Day: December 18, 2011

Fotografija dana, 18. decembar 2011

Poslednji trzaj lepog vremena. Sad kad padne sneg, pa se otopi, biće blato do februara…

Uhvatili smo lepo nedeljno prepodne. Nisam mogao da odolim jednoj kombinaciji koja mi je upala u oči.

Fotografija dana za 18. decembar 2011.

Boje su stvarno bile tako živahne. Kvalitet plave mi je pobegao negde u međukoracima, ali to neću da ispravljam: dopada mi se baš tako. Mišn akomplišd.

Nego, da ispričam nešto kad sam već tu.

Obezobrazio sam se poslednjih meseci, pa u nedeljni pohod na pijacu nosim fotoaparat u džepu ili u pletenoj korpi za pijačni bakaluk. Ne nosim foto-torbicu, kao obično. Tako bi i danas. No, kako to ponekad biva, nisam slikao ništa. A tek kad sam došao kući, shvatio sam da ne bih ni mogao: CF kartica je još bila u čitaču; sećam se, imao sam pet minuta do polaska na raspolaganju, pa sam hteo da vidim kako je ispala ova fotka… Nešto slično mi se desilo pre dvanaestak godina, kad sam od kuće za Beograd poneo praznu kutiju od CD-a koji mi je bio bitan da bih završio posao zbog kojeg sam i otišao u Beograd… CD je bio ostao u drajvu u kućnom računaru. Situacija je ispala benigna, jer nije bilo konkretnog plana. Ali ovo je upozoravajuća stvar. Istina, u torbici uvek imam rezervnu CF karticu i rezervnu bateriju, a na svako ozbiljnije slikanje idem noseći torbicu, pa ne bi bilo loših posledica. Svejedno: zaribao sam.

Zato sam se valjda i odmarao celog dana.

Šta smo naučili od Kolakovskog?

Časovi veronauke su gotovi. Sad treba da mislimo.

Zahvaljujemo se profesoru Kolakovskom na mudrim rečima i živopisnim primerima.
Ovo su bili časovi veronauke kojima je mogao svako da prisustvuje, što je, rekao bih, dobra, baš dobra okolnost. Još bolja okolnost je što to nije bio slučaj, pa su se predavanja odvijala u manjoj grupi, a to je, priznaćete, mnogo udobnije za rad.

Znam da je pohađanje predavanja iziskivalo nešto vašeg vremena i truda. Veoma sam zahvalan na tome što ste podneli žrtvu u vremenu i trudu, a s obzirom na to da ste pokazali kako ste žedni/željni znanja evo još jednog gostujućeg profesora na istom predmetu:

 

Kasnije, kao istraživač sa značajnim iskustvom ustanovio je i ovo:

 

A ovo je i objavio, pa sad važi za preporučenu literaturu:

 

Eto, kao što sam obećao, naučili smo svašta i koješta. Ukoliko želite, podelite s nama svoja znanja i utiske s ovih predavanja. Da vidimo šta ste razumeli, a na čemu treba još poraditi.
Nego, nedelja je danas. Jeste li bili u crkvi?

Utovar nedeljom, 18. decembar

Ukupno 40% industrijskih nesreća dešava ponedeljkom ili petkom. Možeš misliti. Dva od pet radnih dana.

54,713% svih statistika koje sadrže decimale procenata su čista glupost!Statistika, naša dika, što poželiš, to naslika. Na primer, ja bih statistikom mogao da dokažem da postoji jedinstven uzrok za svaki razvod braka: to je sklapanje braka. Nepobitno je utvrđeno da 100% svih razvoda ima brak kao preduslov da se desi.

Znate li za kakvu jednako glupu ili još gluplju statistiku? Samo napred!

– * –

Tokom nedelje, prvi put sam iskusio neuspešnu nadogradnju WordPressa. Sreća, pa ovaj stari konj radi backupe. Sve sam vratio u prvobitno stanje za petnaest minuta. Ali, nije da nije, oblio me je hladan znoj koji sam poslednji put osetio kad sam čuo onaj zvuk iz računara koji je koštao 11.000 DEM.

I tako, uglavnom, prisetio sam se zašto sam ono odlučio da pobegnem iz informatike. Nisam pobegao dovoljno, zasad. A znate li zašto? Još uvek nisam zaboravio dovoljno toga.

Neki zinu kad pažljivo gledaju. Nemojte im zameriti, jer to je samo refleks želje za znanjem.Svejedno: i dalje tvrdim da sam više zaboravio nego što će neki ikada znati. Međutim, ovo ne kažem iz prepotentnih pobuda, nego kao poražavajuće saznanje da ne mogu da prepoznam nijednog klinca koji o grani tehnike kojom sam se ja bavio zna mnogo više nego ja i istovremeno ume da to prenese drugima. Po mom računu, do sada je moralo da ih se pojavi barem pet takvih. Nijedan, jebote. Nijedan. Valjda niko više neće da radi za tepsiju ribe kao što sam ja predugo radio. Ne zameram im.

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. decembar”

Pucačina

A sad nešto što Holivud nije bio sposoban da smisli.

Neću ništa da kažem, osim da komandosi koriste Canon, a teroristi Nikon. Zašto je to tako, ne pitajte mene.

Fotografija dana, 17. decembar 2011

Pade mi na pamet jedna priča dok sam aranžirao večerašnju fotku…

Jednom prilikom, Salvador Dali je naslikao Galu sa dva režnja pržene slanine koja su nonšalantno stajala na njenim ramenima, poput nekakvih epoleta (ne mešajte tu sliku sa onom čuvenom “meki autoportret sa prženom slaninom”). Kada je bio upitan da objasni simboliku te bizarne kombinacije, rekao je: “Najviše na svetu volim Galu i najviše na svetu volim prženu slaninu. Nisam mogao da razdvojim te dve ljubavi tog dana.”

Sad, ne mogu baš da tvrdim da najviše na svetu volim lišće i klikere, a obaška ne mogu da se poredim sa ludakom iz Figerasa. Ali večeras mi naspelo da napravim nešto na granici bizarnog. Počelo je tako što sam posle kiše izašao na balkon, pa u jednom ćošku našao gomilicu uvelog lišća. Nisam časa časio: zgrabio sam lišće, stavio ga na tronožac koji se tu zatekao, uneo to u sobu, pa pride posuo lišće klikerima. Slikao sam sa stalka, osvetljavajući baterijskom lampom koja baca žuto svetlo. I ispade ovo:

Fotografija dana za 17. decembar 2011.

Postprodukcija je bila prosta. Isekao sam kadar u kvadrat da bih istakao oblik u pozadini, malo se poigrao sa kontrastom i rasporedom jačine boja i to je bilo sve. Mišn akomplišd. Just kidding

Ne znam šta ću sa onim pokušajem da uhvatim odskačuće klikere. Znam kako bih, ali ne znam gde bih (joj… znam, ali to bi bilo teško). Ne predajem se, bar ne zasad…