Jan je zabezeknut

Puno je toga i rečeno i napisano o bliskosti genijalnosti i ludila. Ali posledice sindroma briselske dosade svi ćemo tek iskusiti.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink igra utakmicu života. Godina je 2022, finale je svetskog prvenstva u fudbalu, igraju se produžeci. Vremenski uslovi veoma teški, 39,99 stepeni Celzijusa u hladu Košutnjaka. Baš je vruće, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink. Kad se podvuče crta, mi smo potrošna roba, pajaci na žici za uveseljavanje lobotomiranih turista sa kakvog rimskog trga. Možda je bilo bolje da sam doživeo tešku povredu; možda je bolje pasti na zemlju i umreti kao Fidipid, ne čekajući da vreme potre smisao nadljudskog napora. A možda sam prosto mator za sve ovo. Hej, otkud kiša. „…Evropske unije?“ čuje se glas fizioterapeuta holandske reprezentacije. „A?“ „Jane Vennegoore of Hesselinke, molim te, odgovori! Da li si građanin Evropske unije?“ Jan Vennegoor of Hesselink otvara oči. Sunce i dalje prži, fizioterapeut zabrinuto gleda Jana Vennegoora of Hesselinka koji leži na travi, i oprezno ga prska tečnošću bez boje, mirisa i ukusa iz neobeležene boce. „Šta… se zbiva?“ „Onesvestio si se. Mogu da ti pomognem, ali mi treba ključna informacija: da li si građanin Evropske unije?“ „Oh… Jesam“ „Joj, nije dobro. Pazi ovako: ti si dehidrirao. Imam ovde jednu tečnost koju mogu da ti dam, koja će ti pomoći. Ti znaš da se ova utakmica prenosi svuda u svetu, pa i u Evropskoj uniji. Svaka kuća na Kanarskim ostrvima, svaki pab u Engleskoj, svaka kvrga poslednjeg norveškog fjorda, svi gledaju. Međutim, propisi Evropske unije ne dozvoljaju da se ta tečnost reklamira kao sredstvo protiv dehidratacije. I zato ne smem da ti dam ovu tečnost, ako ne potpišeš da nikada nikome nećeš reći da je ovo što ću ti dati obična voda, aqua vulgaris, H20. Razumeš?“ „Ne razumem“, rekao je Jan Vennegoor of Hesselink; a možda i Zaista ne razumem, pomislio je Jan Vennegoor of Hesselink. U svakom slučaju Spavaj, zatutnjao je spasonosni mrak, koji navali na Jana Vennegoora of Hesselinka kao guščiji jorgan zagrejan vrelom ciglom na pospanu decu u ledenoj banatskoj noći.

Čakija Noris

Čak Noris je pao u mojim očima. Slovenci su to predvideli, pa su ga još letos potražili negde u brdima Bosne…

Gostoljubiv čovek taj Čak Noris… Tako hladnokrvan, tako moćan…

(Tnx Bane)

Fotografija dana, 27. novembar 2011

Postoje momenti kada tehnička slabost fotografije ne utiče negativno na njenu snagu na drugoj strani. Takva je večerašnja.

Kraj Jazz & Blues festivala u Kikindi: poslednje od četiri večeri su obeležila zanimljiva imena. O prva dva nastupa ću pričati posle. Tek, treći nastup, finale festivala, pripao je kraljici: Josipa Lisac i njen bend su bili najviše što se moglo očekivati od muzike.

Ježenje u talasima… Kako god, stigao sam da slikam, sve se nadajući da ću imati nešto kao fotku dana… A nisam postavljao neke uslove: samo sam se skoncentrisao da nađem zanimljivu fotku Josipe Lisac sa mesta na kom sam sedeo.

Bilo je dosta fotki. Ona koju sam odabrao za fotku dana izgleda kao da je ofarbana – ali nije. Reč je o čudesnom muzičkom dijalogu između glasa i trube.

Fotografija dana za 27. novembar 2011.

Ko zna da li sam zaboravio da dišem tokom ovog nastupa, tek – zavrtelo mi se u glavi.

A Josipa? Eh… Mišn akomplišd.