Osam prostih problema bez odgovora nauke

Članak na koji sam danas naišao je star već šest nedelja, ali svejedno, ostaće aktuelan još neko vreme.

Lutajući tako po nekim čudnim mestima na Vebu, natrčao sam na članak interesantnog naslova: 8 Simple Questions You Won’t Believe Science Can’t Answer. Kad sam krenuo da čitam, nisam mogao da se zaustavim… Preneću vam tih osam teza ukratko; detalje ćete naći na polaznoj adresi koja se nalazi na linku prethodnog naslova, a tamo ćete naći i bogatu kolekciju linkova ka izvornim dokumentima… A njih ima toliko da sam ja ovaj članak stavio  u stranu do vikenda, ako i tad stignem da ispratim više (a toliko me zanima).

U međuvremenu,  moram da mislim i na one koji ne barataju engleskim jezikom do te mere da bi mogli da čitaju ove članke bez problema.

Kako god, jedna od poenti ove liste osam stavki koje zbunjuju naučnike je ta da nemamo pravo na arogantnu pomisao kako je ljudski rod već sve naučio (što je česta demagoška teza kreacionista). Druga, ne manje važna pouka: kritičko razmišljanje i preispitivanje znanja je važno ako želimo da napredujemo; saznaćete da su neka prethodna objašnjenja pala u vodu tek kad je neko naknadno stavio prst na čelo.

Pa, da krenemo redom. Poštovaću redoslad i numeraciju iz matičnog članka. Jedino što ne mogu da se složim sa tim da su svi problemi baš prosti…

– * –

8. Zašto spavamo

Postoji toliko teza o razlozima zašto životinje i ljudi spavaju da, zapravo, nema nikakvog složnog i naučno utemeljenog stava o tome. A kad čak ni pretpostavke ne možemo da sredimo, kako da dođemo do zaključaka? Jedna od teza veli da spavanje služi da bi mozak mogao da presloži sve što treba u cilju daljeg normalnog funkcionisanja. Po drugoj, spavanje je sesija ponavljanja svega onog što smo doživeli u prethodnoj fazi budnog stanja. Te teze ne piju vodu: prepoznato je da čak i jednoćelijski organizmi imaju faze koje mogu da se protumače kao spavanje; a druga teza je pala nakon što su otkriveni ljudi koji sasvim normalno funkcionišu iako uopšte ne spavaju. Štaviše, lokalizovana je i mutacija gena koja dozvoljava čoveku da mu dva do četiri sata spavanja bude sasvim dovoljno.

Uh, to bih voleo za sebe.

7. Koliko planeta ima u Sunčevom sistemu

Dobro de, sa ovim ne mogu da se složim baš tako lako. Nakon što je Pluton dobio crveni karton, znamo da ih ima osam i to je to. Ali, setićemo se da je cela ujdurma oko Plutona nastala kad je, zapravo, nađena “deseta planeta”, nebesko telo koje ima slične osobine kao i Pluton – izrazito izduženu elipsastu putanju koja nije u ravni ekliptike i koja je takođe hladni kameni patuljak, a ne gasoviti džin, kao što su to četiri planete tzv. spoljnog Sunčevog sistema. Nego se autor žali što nismo u stanju da prepoznamo sve kamenčiće koji bi se mogli smatrati tim šegrt-planetama. Zaboravlja čovek da kamenčići u izduženim putanjama mogu da imaju ko zna koliki period revolucije; Plutonov iznosi 273 godine i nađen je tek pre osamdesetak godina. Polako samo, naći će se vremenom sve što je tamo.

Uostalom, treba biti oprezan prema astrolozima…

6. Zašto je led klizav

Eto, ispostavilo se da ne znamo ni to. Taman sam hteo da se uhvatim one teze da se formiraju sitne kapljice vode na površini leda prilikom dodira, tj. pritiska, ali eksperimenti su pokazali da to nema blage veze sa životom. E, onda su počele a se ređaju neke silne teorije i hipoteze, sve jednako blesave. I kako vreme prolazi, tako ispada da znamo sve manje.

Jedan čak tvrdi da led uopšte nije klizav. Biće najbolje ako se njemu priklonimo…

5. Na kom principu radi bicikl

Sad bih ja više voleo da se bavim tezom kako je to jedina imenica u srpskom jeziku koja ima osnovne oblike u sva tri roda (bicikl, bicikla, biciklo), pa bih se rado prisećao najboljeg vica bez veze u istoriji modemskih komunikacija, pa kako jednog davnog leta skoro da nisam silazio sa jednog poni bicikla, pa… Uglavnom, ispade da se fizika kretanja bicikla ne može objasniti principom rada žiroskopa. A onda je jedan odlučio da sve pokvari, pa je dokazao da to nije tačno.

Pa kako da reše pitanje fizike kad ne mogu ni pitanje lingvistike?

4. Kako pobediti pasijans

Ah, pa ovo je već moj teren: pasijans može da se pobedi tako što shvatiš njegovu suštinu. Ali, ovi izgleda misle na matematički model koji dokazuje rešivost neke partije. Ne, stvarno: napravili su matematičke modele za bridž i preferans, a za pasijans nisu. Doduše, fora je u tome što u bridžu i preferansu ne postoji samo jedna karta koja odgovara trenutnom stanju, nego više njih, pa se tu sve svodi na varijacije. E, tu smo: nisu dosad izračunali ni verovatnoću otvaranja pasijansa, a kamoli nešto više od toga.

To je čudno. A toliko proučavaju pasijans u radno vreme, da je to neznanje baš ispalo nekako nezgodno.

3. Koliko životinjskih vrsta ima

Ovo već nije teško razumeti. Uglavnom, negde u vreme kad je Karl Line uspostavio model taksonomije živog sveta, licitiralo se da mora biti negde barem 400.000 vrsta. Danas, kad imamo katalogizovano oko dva miliona životinjskih vrsta, pretpostavljamo da nismo ni na pola puta. Neki idu i dotle da prognoziraju postojanje preko 100 miliona vrsta. Čemu toliki optimizam? Lako je: hajde da se setimo da znamo koliko komada šljunka ima na Mesecu i Marsu, kao i što znamo svaki kvadratni metar tih površina, dok to o morskom dnu ne znamo na tom nivou preciznosti. Uz činjenicu da je severna hemisfera istražena bolje od južne, a da su kontinenti istraženi bolje nego ostrva, pride valja da prihvatimo pretpostavku da u okeanima živi oko 99% od svih živih vrsta.

U prevodu: tek sad znamo koliko ne znamo.

2. Kolika je dužina (bilo koje) obale

I ovo deluje kao pitanje za koje biste bili sigurni da je dovoljno otvoriti neki leksikon ili vikipediju, pa odmah pročitati tačan podatak. Međutim, ovo je problem preciznosti merenja. Linija je kriva, rade se aproksimacije, a načini merenja su takvi da svako sledeće, preciznije merenje izaziva drastično različit rezultat. Zbog nerazumevanja kako to može infinitezimalna matematika da fercera u diskretnom prostoru, neki pomisle da beskonačno smanjenje koraka znači beskonačno povećanje izmerene dužine. I zato odgovora nema.

Ne razumem zašto bi im smetalo da uspostave nomenklaturu da korak u merenju obale bude, recimo, 10 m.

1. Kako deluje gravitacija

Ah, zlatni gral fizike… Gravitacija je logična, ali jedina nema smisla u pokušaju da se jezikom matematike objasni kao jedna od četiri temeljne sile svemira. Ajnštajn je sanjao da objasni sve četiri sile objedinjujući ih u jednu veliku teoriju. Danas to sanja Stiven Hoking. Niko ne zna hoće li, kad i kako neko uspeti da objasni kako to gravitacija može da se uklopi u jedinstveni matematički model. Niko ne razume kako je tako veliki uticaj tako slabe sile kao što je gravitaciona. Kvantna fizika nema mesta za gravitaciju, jer se ne zna za česticu koja je nosilac gravitacije, kao što je to slučaj sa tri preostale sile.

Možda su Klark i Kjubrik to znali da objasne, ali ih niko nije pitao.

– * –

Ama, ne zanima me previše. Ja bih, recimo, pre voleo da znam zašto Miki Maus nosi bele rukavice bez obzira na to šta radi. Ili zašto se Paja Patak ogrće peškirom kad izlazi iz kupatila, a posle ide gologuz svuda okolo. Ili najveće od svih pitanja: zašto Šilja ide na dve noge, a Pluton na četiri.

(Via)