Amsterdam za decu

Kada se pomene Amsterdam, obično se pomisli na… kahm, ono zeleno… a, bogami, i na… kahm, ono crveno.

Iako sam svestan tih stereotipa, moram priznati da sam bio zatečen čuđenjem i sumnjom u moje mentalno zdravlje od strane nekolicine poznanika kojima sam pomenuo da početkom novembra vodim svoju desetogodišnju ćerku na petodnevni izlet u pomenuti grad.

Svake godine, u Amsterdamu se rodi oko 25.000 beba. Šta rade svi ti novopečeni roditelji – da li u paničnom strahu čupaju dete iz porodilišta i natovareni samo najneophodnijim stvarima beže u unutrašnjost, kako bi svoje čedo poštedeli odrastanja u Sodomi i Gomori današnjice?

Zapravo, sve je u perspektivi. Da sam pomenuo kako vodim dete u grad sa mnoštvom muzeja i predivnih kanala, gde ćemo po vasceli dan da se vozimo biciklom, sigurno bi s odobravanjem klimnuli glavom.

A kako je sve krenulo?

Teodora je pre neka dva meseca u jednoj prodavnici ugledala reprodukciju “Zvezdane noći” Van Goga, i zamolila me da je kupim za njenu sobu jer joj se mnogo svidela. Raznežen, u momentu sam joj obećao da ću je odvesti da vidi original, i prilika se ubrzo ukazala u vidu dvodnevnog rasputa koji su imali za tromesečje. Ukrali smo još jedan uz blagoslov razredne, spojili s vikendom, i krenuli u našu amsterdamsku avanturu. Šta nas je tamo očekivalo?

Nemo

Nemu moram posvetiti posebnu sekciju. Reč je o naučnom centru od cca 5.000 kvadrata, rasprostrtih na 5 spratova prepunih čarolija prilagođenih dečijem uzrastu. Svi natpisi su dvojezični tako da budite spremni da upregnete svoj engleski u kombinaciji sa ono znanja fizike i hemije što vam je preostalo iz osnovne škole kako biste mladom posetiocu objasnili šta znači i na koji način se pokreće svaki od eksponata. Očekujte da ćete biti poprskani vodom, da će vam vene na nogama iskočiti od višesatnog stajanja, kao i da će vam oči i jezik oteći od tumačenja natpisa, ali vrhunska zabava je zagarantovana!

Na prvom spratu je “Soap world”, gde će vaš podmladak uživati u pravljenju balona od sapunice. Ha, pa to imamo i kod kuće, reći ćete. Da, ali da li ste kod kuće pravili balon u koji može da stane vaše dete? Malo dalje je “Phenomena”, oblast sa 29 eksponata u kojoj se istražuju tajne gravitacije, elektriciteta, zvuka i svetlosti. Velika površina posvećena je genetici, pod nazivom “Codename: DNA”, gle klinci izučavaju kako se osobine nasleđuju od predaka. Tu su neizbežne vinske mušice i Mendelov grašak, ali i automati s velikim displejima i šarenim tasterima gde mali istraživači mogu sami da vide kako će se neka od osobina roditelja (boja očiju, kose, itd.) preneti na potomstvo.

Sprat iznad je posvećen mehanici, svemiru i vodi. U jednom delu će vaše dete biti u prilici da učestvuje u timu koji treba pravilno da sortira loptice po boji, veličini i težini, kako bi, putujući kroz kilometarske žičane tunele, na kraju dospele u pravo skladište. Pomeraće ogledala da bi pokrenulo aviončiće na solarni pogon, ili ručke koje će taj pokret prenositi na niz komplikovanih višemetarskih mašina. U svemirskoj sekciji videće pravi meteorit i pokušati na osnovu slikovitih primera da spozna veličinu univerzuma. Postavljaće prepreke na vodotokove kako bi pravilno proizvelo struju. I, na kraju, proći će kroz komplikovani sklop gde će naučiti kako se prečišćava voda: od oblaka iz kog pada kiša (na komandu, povlačenjem lančića kao na vodokotliću), ceđenja kroz peščane dine, ubijanja mikroorganizama, obogaćivanja kiseonikom i još koječega.

Na trećem spratu je prava hemijska laboratorija. Dobićete bele mantile i zaštitne naočare, i izbor od 12 eksperimenata u kojima možete da učestvujete: od uticaja različitih hemikalija na neke supstance, prepoznavanja otisaka prstiju na čaši uz pomoć uglja u prahu, pravljenja lepka od krompira i još mnogo toga. Ne znam mnogo njih iz moje generacije koji su voleli hemiju u osnovnoj školi, ali obećavam da će se vaše dete smeškati dok kupuščić u epruvetama menja boju u zavisnosti od toga da li je u nju sipana limunska kiselina ili neke druge andramolje. Ako zbog zauzeća nekih stolova nećete biti u prilici da izvedete sve eksperimente, ne brinite se – vaš mladi saputnik će vas naterati da ponovo dođete naredni dan, sabajle, kako biste i to obavili pre nego što počnu gužve.

Malo dalje je muzej starih telekomunikacionih uređaja sa Elektrom, najvećim humanoidnim robotom u Evropi, i ogromna sekcija posvećena tinejdžerima – od toga kako hormoni utiču na njih, pa čak do (na sreću sa restriktivnim ulazom) prostorije posvećene seksu. Ako su vas kao roditelja zadesile te godine (srećno vam bilo), preporučujem kao pripremu izvanredan članak u oktobarskom broju National Geographic Srbija.

Četvrti sprat je posvećen mozgu, s gomilom zagonetki i optičkih varki, a iza je izložba “Everyone Electric”, namenjena povećanju svesti o  ulozi električnih automobila u smanjenju zagađenja vazduha u budućnosti. Peti sprat je zapravo ravan krov s restoranom, s kog se pruža fantastičan pogled na amsterdamsku luku. S njega ćete opaziti veliki jedrenjak, koji nas uvodi u sledeće poglavlje naše priče.

Muzeji

Pomenuto plovilo, koje će vaš podmladak odmah okarakterisati kao “gusarski brod” ukotvljen je ispred Nacionalnog pomorskog muzeja. Reč je o replici “Batavie”, trgovačkog broda iz 17. veka – međutim, to nije impresioniralo moju saputnicu, koja je izjavila da je prerasla princeze i gusare, tako da smo nastavili prema ozbiljnijim temama. Stoga smo se uputili prema instituciji koja je i inicirala ovo putovanje – Van Gogov muzej, naravno.

Za početak, preporuka – karte za muzeje kupujte online, kako ne biste gubili vreme u redovima. To možete uraditi i kod kuće, ako ste skeptični oko kucanja broja svoje kreditne kartice van sigurnosti sopstvenog računara, ali može da posluži i “business room” opremljen računarom sa štampačem koji svaki iole pristojan smeštaj u Amsterdamu poseduje. Sa papirom u ruci, na kojem su odštampani barkodovi vaših karata, nonšalantno i sa nadmoćnim osmehom ćete prošetati pored gužvi na blagajni.

Čak i ako niste do sada zadojili svoje dete (post)impresionizmom, vrlo je verovatno da će pozitivno reagovati na posetu Van Gogovom muzeju. Jarke boje i, možemo reći, detinji obrisi osoba, predmeta i pejzaža preovladavaju na radovima ovog majstora, kao i na nekoliko slika Monea, Gogena i Tuluz-Lotreka koje takođe možete videti tamo. Zvezdano nebo nismo zatekli, jer se nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (stoga se nadam da će jednog dana ovde osvanuti post “Njujork za decu”, pošto moram ćerki da održim obećanje). Na žalost, fotografisanje nije dozvoljeno unutar Van Gogovog muzeja…

…što možete ispraviti u Rembrantovom muzeju, koju ulicu dalje. Kuća starog majstora ne samo da nema restrikcije po tom pitanju, već vaše dete može slobodno zaprljati ruke na presi, gde će s bakroreza otisnuti neku od njegovih grafika. Sprat iznad, u ateljeu, može se okušati za štafelajem, sa bojama zamešanim po staroj recepturi. Logičan nastavak bio bi odlazak u Rijksmuseum, da overimo i Vermera, ali za inat nama baš tih dana su ga nešto renovirali (muzej, Vermera ne treba renovirati).

Sledeći dan smo, na Teodorino insistiranje, obišli muzej Ane Frank. Nismo bili spremni na činjenicu da se karte online rasprodaju i tri dana unapred, tako da smo morali da stanemo u poveliki red ispred ulaza. No, s obzirom na to da kretanje kroz muzej ima neki svoj tok, te da nema prilike za mnogo zadržavanja na jednom mestu, stigli smo do blagajne za nekih pola sata. Malo upozorenje: u prvoj prostoriji se projektuju snimci holokausta, koji nisu prijatni ni nama matorima, a kamoli deci – hvala sajtu muzeja koji me je upozorio na ovo. Zavisno od uzrasta vašeg deteta, odlučite sami da li ćete samo protrčati do sledećih vrata, ili objasniti šta se nalazi u pomenutoj sobi i pitati dete da li misli da bi trebalo da pogleda. Što bi rekao Anin otac, Oto Frank: “Da bismo izgradili budućnost, moramo poznavati prošlost”.

Naravno, tu je i čuveni muzej voštanih figura Madam Tiso. Teodora je insistirala da idemo tamo kada je čula da će moći da vidi figuru Dejvida Bouvija (znam, kriv sam za muzički ukus svog deteta, priznajem), i bila je iskreno iznenađena kada je primetila da se jedina od posetilaca u grupi fotografisala s njim, dok su ostale curice pohrlile na “onog odvratnog Džastina Bibera” (citat).

Šta još videti?

Vožnja kanalima, svakako. Zoološki vrt i botaničku baštu, koja je samo dve ulice dalje. I, naravno, sam grad. A kako drugačije upoznati Amsterdam, sem na biciklu?

Ceo grad je podređen dvotočkašima. Pokušajte da pređete iz tačke A u tačku B taksijem, i utvrdićete da vam za to treba mnogo vremena, pošto će stajati svaka dva minuta da propusti bicikliste, a putanja će biti barem 5 puta duža od vazdušne linije jer će morati mnogo da kruži. Svaka bogovetna ulica (i autoputevi) imaju stazu za pedalanje, svaki kružni tok ima useke da se uključite i isključite biciklom. Biciklisti su u prednosti i nad pešacima, koji čak moraju da poštuju semafore na ukrštanju sa biciklističkim stazama – ako neki pešak naleti na vaš upravljač, to mora da je neki neuki turista koji se još nije aklimatizovao.

Mi smo iznajmili tzv. tandem sa dečijim sedištem. Mlada dama je sedela napred, na malo spuštenom sedištu sa naslonom za ruke, dok sam ja sa zadnjeg sedišta davao pogon i upravljao. Model je imao više brzina, što je zgodno za prelazak preko mostova naročito kada imate dodatni dragoceni teret na koji niste navikli ako se ovim sportom inače bavite (ja ne, tako da me ne pitajte za stanje moje pozadine i nožnih mišića posle prvog dana). Ako je dete manje, postoje i klasični modeli s dodatom velikom prikolicom napred, manjim sedištem pozadi i slično. Inače, prema Google maps, prvi dan na bajsu smo prešli 19 kilometara, ostalih dana više nisam imao hrabrosti da kalkulišem.

Ako sam vas ubedio…

…vreme je da počnete da planirate svoj boravak. Joke About Time ima letove svakog dana, ali na raspolaganju vam je i Wizzair, koji vozi do Ajndhovena utorkom i subotom, a zatim vam sleduje prijatna vožnja vozom od sat i po do Amsterdama. U slučaju da rezervišete poprilično unapred, kod Wizza možete uloviti kartu u jednom pravcu po osobi po ceni od cca 3.000 din, tako da će vas putovanje za tročlanu porodicu, u mnogo boljim letelicama, koštati manje od jedne karte kod nacionalnog avioprevoznika.

Što se boravka tiče, preporučujem da overite booking.com. Možete i guglati za “amsterdam hotels” i ići direktno na sajt nekog od njih, ali pitanje je da li je u radnji isto ono što je u izlogu. Naime, dosta manjih hotela na sajt ispali sliku svog najboljeg apartmana, koji je veličine i opremljenosti klasične sobe u standardnom hotelu, a kada se pojavite na vratima svoje dvokrevetne sobe veličine telefonske govornice već je kasno. Baterija tuša iznad WC šolje i nepostojanje minibar frižidera (koji je bitan ako putujete s detetom) su česti. Stoga su komentari prethodnih gostiju hotela na booking.com dragoceni (tako u poslednji čas nisam rezervisao moj prvi izbor za smeštaj, pošto je većina njih napisala da tamo tuš kabina ima potpuno prozirno staklo, plus da odmah pored kreveta postoji veliki prozor koji gleda u kupatilo).

Uglavnom, verujem da ćete se snaći. Ipak ste roditelj, savladavali ste i teže zadatke