Video sam ga i čuo uživo. Bio je veći nego što sve priče mogu da ispričaju.
Danas je dvadeset godina od odlaska Fredija Merkjurija na neko bolje mesto.
Harizma koju je stvorio oko sebe nastala je najpre ozbiljnim radom, a talentom tek u manjem delu. A vrhunska teatralnost, srećom, nikad nije prikrila fenomenalni glasovni kapacitet. Žmarci:
No, plašim se da smo zaboravili kakav je to autor bio. Da baš ne vadim Bohemian Rhapsody (uzgred: bohemijansku, a ne boemsku rapsodiju – istraži ko su bili Bohemijanci u Engleskoj!). Slušaj kanon koji počinje na 3:24 i traje do 5:52. Nađite mi drugi sličan primer koji može da održi pažnju slušaoca tokom dva i po minuta i platiću vam večeru.
A kad bismo se setili svakog bitnog momenta u opusu grupe Queen, bio bi ovo jako dugačak prilog. Ne mogu da vam prenesem ovde ceo youtube, potrudite se malo i sami. Za kraj jedna od najboljih izvedbi.
Boli nešto drugo: odlazak ljudi kakav je bio Freddie Mercury nije praćen odgovarajućom popunom novim snagama. Iako ima nekih sjajnih mladih pevača na sceni, nije se pojavio nijedan koji može iole da se poredi sa Fredijem. Ne glasom, ne načinom. Samo radom, harizmom i sposobnošću da pokretom ruke podigne sto hiljada ljudi pedalj iznad zemlje i zadrži ih tamo. A Fredi je baš to umeo da uradi. Imam i primer.
Bio sam tamo, verujte mi na reč.
Dvadeset godina posle Fredija Merkjurija, nisam video sličan primer.