Danas je 144 godine od rođenja slavne naučnice i Google je u to ime postavio prikladni doodle.
Marija Sklodovska Kiri je rođena 7. novembra 1867. godine u Varšavi. Školovala se u 
Francuskoj, gde je i provela ceo svoj radni vek, do smrti 1934. godine. dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku 1903. (koju deli sa svojim mužem Pjerom Kirijem i svojim mentorom Anrijem Bekerelom) za istraživanja na polju radioaktivnosti. Za rezultate u izdvajanju elementarnog radona, 1911. godine joj je pripala sledeća Nobelova nagrada, ovog puta za hemiju.
Prva je žena doktor fizike i prva žena-profesor u istoriji Sorbone. Rigidni Francuzi su ipak odbili da je prime u Akademiju nauka – mizoginija je pre sto godina bila sasvim normalna stvar.
Prilično groteskno, danas se zna da je aplastična anemija, koja je uzrok smrti Marije Kiri, bila posledica njene izloženosti jonizujućem zračenju (iliti, kako se popularno kaže: radioaktivno je ozračena). Naučnica koja je bila pionir u istraživanju fenomena radioaktivnosti nije mogla da zna koliko je to zračenje opasno po zdravlje; radila je bez zaštite, a uzorke radioaktivnih materija je uvek imala uz sebe…
(Via)
u knjizi “Čujte Srbi”, izdanje iz 2005. godine, Rajs kritikuje univerzitetsko vaspitanje žena kao nepotrebno, i kao redak primer uspešne žene pominje Mariju Kiri, uz opasku da je ona svoje radove prepisala od muža. Ova Rajsova primedba nesumnjivo ima podlogu i u problemima koje je Marija Kiri doživljavala zbog slobodnog ponašanja posle smrti muža; da ne spominjem frapantnu odluku da napusti Katoličku crkvu (imala je tada 20 godina!), što i sada za poljske standarde zvuči kao društveno samoubistvo.
Као што је и Милева Марић ладно избрисана из главног рада који је писала заједно са оним ђубретом Албертом. А и из доброг дела историје.
Čini mi se da su ovakva razmišljanja o Milevi prosto nepotrebna, nikome od koristi. Možemo da mislimo kako je istorija nauke samo prema Milevi nekorektna, dok ostale primere zaboravljenih prvih otkrića i mentora koja bezočno otimaju od studenata brižljivo beleži. Ali time onda jurimo pravo u domen teorija zavere.