Priča je jednostavna: svi junaci nikom ponikoše. Ministre Obradoviću, kako te nije sramota!
Danas sam naišao na vest da dve petnaestogodišnje devojke iz Niša, Irena Đorđević i Anđela Šarković, učenice gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu, ne znaju da li će moći da se takmiče na Međunarodnoj olimpijadi znanja iz fizike, biologije i hemije, jer nema ko da im plati avionske karte do Durbana u Južnofričkoj Republici. Sudeći po vesti koju sam našao na sajtu Blica (odakle sam maznuo i fotografiju bez dozvole, ali valjda se neće ljutiti), reč je o iznosu od 3.000 evra.
Kratki siže dešavanja:
Nivo 1 – Škola nema te pare. To se već zna: škole su dovedene na granicu ponižavanja, jer moraju da pišu molbe za kupovinu kutije kreda. U mnogim školama po Srbiji, krede kupuju nastavnici iz svog džepa, svako sebi. A kupovina tonera za štampač? Tu već treba malo ozbiljniji elaborat. Osim kad ministar hoće da se slika u školi; onda sve može.
Nivo 2 – Gradska uprava Niša, koja će uskoro preuzeti kompletno finansiranje osnovnog i srednjeg školstva u gradu, takođe izjavljuje da nema pare za to, u šta je teško poverovati. Navod iz vesti:
U Kabinetu gradonačelnika kažu da je grad uvek izlazio u susret Gimnaziji „Svetozar Marković“, ali u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se iz budžeta izdvoji toliki novac.
TOLIKI novac? Koliki novac? Tri hiljade evra? Pa to je verovatno manje od jedne bruto plate gradonačelnika Niša! Ali dobro, neka vam je na čast, idemo dalje…
Nivo 3 – Citiraću kraj vesti:
Društvo fizičara, koje je organizator odlaska ekipe Srbije na Olimpijadu znanja, nije u mogućnosti da pomogne, kao ni Ministarstvo prosvete i nauke.
To da Društvo fizičara nema pare, mogu da poverujem, mada se to na kraju svodi na onu poslovicu o tome bez čega se ne ide u svatove.
A Ministastvo?
S obzirom na to da je nervoza u vladajućim strukturama ove obeščašćene zemlje došla dotle da se resursi troše na to ko je šta rekao, ne postoji način da me iko uveri da ovo nije došlo do ministra Žarka Obradovića, onog ljigavog stvora koji ima u rezervi odgovor na sve i nijedno rešenje za bilo šta. Neko iz njegovog ministarstva, ne znam ko, izvesno je naglas rekao ili dao napismeno da ministarstvo ne može da plati taj put.
Ja ne znam kako se na tako nešto osećaju te dve simpatične i vredne devojke, ali ja se osećam poniženo zbog ovog odbacivanja. Ova balvanska država ima para za svaku šušu osim za pametne mlade ljude. Za to vreme, jebeš i ovu vest kad nema veze ni sa tenisom ni sa Kosovom. Nacija dahće u predorgazmičkom antiklimaksu da sazna hoće li se onom teniseru prisrati usred seta ili će ga možda zaboleti rame, uvo ili patka za tamo neki turnir. A u pauzama između setova, zabrinoti svet prati kako stoji stvar sa gradnjama barikada, jer mi smo nacija u kojoj mostovi razdvajaju umesto da spajajau, a putevi služe da se na njih izručuje šut zbog iskonskih interesa političkih stranaka koje, sve odreda, vode svoje uškopljene politike podmećući onaj jadni narod da se grči i izigrava budale. Za one posrane fudbalere ima para kad god zatreba; za reklamne kampanje i sajtove raznih institucija se odvajaju pare iz budžeta koje bi bile dovoljne da se kupi jahta od 654 metara i finansira petogodišnji lagani put oko sveta, a kamoli put dve učenice na svetsko takmičenje iz fizike.
Ministre Obradoviću! Jebote, kako te samo nije sramota da dozvoliš ovako nešto? Budi čovek bar jednom, odvoj pola svojih mesečnih prinadležnosti i plati devojkama put iz svog džepa. A to govno iz tvog ministarstva koje je reklo da za ovo nema para, ko god to bio, prozovi javno imenom i prezimenom i prikaži celoj Srbiji, a zatim ga izbaci na ulicu i pošalji da radi neki posao na kome ne može da odlučuje ni o čemu.
Učiniš li to, kunem se čime god hoćeš da ću te javno nazvati čestitim čovekom. A do tada, smatraću da nisi ni po čemu različit od te osobe, osim da smrdiš jače.
(Via)
ehe, ima bata bubrege u glavi: kad bi devojkama pljunuli 3k evra iz levog džepa prljave košulje, one bi možda ovde i ostale. pa niti bi mediji imali da ko damjanov zelenko cvile o odlivu mozgova niti bi sutra tzv ministar imao ozbiljnu konkurenciju u bilo čemu drugom do u snajperisanju dna 2deci čaša.
Ima i “suprotnih” primera. Namerno ću izbeći imena likova u ovoj priči koja nije bila nigde u novinama i to sam siguran.
Priča je dosta sveža i govori o jednom našem čoveku koji je otišao u pečalbu u daleku zapadnu (i normalnu) državu, kao što su već mnogi uradili, i kao što će, verovatno, i ove devojke. (I iskreno se, nadam tome. I, DA, slažem se da je to pesimistički stav prema domovini…)
Dakle, doktorirao je, napredovao, i kao naučnik odradio radni vek, delom za tamošnju državnu ustanovu, a delom kasnije u svojoj firmi, ulagao u opremu za ispitivanja gomilu novca. I svog i tuđeg. Tokom tih skoro pola veka ga muči nostalgija i sve jači osećaj da je, nekako, dužan svojoj zemlji koja ga je, bože moj, napravila onim što jeste, namerno zaboravljajući sve gluposti koje je u njoj i od nje istrpeo.
Elem, godinama građenim kredibilitetom i upornošću, dobio je saglasnost da jedan deo te izuzetno skupe opreme donira svojoj zavičajnoj (napaćenoj) državi i to, kome drugom nego, institutu svog matičnog fakulteta. Ali … transport košta. Cena transporta se piše sa istim brojem nula, kao i u prilogu, a cena opreme sa bezmalo dve nule više!
Kraj priče se već može naslutiti.
Dotična institucija, kao i u primeru gore, nema para da plati prevoz. Ni vlada, ni nadležno ministarsvo, ni firme u toj branši. Svi se ovde ponašaju kao da to nikom ne treba, ali shvataju one “nule” i onda se uključuju svakakvi visoko kotirani likovi, a situacija se dodatno komplikuje, jer je za donaciju istekao već tri puta produžavani rok, itd. Oprema mora da krene ili ostaje tamo gde jeste!
A gde je oprema završila – neću reći, jer u to ni sam gospodin PhD. donator nije siguran…
Fizika, biologija, hemija?! “Čemu to služi, a uz to i ne radi.”
Kad malo bolje pogledaš, a sigurno je da pogledaš (no je lakše kad se makar izjadaš), to je i logično. Gledano iz ugla političara i inteligencije/memorije potrebne da se zaokruži odgovarajući broj na glasačkom listiću. Mis’im, kol’ko ljudi prati (medijski, vanmedijski,…) fudbal/tenis, a koliko fiziku (ili bilo koje drugo takmičenje u nauci)? I gde je odnos sponzorisani_događaj-ekipa/uložena_sredstva povoljniji?
Bejaše onomad onaj čije se ime pojavi na Google Translate-u kad se istome zada da prevede Led Zeppelin rekao “Doktor nauka il’ čoban, svi ste vi samo glasački listići”. A približno u isto vreme bratski nam muzički ratnik izjavi (parafraziram) “ničeg ovog ne bi bilo da je glasački listić samo malo komplikovaniji za popunjavanje”…
Na kraju, novci su se našli, cure su bile u našoj rešrezentaciji i, naravno, osvojile medalje: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/295068/Za-Srbiju-sest-medalja-na-naucnoj-olimpijadi