Dekadencija. Birokratija. Žmurenje. Skretanje pažnje. Evropska unija.
Evro se klati, konsenzusa nema, svi nešto mrsomude, slušamo gluposti sa pedigreom. Ovaj ovome rekao da onaj ovoga neće više varati, onaj tamo onom iza obećao da će mu skinuti s vrata onog odande, a za to vreme se oni preko puta smeju onima iza leđa i mašu nekakvim papirima ispred svih zajedno.
Da me đavo odnese ako ima ikakve greške u takvom pogledu na ono što se sada naziva Evropskom unijom i u onome što se sada dešava u njoj.
I u takvom ambijentu, gde ekonomija treba “malo da sačeka” da politika kaže to što ima, stiže nam informacija o novoj meri, da ne kažem regulativi. Elem, kako javlja britanski portal The Telegraph, ili sam samo našao informaciju baš tamo, pazi sad, proizvođačima flaširane vode je upravo zabranjeno da tvrde kako konzumiranje vode može da spreči dehidraciju.
Mislite da niste dobro pročitali? Ajmo još jednom:
Bude li neki predstavnik proizvođača flaširane vode tvrdio da konzumiranje vode sprečava dehidraciju, postoji mogućnost da zaradi dvogodišnju kaznu zatvora. Verovatno i neku globu, nisam kopao detalje…
Birokrate su zaboravile da pomenu šta je to što može da spreči dehidraciju, a da nije voda. Bude li ih neko pitao, verovatno će se brže-bolje proglasiti nenadležnim, ili kako se to već suptilno kaže kada hoćeš da izbegneš odgovornost.
Jedan dan nakon te stupidarije, javili su se neki naučnici koji su žrtvovali vernost nauci zarad vernosti takozvanim evropskim principima, pa su objasnili da je voda, zapravo, dobra stvar jer može da pomogne (okolo, naokolo) u regulisanju telesne temperature. Ali u rešavanju ili nedajbože sprečavanju dehidracije – ni govora!…
Dokle to ide? Je li to prostor onog, kao, nadnacionalnog zajedništva kome nas, kao, vode ovi naši? Šta nas tamo čeka? Flašica kokakole da se rehidriramo?
Znate, bio sam prisutan kad je moj stric pokušavao da ubedi mog oca da izvadi orah koji raste u dvorištu jer, pazi sad, “orah je radioaktivno drvo”. Međutim, moj pokojni stric je bio neuk čovek, dete je bio kad su ga strpali u kanal u automehaničarskoj radionici. Bio je čarobnjak za ruska vozila, ali se nije razumeo u botaniku; moglo mu se oprostiti to što je izvalio tako nešto. Orah je, svakako, ostao na svom mestu. A nama u kući još uvek ne sjaje oči u mraku. Kad nisu počele da sjaje od mobilnih telefona, neće ni od oraha. Ali to je neka druga priča.
Ovim mrsomudima iz Brisela, ili gde su već sedeli kad su potrošili šumu papira na tu jezivu glupost o nedostatnosti vode, ne treba oprostiti ni kad trepnu preko reda. Mene, pak, brine nešto drugo: nije to slučajno ili na prečac; ovako nešto nije moglo da se pripremi bez nekog većeg plana. Čemu je ovo predigra? Šta to sledeće spremaju? 
Šta je sledeće, o Evropo?
Ne znam kako gledate na sve to. Bilo je jednom neko vreme kad sam se radovao što ću zrele godine proživeti u Evropi bez fizičkih granica. Ali šta mi vredi to što jednog dana možda zaista i ne bude fizičkih granica kada se podižu granice oko zdrave pameti? Šta će mi Evropa u kojoj ću morati da jedem bezukusni paradajz koji je plastenikom odbranjen od kadmijuma u prašini, kao i meso od životinja koje su odhranjene američkom parfimisanom plastikom umesto panonskim kukuruzom? Šta će mi Evropa u kojoj tvrde da voda ne može da spreči dehidraciju? Šta će mi Evropa koja je nesposobna da zabrani prodaju kokakole?
Moje razočaranje raste iz dana u dan.
$#$
rekao moj deda: “da je voda dobra, ne bi je vadili iz kolena…”
Paz’ ovako: ja mislim da je propis EU o zabrani reklamiranja vode korišćenjem njenog prirodnog svojstva (rehidratacije) jako dobar. Ta vrsta reklama pravi od ljudi telad koja ne razmišljaju svojom glavom i vodi pravo u Idiocracy. Šta je sledeće, proizvođači mleka koji reklamiraju svoj proizvod kao snežno beo? Proizvođači snega “belog kao mleko”? Proizvođači zelene trave?
Nažalost, takođe sam siguran da si ti, a ne ja, u pravu (pazi to: mislim da sam u pravu kad nisam u pravu), i da iza ovoga postoji neka korporativna igra. Koja, videćemo, naravno, kad bude dockan.
Игра је у тренирању публике. С једне стране се забрањује продавцима било чега да тврде ово или оно, дакле да Цига хвали свога коња, него има да тврде само оно што је дозвољено. Што му дође, јелте, заштита потрошача од превараната, и требало би да је добро.
Међутим, све оно што је дозвољено, дозвољено је не зато што није забрањено, него зато што је покривено оваквим или онаквим прописом. Ту се онда постижу две ствари: друго, гузоудобници из Брисела имају шта да раде, све то треба испитати па прописати, али прво и пре свега, то што је прописано треба некако да се спроводи, а да би се спроводило, мора некако да се проверава да ли је тако на терену, па се тако множе разне инспекције и услови које произвођач мора да испуњава. Што онда лепо подиже летву коју произвођач треба да прескочи да би био. Да би био произвођач, то јест, по закону. И нема ту више циле миле, ја фирма, или кум и ја. Јок бато, има да уложиш у опрему за инспекције, треба да имаш пет просторија тамо где је некад било довољно две. Ено у Канади, ако ћеш да продајеш јаја, има да одвојиш посебну просторију, са топлом водом, где ће инспектор да седне кад дође да ти проверава јаја, и не смеш да је користиш ни за шта друго.
А да не спомињем забрану продаје непастеризованог млека. Ено ми ћерка тамо увелико користи једину законску рупу да дође до здравог млека – има краву. Тј, има сувласништво у крави, заједно са још десетак њих, и убире дивиденду од своје краве, тј млеко. Нема продаје. Остали, који покушавају да комшијама, као што су то радили њихови преци, продају млеко својих крава (као што су преци то чинили са млеком предака тих крава… :)), ризикују да им дође некаква ЈСО и позатвара их, што се већ дешавало.
Или онај у Чешкој што продаје козји сир од непастеризованог млека као сточну храну. Или онај у Британији што су му уништили цео род кивија јер су плодови за милиметар мањи од прописаног калибра. И не знам да ли у ЕЗ још сме да се продаје нана – ако је стигла на списак лековитог биља, онда то не може да се препусти аматерима, то је опасно као што је било опасно вековима, нећемо дозволити да нас трују неуки и неопремљени травари без лабораторија, то има да се препусти стручним произвођачима лекова, а биће скупље јер мора да се финансира развој. А такође је примећено да се неки предозирају витаминима – нема више це витамина од 1г, има да продајете само од 0,25 или ситније. А најбоље и да их се мало повуче из продаје.
Има даље, ал’ ми доста и ово.
Gledam šta pišete, a bilo je i nekoliko e-poruka i rekacija na kojekakvim online mestima… I sve na istoj strani.
Olakšajte mi, jebote. Dajte mi barem neku tralala naznaku da sam u zabludi. Barem neko da se usprotivi ovom mom viđenju distopije koja nas čeka.
Ево, ја се противим твом благом тону. По тој опасној глупости треба опампрчити жестоко.
Ima toga koliko ti duša poželi.
Na primer:
Na Aljasci je dozvoljeno loviti medvede, ali nije ih dozvoljeno buditi radi fotografisanja!
Zabranjeno je pucati na zečeve iz trolejbusa čak i ako ste lovac!
Zakonom se zabranjuje vezivanje zirafa za telefonske stubove ili ulicne svetiljke!
E da, da se vratim na temu “H2O” –
Svaki Gradjanin savezne drzave Kentaki je obavezan da se okupa jednom godisnje!
…postoji i upozorenje na flaši Sainsbury’s mineralne vode “Suitable for vegetarians” ali i ovo: “Bottle exclusively designed for the use of Volvic Natural Mineral Water. Do not refill.”
Međutim, i kod nas se mogao naći “kikiriki bez holesterola” i “klima uređaj sa C vitaminom”, a o pozitivnim stranama naših novih zakona donesenih po direktivama EU se pesme pevaju… Imunitet od gluposti generalno slabi. Google MOŽE biti spas.
Mada, Google će da pomogne i ako ste dokoni želite da se pozabavite glupim zakonima.
Na primer: http://www.dumblaws.com.