Pračet za neupućene

Nije bila mračna i olujna noć. Trebalo je da bude, ali takve su vam vremenske prilike. Na svakog ludog naučnika koji je imao prikladnu gromovnu oluju baš u noći kada je njegovo dovršeno Veliko Delo ležalo tamo, na laboratorijskom stolu, imate desetine onih koji bespomoćno sede pod mirnim zvezdama dok Igor obračunava svoj prekovremeni rad.

Gornji pasus potiče iz “Dobrih predskazanja”, moje omiljene knjige Ser Terija Pračeta. Doduše, napisao ju je zajedno s Nilom Gejmenom, takođe svojevrsim ludakom (autor serije stripova “The Sandman” i niza romana od kojih je meni omiljen “Američki bogovi“), saradnja koja je lepo opisana na kraju knjige: “Teri Pračet ustaje rano ujutru, Nil Gejmen rano popodne. Ova knjiga je nastala u onih četiri ili pet sati kada su obojica bili budni.”

No, ovaj put ćemo se fokusirati na Pračeta. Ima zašto. Najprodavaniji je britanski pisac 90-ih (trenutno je na skromnom drugom mestu), rangiran je kao sedmi na listi stranih autora u SAD, a do sada je prodato 65 miliona primeraka njegovih knjiga koje su prevedene na 37 jezika. No, to su samo cifre, čovek bre piše bogovske knjige.

A ima i još jedan razlog. Ovaj post je ucena. Kakva? Saznaćete na kraju

Prozu Terija Pračeta možda je najbolje opisati kao mešavinu Tolkina i Daglasa Adamsa. Tu su čarobnjaci, patuljci, vilenjaci i trolovi, ali smešteni u situacije dostojne “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“. Smrt odlučuje da se penzioniše i kosi livadu kao najamnik kod jednog seljaka, te utvare preplavljuju Disksvet i pojavljuju se aktivisti za prava mrtvih (“Ne morate ovo da trpite ležeći”) . Kada imate bend u kome je jedan od članova trol sastavljen uglavnom od stenčuga, očekujte da će svirati rock. Šta se dešava kada čarobnjak na samrti nameni palicu moći osmom sinu svog osmog sina, a pritom ne proveri pol novorođenog deteta?

Zvuči zabavno? No, iako stil Pračetovog pisanja deluje vrlo pitak (osim ako niste upoznati s anahronizmima, kojih ima na pretek), reč je o jednom od najslojevitih autora s čijim radom sam se susreo. Skoro svaka rečenica nabijena je referencama, aluzijama i parodijama na istorijske ličnosti, Bibliju, rok zvezde i naročito Šekspirove likove – koga interesuje, fanovi su uspeli da rastumače i slože oko 2000 takvih referenci, a nove se otkrivaju svaki dan.

Gore pomenuta knjiga je sama po sebi sjajna parodija na film “Predskazanje” (mislim, pre svega, na originalnu verziju s Gregorijem Pekom), gde je cela zbrka nastala jer se u akušerskoj varijanti šibicarenja nenadano pojavila i treća beba, tako da Gospodar Tame Junior nije završio tamo gde je trebalo. Neću vam dalje otkrivati zaplet, pročitajte knjigu – naglasiću samo da je, između ostalog, reč i o suptilnoj analizi da li vaspitanje može da prevagne nad genetikom

Ove sjajne knjige adaptirane su i u pokretne slike, najčešće u vidu crtanih filmova. Imao sam sreću i privilegiju da pre skoro deceniju pomažem u prevodu titla za Sestre po metli i Muziku za dušu. Bio sam zadužen da “ukrasim” tekst tako što ću profesionalan i korektan prevod da približim duhu Pračetovog pisanja, te sam rečenice tipa “šamani uvek isprljaju palubu” menjao u “šamani vazda usvinje palubu” i slično. Izdvojio bih i sjajan TV film “Deda Pras” – čuveni Del Boj, tj. glumac Dejvid Džejson je odbio glavnu ulogu u visokobudžetnoj viktorijanskoj drami koja se snimala u isto vreme kako bi mogao da odigra malu ulogu Alberta, kućepazitelja Smrti.

I tako, mogao bih u nedogled o ovom sjajnom čoveku, koji je ozbiljno shvatio svoju vitešku titulu te je napravio sebi mač od gvozdene rude koju je iskopao u blizini svog doma, pomešanom s komadićima meteroita koje mu je poklonio prijatelj i iskovao ga na vatri koju je zapalio trenjem pomoću luka. Ako bih nastavio da pišem o njemu samom, verovatno bi trebalo da pomenem i neke stvari zbog kojih verovatno nećemo očekivati još mnogo knjiga od njega, a ne želim time da kvarim ton ovog teksta. Pračetova zaostavština, i da je deset puta manja u obimu, bila bi ništa manje impresivna zbog svog kvaliteta. I zato, knjigu u ruke…

– * –

…druže moj. Da, došli smo do teme ucene koju sam pomenuo na početku. Elem, letos sam pozajmio svoj primerak “Dobrih predskazanja” dragom mi prijatelju, s namerom da ga uvučem u univerzum Disksveta. Nije se branio, čak ni iz kurtoazije (ta disciplina mu je nepoznata, što vrlo cenim) – naprotiv, rekao mi je kako se odavno kani da uhvati neku od njegovih knjiga. No, odmah je usledio disclaimer da nema ideju kako da odvoji vreme za knjigu shodno dnevnoj dinamici koju je sebi nametnuo, gde pored posla vodi i neki tamo blog, ima dnevnu obavezu koja mu oduzima vreme, plus još pregršt “time consuming” aktivnosti. OK, poštujem obaveze, ali dobra knjiga ne može da čeka. Svečano objavljujem da ću svoje dalje priloge na blogu usloviti napretkom u čitanju iste [“This is the last song I will ever sing (publika se raduje). No, I’ve changed my mind again (buuuuu)”, kao što onomad ispeva Stiven Patrik“], što ću pažljivo proveravati, poglavlje po poglavlje. I to pomoću svog friškog primerka, nabavljenog danas, a taj na noćnom ti stočiću ostaje tebi – praktično je nov, nije pročitan više od 5 puta, evo zaklinjem se nad članskom kartom biblioteke!

Kvarno od mene, fakat. No, cilj… ma znate to već i sami