Ovo nije fotografija, ali šta se tu može: za bolje nisam imao daha…
Ceo dan se mrcvarim jer sam prošle noći okrenuo cajger na dnevno radno vreme, pa sam bio dremljiv još kad sam ustao u šest ujutru… Kopao sam posle po gomili knjiga i stalno mi je smetala nekakva kutija od patika u kojoj…
De, čekaj malo. Polako.
Dakle, kutija. U njoj se nalazi kolekcija od jedanaest crteža na papirima formata A4. A tu kolekciju su mi ekskluzivno upriličili Kaća i Marko kao rođendanski poklon, pakujući je u kutiju od patika na čiji poklopac su pride napisali i čestitku. I sad ja čuvam tu kutiju, nemam kud… 
Rekoh sebi odavno da bi trebalo da digitalizujem sve crteže, što do sada nisam uradio. I tako, večeras mi dođe žuta minuta da napravim kolaž od dve najomiljenije: dečica su napravila po jedan rad na temu “čika za kompjuterom”. I kao što rekoh, to sad teško može da se smatra fotografijom, ali bože moj, nemam skener nego turam crteže pod objektiv…
I tako, kod Marka imam svoju fotelju “na točkiće”, a Kaća je pripazila da mi obezbedi tastere od 1 do 12. A gde sam lepše ispao, ne mogu da odlučim. Kod Marka sam nasmejan, a kod Kaće mi je sačuvana kosa vezana u rep. I kod Kaće se ne vidi da imam 0,125 tona…
More, kako vam drago. Mišn akomplišd.
> a Kaća je pripazila da mi obezbedi tastere od 1 do 12
Pa da, funkcijski tasteri. Možeš da prizoveš pomoć, osvežiš ekran… Šta će ti više?
A imam i miša… A Marko mi je nacrtao samo spacebar i Esc. Ili su to samo nula i jedinica?… 😀
Kod Marka je tu dugme “any”, zbog kojeg se i keziš, a ono veće je šolja sa čajem. 🙂
Колико да пријавим… прекјуче опет сеанса са ћерком и унуком преко скајпа, и у једном тренутку “hey, he just took control off the laptop”. Оно дупло ф баш тако треба – успео је да ишчупа тастер :).