Džon i Pol

Troslovni je bio glavni u kraju. A onda se pojavio Gremlin.

Troslovni je znao da “biti mangup” ne znači ići uvek glavom kroz zid. Znao je na skoro svakom zidu da nađe vrata, a i lepu reč da se ista otvore.

Plav kao Bred, visok taman koliko treba, građen idealno za tu visinu. Grub u licu, ali u isto vreme i lep. Onako muški.

Čak i da nije svirao gitaru – a svirao je dobro – malo koja curica u kraju bi mogla da mu odoli.

Troslovni je bio predmet obožavanja i idol mladim tinejdžerima. Troslovni je bio predmet zavisti kod ovih drugih, starijih tinejdžera. Troslovni je bio glavni u kraju.

A onda se doselio Gremlin.

Nastavite sa čitanjem… “Džon i Pol”

In memoriam: Ivo Eterović (1935 – 2011)

Saznao sam tek dva dana kasnije.

eterovicphotoIvo Eterović, majstor fotografije, preminuo je u Beogradu u četvrtak, 24. novembra. Vest je objavljena tek u petak, 25. novembra, a do mene je stigla danas.

Baš da ne prepričavam ono što imate u svim vestima. Upamtiću ga kao jedno od prvih velikih imena fotografije u počivšoj Jugoslaviji; za njega sam znao pre nego što sam znao za Tomu Peterneka ili Vicana Vicanovića. I to nije bilo zato što je Eterović bio “lični fotograf” Tita i Jovanke, nego kroz maglu pamtim jedan intervju sa njim u foto-odeljku “Tehničkih novina” negde u vreme kad sam bio osnovac, beše to u drugoj polovini sedamdesetih… Ako to uzmem kao neko merilo, onda je Ivo Eterović bio prvi fotograf od koga sam ikada “kupio” neki trik. U tom razgovoru je objasnio da klasične fluorescentne svetiljke lažu svetlomer i da je potrebno otvoriti blendu za broj više, ponekad čak i za dva broja. To sam upamtio zauvek, pa i koristio; bio je u pravu.

Ivo Eterović (1935 - 2011)

Umetnik je ostavio za sobom dvadesetak monografija, od kojih je čak sedam o Beogradu. Rodom Splićanin, oduvek je isticao da obožava Beograd, u kome je živeo od 1959. godine do smrti. Video sam samo jednu od tih monografija, ali i nju površno i ne sećam se naslova; bila je starijeg datuma.

Slava majstoru.

Nova misija ka Marsu

Da mi je više vremena kao što nije… Ali možda nije kasno za neke od vas da se priključe prenosu…

Ne znam da li pratite šta radi NASA; ja tek ponekad zavirim na sajt. Tačnije, uzdržavam se da ne gledam češće, jer se izgubim surfujući tamo k’o magarac u magli, redovno gubeći pojam o vremenu. No, aktuelne aktivnosti su apsolutno zanimljive.

Danas u 16:02 po našem vremenu, biće lansirana nova misija ka Marsu. Raketa Atlas V će podići u orbitu i usmeriti aparaturu ka Marsu, gde treba da stigne u avgustu 2012. Centralni deo te aparature je vozilo Curiosity, koje je najteže i najveće teledirigovano vozilo za istraživanje planeta koje je NASA do sada napravila.

Vozilo Curiosity, sledeća istraživačka mašina na Marsu. Sliku sam maznuo negde, boktepita gde.

Ova grdosija je teška preko jedne tone, duža od dva metra i koštala je 2,5 milijardi dolara. Skupo, ali ajde-de, bolje da troše pare na to nego na ubijanje ljudi po svetu. Glavna karakteristika je to što će se vozilo i instrumenti napajati iz sopstvenog izvora. Elem, umesto slabašnih solarnih panela, turili su bateriju koja sadrži oko 4,8 kg plutonijum dioksida. To će obezbediti operativnost noću i, pogotovo, tokom Marsove zime.

S obzirom na gabarit, osetljivost opreme i rizik da se baterija ošteti, scenari osletanja koji je primenjen na vozila Pathfinder, Spirit i Opportunity neće biti primenjiva. Umesto toga, lakše je pokazati nego ispričati. Gledajte.

Istražite malo više i sami. A sad trk da isprobate vezu sa Nasa TV.

Uhvaćeno sat i dvadeset pet minuta pre poletanja rakete Atlas-V.

 

(Via)

Adresa je približna

Mala video-ekstravaganca. Jedna od boljih koje sam imao prilike da pogledam u poslednje vreme…

Video je sjajno urađen, ideja je briljantna, nego me nešto drugo brine…

Hoće li naša deca “putovati” samo ovako? Šta će biti sa pravim lutanjem po svetu?

Fotografija dana, 25. novembar 2011

Drugo veče Jazz & Blues festivala u Kikindi. Trijumf vrištećih dama…

I opet, baš da ne izveštavam sa festivala, jer vremena nemam, a ima ko to da radi. Makedonski džezeri su nekome možda i bili zanimljivi, ne mogu da kažem jer me takve forme uopšte ne zanimaju. Ali, zato druga dva nastupa: morao bih dugo da razmišljam ako bi bilo potrebno da se kaže da li je bolji nastup pružio dvočlani italijanski bend Musica Nuda (kontrabas i glas, dakle zaista ogoljena muzika!) ili kvartet fantastične pevačice i autorke Veronike Harča (Harcsa Veronika).

Moj eksperiment fotografisanja se nastavio. Cele večeri sam radio ISO 400, što je spram dominantnih ISO 200 prethodne večeri uslovilo mnogo više šuma koji sam uspeo nekako da kompenzujem obradom i smanjenjem dimenzija. Izabrana fotka je sa nastupa ekipe Musica Nuda:

Fotografija dana za 25. novembar 2011.

Ako se ne varam, ovo je već bis. Tako malo ljudi, a tako mnogo muzike, rekao je Al Jarreau o njima. Tako malo ljudi, a tako mnogo kanalisane energije, dodajem ja. Verujem da prepoznajete delić atmosfere sa te svirke. Ako je tako, onda – mišn akomplišd. Note

Treće večeri ću da radim samo ISO 200, mislim da će biti bolje. Čuće se…