Iz razloga koji su mnogobrojni, neizbežni i čak u nekim slučajevima veoma neprijatni, prinuđen sam da objavim mali zastoj na Suštini pasijansa tokom vikenda. Naletećete na par aftamackih, ranije postavljenih priloga i to je sve. Ako stignem nešto više pre ponedeljka, stigao sam; ali ne zadržavajte dah.
Za to vreme, pozivam vas da izmislite natpis za ovu sliku. Najbolji predlog će biti nagrađen nečim po volji pobednika.
svi smo na pozornici. jedni glume, drugi posmatraju, a neki odu sa pozornice zauvek.
Čovek na kojeg si mislio je, praktično, skinut sa pozornice. To što se njemu desilo nema objašnjenje. Ali , ako je za utehu (nije…), tada možemo da iskoristimo nagli odlazak našeg druga kao pouku.
nismo homofobi. mi smo pahomofobi.
Ne podnosim reč “homofobija”. Zašto neko ko ne podnosi koncept homoseksualnosti mora da se obeleži kao neko ko se plaši toga? Ponekad pomislim da se sve danas uobičajene socijalne uravnilovke (kojih ima svakim danom sve više) svode na lingvističke bravure.
Može biti da grešim, ali niko do sada nije našao za shodno da mi objasni celishodnost reči “homofob(ija)”.
meni je ta reč super, jer upravo pogađa suštinu. homofobi se plaše.