Drugo veče Jazz & Blues festivala u Kikindi. Trijumf vrištećih dama…
I opet, baš da ne izveštavam sa festivala, jer vremena nemam, a ima ko to da radi. Makedonski džezeri su nekome možda i bili zanimljivi, ne mogu da kažem jer me takve forme uopšte ne zanimaju. Ali, zato druga dva nastupa: morao bih dugo da razmišljam ako bi bilo potrebno da se kaže da li je bolji nastup pružio dvočlani italijanski bend Musica Nuda (kontrabas i glas, dakle zaista ogoljena muzika!) ili kvartet fantastične pevačice i autorke Veronike Harča (Harcsa Veronika).
Moj eksperiment fotografisanja se nastavio. Cele večeri sam radio ISO 400, što je spram dominantnih ISO 200 prethodne večeri uslovilo mnogo više šuma koji sam uspeo nekako da kompenzujem obradom i smanjenjem dimenzija. Izabrana fotka je sa nastupa ekipe Musica Nuda:
Ako se ne varam, ovo je već bis. Tako malo ljudi, a tako mnogo muzike, rekao je Al Jarreau o njima. Tako malo ljudi, a tako mnogo kanalisane energije, dodajem ja. Verujem da prepoznajete delić atmosfere sa te svirke. Ako je tako, onda – mišn akomplišd. 
Treće večeri ću da radim samo ISO 200, mislim da će biti bolje. Čuće se…
Utisci su manje više isti. Kada sumiram viđeno iz ove (sada već) tri večeri – žene su dale poseban šmek ovom jazz & blues festivalu i uspele da probude emocije kikindskoj publici, koja je … takva kakva je. Teško je priznati da sam i sam njen deo.
Dakle, nepodeljena su mišljenja o Petri & Veroniki (“screaming ladies” što šarmantno reče ova druga u šali…”to Vam je što Vam je”), ali i prethodno divno i nezaboravno veče sa Jasminom & družinom. A najveće, opet žensko ime, tek nastupa večeras… Lep provod.
PS
Musica Nuda su me poznatom numerom nepogrešivo asocirali na omiljeni clip muppetovaca. Nije mu mesto ovde, ali ne mogu da odolim, pa ću ipak da ga podelim – http://www.youtube.com/watch?v=0yvHWyvexZA
Screaming ladies veče je samo komplementarno potvrđeno veličanstvenm nastupom Tihe Dame. Ne znam koliko puta sam se naježio na Josipino pevanje. A muzičari, uh, suncetižareno, kakvo ubijanje – sve i jedan od petorice!
Apsolutno najbolji festival do sada. Od ove tačke, potrebna je bolja podrška. I da se brendira… Pade mi na pamet: I Nišville je počeo kao mali lokalni jazz festival u nekom ćumezu u Nišu tokom zime. A sad je to relevantni letnji happening koji pohode svetska imena (i koji imam nameru da pohodim lično dok god budme u stanju). Prilika za kikindski festival je tolika da je to teško i objasniti… Hoće li ovde biti nekog dovoljno jakog i ludog kao što je to Ivan Blagojević tamo, ko će znati… Ostane li na ovom nivou, ovogodišnji festival će biti teško prevazići. Plašim se da bi mogao i da kolabira, a to svakako ne bih želeo da se desi.