Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nije dovoljno biti vešt sa kamerom: treba prepoznati ideju koja stoji iza nečega. Ideja je jasna: priroda je neizmerno lepa sama po sebi. Ali, pravi trik je u tome da se najlepše iz prirode dočara na pravi način.
Ama, bolje pokušajte ovako i prebacite na puni ekran.
Ko ima hrabrosti da kanališe grešku? Ko god je voljan da proba!
Jako često naiđem na fotografije koje su totalno mimo pravila. Izrez je pogrešan, svetlo je nedostatno, boje su izvrnute u postprodukciji. Pa onda: balans belog je očigledno pogrešan, nekakva obrada je pregušila celu scenu, slika je van fokusa…
Ne govorim o škartovima: govorim o fotografijama koje su kanalisane da tako izgledaju i koje su objavljene sa ko zna kojom namerom. Zajedničko za te fotke je da zaista privlače pažnju, sadrže neku bizarnu lepotu koju nije lako razumeti. Poslednji put kad sam učinio tako nešto nehotice, bilo je kada sam se letos poigrao jednim očiglednim škartom uhvaćenim tokom vožnje Šarganskom osmicom i, na sopstveno iznenađenje, dobio zanimljivu sliku.
Zaboravio sam na to, osim u dve prilike – jednom kada sam prošlog juna namerno pokušao da izvedem nekoliko mutnih fotki na fejZbuku – slično kako je to učinio moj drug Tibi jednom fotkom na istom mestu; i drugi put, kad sam prošlog avgusta izveo namernu distorziju trivijalne fotografije dva pijana majmuna i to objavio ovde kao fotku dana. Nisam na to više pomišljao jer je bilo dovoljno drugih tema – sve do juče, kad sam naišao na jedan besplatni poljski e-časopis o fotografiji. Istina, taj časopis je prilagođen tabletima, a ja sam ga prelistavao na čemu sam mogao (ah, dekadentni stoni računar) – i onda sam naišao na ceo špil namerno mutnih fotografija. To je bila provokacija; posle kraćeg igranja, shvatio sam da je problem daleko komplikovaniji nego što se u prvi mah čini. Prvo da pokažem o čemu je reč, a onda i da objasnim.
Kako zamišljate mađioničare 21. veka? Kojim rekvizitima se oni danas služe? Šta mislite o multimediji kao sredstvu mađioničara?
Hajde da se setimo šta znači skraćenica TED: Technology, Entertainment, Design. Konferencija TED je zamišljena kao stecište ideja vrednih širenja, a tri lajtmotiva su i te kako dovoljna kao volumen u kome se te ideje rađaju i prenose drugima.
Ako ste pohodili sajt konferencije TED ili ste makar ispratili ono nekoliko predavanja koja sam do sada preneo i na stranice Suštine pasijansa, lako ćete razumeti prostor u kome TED funkcioniše kao ideja. I zaista, prepoznaćete bar jedan, ne retko i dva elementa koji se kriju pod crveno ispisanim akronimom. Ja sam do sada pogledao barem stotinu predavanja, verovatno i više; ali ni u jednom do sada nisam primetio, kao u ovom koje vam sada predstavljam, da su uključena sva tri stuba konferencije TED: tehnologija, zabava, dizajn.
Marco Tempest je iluzionista i mađioničar po meri 21. veka: ovaj Švajcarac koji živi u Njujorku je pronašao posebnost po kojoj ga drugi prepoznaju – a to je danas prvi preduslov opstanka u svetu zabave. On svoju magiju iluzije zasniva na interakciji sa multimedijom, a pakuje je u hudinijevsku teatralnost u kojoj posmatrač ostaje zabezeknut. Tokom petominutne prezentacije koju je održao na konferenciji TEDGlobal prošlog jula, a čiji snimak je objavljen na zvaničnom blogu konferencije upravo u danu za nama, Mr Tempest izvodi jednu fenomentalnu minijaturu. Pogledajte.
Komentar je, izvesno, suvišan.
Tužna godišnjica… Nadam se, s poukom.
Na današnji dan pre 45 godina, 4. novembra 1966. godine, reka Arno je napravila cirkus po Firenci. Reka se izlila oko 6,7 metara iznad nominalnog vodostaja i napravila poplavu kakva se na nekom mestu kraj reke dešava možda jednom u hiljadu godina. Poenta je u tome što nije smelo da se desi sve ono što se desilo tada…
Imam fotke obeležja nivoa poplave koje sam načinio kad smo se Jasna i ja prošlog januara zadržali u Firenci nekoliko sati.
Evo i krupnog plana:
Kažu da su vrata krstionice pored bazilike Santa Maria del Fiore (poznate kao Il Duomo, ona katedrala koja čini siluetu Firence prepoznatljivom) plivala po trgu…
Kuće i stanovi su nekako sređeni. Ali, Firenca je grad-muzej, svetski centar renesanse. U nepažnji čuvara blaga, propalo je na stotine umetničkih dela i na hiljade neprocenjivo vrednih knjiga. Nije mi jasno kako su mogli da dozvole takav javašluk: morao je i onda da postoji plan zaštite tog blaga, kao što danas izvesno postoji…
Skupa škola.
Ako ste sam (sebi) svoj majstor (za sebe), kako izlazite na kraj sa onim situacijama koje nisu opisane u uputstvima?
Sve bi možda bilo jednostavnije da je ovaj sam-svoj-majstor naučio da prvo pravilo majstorluka glasi “ako ne umeš da uradiš istu stvar u suprotnom smeru, ne hvataj se tog posla bez tuđe pomoći”.
Tvrdoglavost je ponekad korisna, a uglavnom patetična osobina.
Skoro mesec dana ima kako se kanim da uradim ovo…
One večeri tokom Dana ludaje kad smo se zatekli na smaračkom nastupu pijanog idiota poznatog po nadimku Bajaga, hteli smo da utapamo tugu u alkoholu, ali nismo poneli nikakvu pljosku. Prošlo je dete sa špilom nekakvih epruveta, nudeći medovaču po ceni koju biste, eventualno, platili u Hajatu. Kad je devojčica prošla drugi put, kapitulirao sam: kupim četiri gutljaja medovače za nas četvoro tužnih…
Epruvete su završile u mom džepu; kako sam ih prikupio, tako je nastao pakleni plan da ih upotrebim nekom prigodom za fotku dana. I to se najzad desilo ove večeri…
Ostaviću vas da pogađate šta se nalazi u epruvetama (poruka za njuškala: sve četiri supstance su legalne), a sebi nalažem da zadržim ovu garnituru kao rekvizite za neku sledeću upotrebu. Ovo nije ništa specijalno, osim što sam se malo namučio jer nemam valjano osvetljenje za ovakve objekte; poštedeću vas rasprave kako sam se otarasio nepoželjnih artefakata na slici. Svejedno: mišn akomplišd. A za sutra imam daleko luđu ideju, moraće da padne montaža.
I taj Gavran, ćuteć samo, još je tamo, još je tamo,
Na Palade kip je seo, što se iznad vrata diže,
Oči su mu slika prava demona što sniva, spava,
Svetlost što ga obasjava po podu mu senke piše,
Moja duša iz tih senki što mi celu sobu skriše
Ustat neće – nikad više!
(—kraj—)
Zamalo da mi promakne informacija. Sreća, pa ima agilnih kolega…
Na jutjub je pre par dana postavljen film “Life in a Day“, veoma zanimljivi projekat u čiju izvedbu je prste upleo i čuveni Ridley Scott. Zamisao filma je načelno jednostavna: uz pomoć autora-amatera, sadržajima koje su sami generisali, sklopljen je dokumentarni film u trajanju od 90 minuta. Lajtmotiv filma je najjednostavniji mogući: dokumentuje se jedan dan, 24. jul 2010. godine – i to je jedina konstanta.
Na poziv koji je upućen Internet zajednici, javilo se ko zna koliko autora iz 192 zemlje. Poslato je ukupno preko 4.500 sati snimljenog materijala. Sklopljeni film je prikazan zimus na čuvenom festivalu nezavisnog filma Sundance, a od 1. novembra je i na jutjubu.
Neću direktno da kačim film ovde; predlažem da pogledate film u najboljoj rezoluciji (HD1080) u režimu punog ekrana; ako to ne ide zbog loše veze ka Internetu, onda krenite od proste stranice sa klipom, pa nađite najbolje što možete da gledate.
Ipak, evo jednog trejlera, čisto da zagolica vašu maštu.
Fantastično i inspirativno.
(Tnx Goran via LinkedIn)