Danas je rođendan čak četiri muzičarke čiji radovi se mogu naći u mojoj fonoteci! Poseban kuriozitet ovog podatka je to što su njihove žanrovske odrednice toliko široke i međusobno raštrkane da teško može da se nađe ikakva dodirna tačka – eventualno uz pomoć mnogo dobre volje i nekakvih asocijacija.
Idemo redosledom rođenja. Prva na listi je Patti Page (r. 1927), čija izvedba čuvene numere Tennessee Waltz je bila i ostala najbolja u literaturi.
Baš da skočim sam sebi u stomak, jer upravo nalazim da je sledeća na listi snimila i Tennessee Waltz. Doduše, to nije bilo u ritmu 3/4, a tu je bila i ona simpatična klinka da podeli radost, no svejedno.
A sledeća je jedna sjajna i kompletna muzičarka: Bonnie Raitt (r. 1949), kraljica modernog blues-rocka. Boga mi, ako poželite da se dobro upoznate sa njenim opusom, što je rabota vredna vremena i truda, moraćete da se malo pomučite, jer toga se nakupilo mnogo tokom četrdeset godina briljantne karijere.
Auh!… Sledeća na listi je čudna, divna i neuporediva umetnica čiji muzički opus je emitomija poigravanja sa ludilom: Rickie Lee Jones (r. 1954). Njoj se klanjam iz mnogo razloga, najpre zato što je sa takvom hrabrošću i uverenjem gazila po šablonima i stvarala sopstveni identitet iznova, iznova i iznova, svaki put sa takvom strašću i majstorstvom, da ne preostaje ništa sem divljenja.
Poslednja na listi, ali nikako poslednja po značaju: Patricia Barber (r. 1955), jazz pijanistkinja čija oba koncerta u Beogradu je kanal Mezzo vrteo do besvesti, i ne samo zato što se ona, po običaju, izula bosa pred nastup.
Kažem ja: vredi ponekad zaviriti u neku od onih lista “dogodilo se na današnji dan”…
Uzgred, još uvek čekam na odgovor jednog starog znanca koga sam pozvao da objavi deo svog dugogodišnjeg projekta te vrste na Suštini pasijansa. Odgovora još uvek nema, a prošlo je mesec i po dana od poziva da krenemo u akciju 1. januara; 2012. godina je baš zgodna za to, jer je prestupna.