamtim pomamu koja je nastala za starom muzikom Shadowsa nakon što je ova numera uletela u diskoteke. Šta reći drugo, nego – bilo je to pametno i vešto upravljanje brendom u koji se grupa odavno već pretvorila… A ako ste ikad u životu čuli blesaviji par modulacija od ovih u instrumentalnoj verziji (Ghost) Riders in the Sky, javite mi.
Shadows se povremeno okupe, Hank Marvin ponekad sam nastupi ponegde… Godine su ih učinile pravim institucijama i zaslužuju da uživaju pod stare dane. Svetu su ostavili čestitu količinu veličanstvene muzike i, u maniru pravih džentlmena, prepustili drugima da nastave dalje. Na žalost, ovako harizmatičnih likova kao što je to nekad bio Hank Marvin u Velikoj Britaniji ili Dick Dale u SAD više nema…
To je malo priča o duši, malo o njenoj prodaji đavolu, malo o Stratocasteru, a mnogo o muzici. I mnogo o rock’n’rollu – pojmu za koji mnogi i dalje misle da se odnosi na karakteristični muzički pravac oličen u dvanaest taktova u prostom kvintnom krugu. No, takvi nikad neće shvatiti suštinu pasijansa, pa se za njih ni ne brinem. MTV je na drugom kanalu, deco; ovo ovde je Suština pasijansa.
A za dalje slušanje… Izvolite link, pa čačkajte.
Happy Birthday, Mr Marvin! Many happy returns!
$#$
Mr. Hank Marvin i The Shadows, i ako mnogim ljubiteljima težeg zvuka njihova muzika zvući “plači3,14čkasto”, ne može se sporiti originalnost i svojevrstan brend kada je u pitanju muzički izraz prve gitare grupe kao i njegovo uobličavanje postojećih hitova u “odelo” i manir Shadows-a te na taj način čineći te hitove još zanimljivijim i produžavajuči im trajnost. Početkom 80-tih su The Shadows izdali jedan album sa tada popularnim hitovima u svojoj obradi. Koliko je to bilo sveže i koliko se uklopilo u tadašnje savremene tokove govori o veličini u vanvremeskom trajanju grupe. Definitivno su bili i ostaće grupa koja je obeležila 20 vek bez obzira kome se njihov muzički izraz sviđa ili ne.
Kada govorimo o Hanku, treba reći da je on u zadnjih 20-tak godina pokušao da se malo udalji od definisanog Shadows zvuka. Ali, izdavacke kuče su bile, jednostavno, zainteresovane samo za album s obradama popularnih melodija. Konačno ove godine, Hank Marvin objavljuje svoj album posvećen Djangu Reinhardtu, legendi Gypsy Jazza. Album, na žalost, nije zainteresovao izdavačku kuću za koju je Marvin uradio dosta albuma, te ga Hank Marvin sam objavljuje i promoviše. Album se zove “Django’s Castle” i svojevrsna je posveta tom stilu.
Evo linka za jednu od pesama sa tog albuma:
http://www.youtube.com/watch?v=hoQ8YIaet8o
[EDIT: moderator je ispravio više pravopisnih grešaka, omaški u kucanju i nedostajućih dijakritičkih znakova u ovom komentaru.]