Day: November 25, 2011

Foto-konkurs National Geographica

Dolazi ono doba godine kad se prave rekapitulacije. Mnogi to zaključe u novembru kako bi urednici mogli da završe posao do kraja godine. Tako i ovo…

Ostalo je još nekoliko dana do zatvaranja takmičarskog foto-konkursa jednog od najprestižnijih časopisa na svetu. Imati fotografiju koju National Geographic prihvata, predmet je posebnog prestiža. A kakve fotografije se tu nalaze, teško je poverovati na prvi pogled: jasno je da je i vrhunskim profesionalcima veoma stalo do toga da se nađu u biranom društvu.

Zavirite u ovogodišnje radove. Besprekorna selekcija, kao i uvek...

Portal The Atlantic je, po starom običaju, napravio selekciju fotki sa ovogodišnjeg NG konkursa od koje će vam zastati dah. Mislim da nema potrebe da pričam mnogo. Tek, preporučujem da prebacite izbor na rezoluciju 1280 tačaka ako imate čestit monitor i dobar protok na netu.

Slobodno klikni na ovu sliku. Na ciljnoj stranici ima 45 fotki, a na sajtu NG-a ima još...

Obećao sam sebi: jednom, ama jednom ću imati fotku vrednu za slanje na taj konkurs. Ne, ne bih se nadao ičemu, ali prosto da zadovoljim estetski kriterijum. To je vredan cilj i ja ću mu težiti.

(Via)

Pračet za neupućene

Nije bila mračna i olujna noć. Trebalo je da bude, ali takve su vam vremenske prilike. Na svakog ludog naučnika koji je imao prikladnu gromovnu oluju baš u noći kada je njegovo dovršeno Veliko Delo ležalo tamo, na laboratorijskom stolu, imate desetine onih koji bespomoćno sede pod mirnim zvezdama dok Igor obračunava svoj prekovremeni rad.

Dobro predskazanje veli da će nešto da se desi. Nešto lepo...Gornji pasus potiče iz “Dobrih predskazanja”, moje omiljene knjige Ser Terija Pračeta. Doduše, napisao ju je zajedno s Nilom Gejmenom, takođe svojevrsim ludakom (autor serije stripova “The Sandman” i niza romana od kojih je meni omiljen “Američki bogovi“), saradnja koja je lepo opisana na kraju knjige: “Teri Pračet ustaje rano ujutru, Nil Gejmen rano popodne. Ova knjiga je nastala u onih četiri ili pet sati kada su obojica bili budni.”

No, ovaj put ćemo se fokusirati na Pračeta. Ima zašto. Najprodavaniji je britanski pisac 90-ih (trenutno je na skromnom drugom mestu), rangiran je kao sedmi na listi stranih autora u SAD, a do sada je prodato 65 miliona primeraka njegovih knjiga koje su prevedene na 37 jezika. No, to su samo cifre, čovek bre piše bogovske knjige.

A ima i još jedan razlog. Ovaj post je ucena. Kakva? Saznaćete na kraju Smile

Nastavite sa čitanjem… “Pračet za neupućene”

Istorija engleskog jezika za deset minuta

Istina, ovaj snimak nije za one koji ne razumeju engleski malo bolje; potrebno je da poznajete finese engleskog da biste razumeli ovaj klip u punoj meri. Kako god, ne mogu da odolim: iako je sadržaj konotiran kao blesava šema dešavanja, ovo je deset minuta koje ćete provesti pametno, jer ćete naučiti nešto.

Juče smo Igor i ja otkrili novi sinhronicitet: sadržaj klipa ima veze sa naslovnom temom sledećeg broja National Geographica. A ta tema je… E, pa sačekaćete da izađe novi broj; nećete se razočarati.

Fotografija dana, 24. novembar 2011

Rekao sam sebi da neću nositi fotoaparat na koncerte. I opet… A da nisam, ne bih pohvatao sve ovo…

U Kikindi se upravo održava Jazz & Blues festival, deseti po redu u sećanje na našeg preminulog druga Gezu Balaža Garija. Svirao sam sa Garijem nekad davno, bili smo deo jedne zanimljive priče pre tridesetak godina, nije bitno. Garija više nema da svira sa nama; živ je kao sećanje, a ako čuje ono što mi slušamo na festivalima, onda je verovatno zadovoljan… Neću sad da izveštavam sa festivala; napisaću neke crtice kad se festival završi; četiri večeri pune dešavanja, biće svega i svačega. Tek, prvo veče je bilo odlično: tri nastupa, svako za sebe sjajno.

Mlatarao sam fotoaparatom tokom večeri; osladilo mi se. Već imam neko iskustvo sa slikanjem ovakvih situacija i znam za mnoge zamke. Prvi put sam se odlučio da slikam sa ISO 200 i ISO 400 – pa šta bude. A obično bude toliko šuma da ne znam šta ću sa njim. A onda sam se setio da nikad nisam probao granice ISO faktora otkad koristim Lightroom; bilo je za očekivati da postoje neki pomaci. Setio sam se toga dok sam čekao da počne svirka. I da vam kažem: drago mi je što sam to uradio, jer je dobitak bolji nego što sam  se nadao…

Bilo je nekoliko snimaka izvedenih ciljano za fotku dana, od kojih je jedna “incidentalna” ispala tako da sam petnaestak minuta zurio u nju… U poslednji čas sam odlučio da neću da je lansiram kao fotku dana; umesto toga, pokušaću da nahvatam još sličnih fotki sledećih večeri, pa ću izabrati neku. Evo jedne fotke koju sam uradio iz ruke u ekspoziciji samo 1/13 (ali sam aparat naslonio na lice dok sam gledao kroz tražilo):

Fotografija dana za 24. novembar 2011.

Reč je o grupi po imenu Frame Orchestra. Ne znam ništa o njima, čuo sam ih prvi put. Na slici nedostaje harmonikaš koji je , kao, glavni (on je levo od kadra), ali ovde ne jurimo reporterski snimak, pa to sad nije važno; uostalom, imam i dobru “reportersku”, ali nije ovako dobra kompozicija.

Ta stojeća lampa, koja je predstavljala kulisu za bend (sviraju kao u dnevnoj sobi, šta li), mnogo je smetala da izvedem ispravan kadar; gitarista je bio zaklonjen na većini fotki. Potrefila se dobra kombinacija obojenih svetala: zelena sa zadnje strane (vide se reflektori) i crvena s prednje, dobar komplement. Zelena korona na glavama gledalaca daje posebno dobar kontrast; to je i presudilo da izaberem ovu scenu kao fotku dana. Da ne pričam previše, jer je kasno: mišn akomplišd. Hot smile