Month: November 2011

Šes’ metara somota

Godinama je važilo pravilo da se između svaka dva pojedinca na planeti može uspostaviti veza preko svega pet posrednika. Facebook sada tvrdi da je skratio tu putanju.

Mali korak do Đastina, još manji za čovečanstvoZačetak ove teorije leži u obraćanju povodom prijema Nobelove nagrade za fiziku 1909. godine, koje je održao Guilermo Marconi. Otac radija je tom prilikom objasnio da se, shodno udaljenosti i zakrivljenosti Zemlje, komunikacija između bilo koja dva čoveka na svetu može uspostaviti pomoću samo šest “skokova” između radio predajnika. To je verovatno inspirisalo madjarskog pisca po imenu Frigyes Karinthy da 1929. godine u svojoj kratkoj priči Lanci (Láncszemek), načne koncept “šest stepeni razdvajanja“. Razni matematički radovi tokom pedesetih su se bavili ovom fenomenom, ali samo u teoretskom smislu. Trebalo je sačekati da se jedan profesor socijalne filozofije, Stanley Milgram, konkretno pozabavi time. Kao deo svoje disertacije šezdesetih na Harvardu, Milgram je sproveo eksperiment “malog sveta“.

Nastavite sa čitanjem… “Šes’ metara somota”

Pohvala jeziku

Roditelji su nas naučili da započete poslove završavamo. Ali, život nam stalno pokazuje da to pravilo ima izuzetaka. Možemo li da naučimo da ih (na vreme) prepoznamo?

Katastrofa našeg obrazovnog sistema uokvirena je činjenicom da će ocena iz bilo kog predmeta uvek biti direktno izobličena ocenom iz matematike (u moju stručnost da na ovu temu govorim nemajte sumnji, jer sam jedan od retkih zverova koji je bio u zoni pozitivnih mutacija). Sve druge predmete, na ovaj ili onaj način, pokušava naše školstvo matematizirati. Utehe nema u činjenici da nismo jedini: scena iz filma Društvo mrtvih pesnika, u kojoj profesor Kiting viltmanovski cepa matematizirani Uvod u Poeziju, govori o tuđim stranputicama. Hemija Varijetet Homo Sapiensa u potrazi za zdravim razumom u osećajnosti: profesor Kitingima jednačine koje valja izjednačiti; istorija ima datume, količine armija i vrsta naoružanja; geografija statističke podatke o natalitetu i mortalitetu, količinama uranijuma (Kongo!) ili molibdena (Mačkatica kod Surdulice!); a da li veronaučnici još uvek prebrojavaju anđele na vrhu igle ne bih znao.

A suština katastrofe potiče iz suštine matematike, jer matematika nije nauka, ona je potpuno veštački artifakt, alat nauke zasnovan na nekoliko dogovorenih premisa, iz kojih slede konsekvence koje se ne mogu ni tačnim ni netačnim pokazati (za detaljnije upoznavanje sa situacijom, ako baš morate, pogledajte ovde). Dobar matematičar je, dakle, prividno vešt mađioničar, sa tom razlikom što matematičar, pored toga što možda vara druge, možda vara i sebe. Zato nikada neće doći trenutak da profesor matematike kaže koju neafirmativnu reč o predmetu, da ukaže na loše, da govori o pogrešnom, jer to nije moguće, niko o istinitosti matematike ništa ne zna, niti može znati. Matematika je čardak ni na nebu ni na zemlji, što je strašna tajna koju esnaf krije komprimovanu u simboličke oznake parajezika. Dugoročno usporenje rasta fizike, koje nastupa posle eksplozivne Ajnštajnove faze, upravo potiče iz činjenice da su se fizičari uhvatili u koštac sa tajnama koje se moraju matematički opisivati (to jest nagađati), jer je tek ovih dana tehnološki razvoj omogućio eksperimentalne provere.

Ako nikada niste ostali bez teksta, sada je šansa!

Nastavite sa čitanjem… “Pohvala jeziku”

Happy Birthday, Mr John Mayall

Danas mu 78 godina. A oči mu još uvek na vr’ glave. Kakav lik!

Kažu da su dvojica aristokrata doneli pravi dah klubske muzike u Veliku Britaniju. Išli ljudi po ploče u Ameriku, moglo im se. I onda je jedan od njih započeo jednu od najvažnijih priča najvažniju priču britanskog bluesa. Ta priča još uvek nije ispričana do kraja, jer traje još uvek.

Ime onog drugog je Manfred Mann i o njemu ćemo pričati kada dođe red na njega. Ime onog prvog, i to prvog u mnogo kojem smislu te reči, jeste John Mayall. Veliki šmeker koji je uticao na druge: dasa kod koga su svi klinci iz okoline išli da slušaju ploče još pedesetih.

Veli Eric Burdon: “Skupljali smo se kod Mayalla i slušali sve ono što je doneo iz Amerike. Jednom, posle paklene žurke, maznuo sam mu jednu kutiju sa oko pedeset singl ploča. Vratio sam mu ih posle mesec dana; čudio se, jer nije bio primetio da ih nema.”

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr John Mayall”

Tutumraci

Nesumnjivo nije dobro spuštati se na nivo kretena. Ali je moguće. Evo lične vežbe iz tog sporta.

Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto.

Dan Tamo Neke Republike Koje Više Nema

A šta reći? Nema, pa nema. Sedi, opusti se.

Zanimljivo je, međutim, to što pojma s pojmom nemamo. Pitaš nekog “kad i gde je proglašena republika?”, a on kaže da je to bilo u Jajcu, 29. novembra 1943.

E, pa nije. Republika je proglašena 29. novembra 1945. godine u Beogradu.

Zajeb je u tome što je u Jajcu proglašena nova država, ali državno uređenje je namerno izostavljeno. Tada je proglašena tzv. Demokratska Federativna Jugoslavija, bez atributa “republika”. A onda, 1945, Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ). Pa 1963. godine Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).

Nego, možeš misliti. Drugo je meni na pameti.

Fotografija dana, 28. novembar 2011

Došlo doba da glavni junak sam sebe slika. Doduše, ja sam okidao.

Veliko ogledalo u predsoblju postoji kao glavni objekat postizanja optičke varke – stan nam je mali, pa to ogledalo stvara utisak dubljeg prostora. Retko ga zloupotrebljavam za slikanje, a sve mislim, možda bi trebalo da se poigram. Prostora, velim, nema mnogo, ali ga ima dovoljno da bih mogao da eksperimentišem.

Prvo usporenje sam iskoristio baš za tako nešto: na redu je autoportret fotoaparata. Odložena ekspozicija, nekoliko opcija rasporeda u kadru, brza postprodukcija – i evo rezultata.

Pitaće neko, pa da kažem unapred: ne, ovo nije prirodno plitka dubinska oštrina. To ovi mali aparati ne mogu, osim u makro režimu. A ovo, očigledno, nije makro. Razmazao sam pozadinu u Lightroomu.

Mogao bih da se pozabavim temom malo više. Čak, mogao bih malo da prošetam okolo u pokušaju da nađem zanimljivu refleksiju.

Mišn akomplišd. Hot smile

Jan je zabezeknut

Puno je toga i rečeno i napisano o bliskosti genijalnosti i ludila. Ali posledice sindroma briselske dosade svi ćemo tek iskusiti.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink igra utakmicu života. Godina je 2022, finale je svetskog prvenstva u fudbalu, igraju se produžeci. Vremenski uslovi veoma teški, 39,99 stepeni Celzijusa u hladu Košutnjaka. Baš je vruće, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink. Kad se podvuče crta, mi smo potrošna roba, pajaci na žici za uveseljavanje lobotomiranih turista sa kakvog rimskog trga. Možda je bilo bolje da sam doživeo tešku povredu; možda je bolje pasti na zemlju i umreti kao Fidipid, ne čekajući da vreme potre smisao nadljudskog napora. A možda sam prosto mator za sve ovo. Hej, otkud kiša. „…Evropske unije?“ čuje se glas fizioterapeuta holandske reprezentacije. „A?“ „Jane Vennegoore of Hesselinke, molim te, odgovori! Da li si građanin Evropske unije?“ Jan Vennegoor of Hesselink otvara oči. Sunce i dalje prži, fizioterapeut zabrinuto gleda Jana Vennegoora of Hesselinka koji leži na travi, i oprezno ga prska tečnošću bez boje, mirisa i ukusa iz neobeležene boce. „Šta… se zbiva?“ „Onesvestio si se. Mogu da ti pomognem, ali mi treba ključna informacija: da li si građanin Evropske unije?“ „Oh… Jesam“ „Joj, nije dobro. Pazi ovako: ti si dehidrirao. Imam ovde jednu tečnost koju mogu da ti dam, koja će ti pomoći. Ti znaš da se ova utakmica prenosi svuda u svetu, pa i u Evropskoj uniji. Svaka kuća na Kanarskim ostrvima, svaki pab u Engleskoj, svaka kvrga poslednjeg norveškog fjorda, svi gledaju. Međutim, propisi Evropske unije ne dozvoljaju da se ta tečnost reklamira kao sredstvo protiv dehidratacije. I zato ne smem da ti dam ovu tečnost, ako ne potpišeš da nikada nikome nećeš reći da je ovo što ću ti dati obična voda, aqua vulgaris, H20. Razumeš?“ „Ne razumem“, rekao je Jan Vennegoor of Hesselink; a možda i Zaista ne razumem, pomislio je Jan Vennegoor of Hesselink. U svakom slučaju Spavaj, zatutnjao je spasonosni mrak, koji navali na Jana Vennegoora of Hesselinka kao guščiji jorgan zagrejan vrelom ciglom na pospanu decu u ledenoj banatskoj noći.

Čakija Noris

Čak Noris je pao u mojim očima. Slovenci su to predvideli, pa su ga još letos potražili negde u brdima Bosne…

Gostoljubiv čovek taj Čak Noris… Tako hladnokrvan, tako moćan…

(Tnx Bane)