Day: December 29, 2011

Preslišavanje (4): Stihovi, mediji, maske, 125 i uživanje u sendviču

Nije foliranje: čak je i sastavljanje pitanja bio mučan proces. Da sastavim svih šezdeset pitanja tako da budu ravnomerno teška, da imaju smisla i da proverim sve linkove, trebalo mi je celo jedno veče.

I sad mi treba da ispaštamo, reći ćete vi.

Ko god se plaši permanentnog učenja i odbija da samog sebe podvrgne proveri kapaciteta, neće imati moju samilost. Cela generacija blejača pred televizorom je formirana u poslednjih četrdesetak godina: gledam to i prepoznajem od malena. Jebote, ljudi sa neverovatnom radošću prepuštaju drugima da misle za njihov račun. Kada su drugi mislili za moj račun, uglavnom sam loše prolazio, a ponekad i nagrabusio. Ali nema to veze sa vama: uvažavam i samu nameru da se suočite sa spontanim izazovom.

Čekaj malo: pa zato ste sada na Suštini pasijansa, zar ne?

Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (4): Stihovi, mediji, maske, 125 i uživanje u sendviču”

Šta kaže institut u Biškeku

Citat dana dolazi od čoveka koga je voditeljka programa izvređala kao gosta, a on je to primio stoički i onda je počeo da se zajebava na njen račun. Što se mene tiče, nije bio dovoljno uporan u tom nastojanju i previše je popuštao guski. Ali, imao je nekoliko antologijskih izliva maštovitosti. Elem:

Ivan Tasovac, subverzivacPrema poslednjem istraživanju psihološkog instituta u Biškeku, naučno je dokazano da slušanje koncerata Beogradske filharmonije u potpunosti sprečava pojavu peruti i seboreje, […] i isto tako, da povećava volumen trepavica do 75%.

Ivan Tasovac,
direktor Beogradske filharmonije

Najslađe od svega mi je ono što će sad da se desi.

Nastavite sa čitanjem… “Šta kaže institut u Biškeku”

Jan je pun saosećanja

Shvatamo ozbiljno samo svoj posao, svi ostali služe za sprdnju.

Ne ide pa ne ide, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Vrc levo, vrc desno, samo problemi. Dođavola porodični ponos, dođavola Ursula LeGuin i njene zemljomorske tirade, dođavola psihološka trabunjanja o posebnosti. Sve što imam od života je debljanje bankovnog računa mog reumatologa. Dosta je bilo, rešavam problem sada i odmah! „Da, da, ovde možete promeniti ime“, kaže Institucija namrgođeno, pošto uvek zabrinuta javnost ne očekuje od sebe da brine za stvari koje je ne brinu. „Kako se zovete?“ „Jan Vennegoor of Hesselink“, kaže Jan Vennegoor of Hesselink, glasom punim nade. Stigao je na mesto gde ljudi razumeju teret koji nosi; život poprima boje baš kao pri izlasku sunca posle neprospavane noći. Ovako se dakle, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink , osećao Atlas kada je naterao Herkula da pridrži Nebo. „A ne! Tu igru nećemo da igramo! Dosta je bilo! Ti kažeš neko glupo ime eto baš kao što si sada rekao, ja padnem u nesvest pun saosećanja, pitam kako bi želeo da se zoveš, ti kažeš Wim Vennegoor of Hesselink, a ja izvisim. Ne, gospodine, samo jedan od nas dvojice je budala. Napolje!“. Ovako se dakle, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, osećao Atlas kada ga je Herkul prevario, i odšeta niz sivu ajndhovensku ulicu.

Virtuelni klavir

Nije toliko bitno šta pričaju ovi likovi, nego obratite pažnju na rad ruku tipa u crvenom plišanom sakou.

Najbolji mashup koji sam video (i čuo!) u poslednje vreme.

Fotografija dana, 28. decembar 2011

Kad ti nešto neuredno upadne u pogled, pa izazove toliku pažnju, osetiš potrebu da upadne i u kadar u fotoaparatu.

Tokom dana sam morao da prozujim gradom. Baš sam se iznenadio gužvom u saobraćaju, ali to je neka druga tema (ona u kojoj se objašnjava za što postoje semafori za ukras na bezveznim raskrsnicama, a zašto ih nema tamo gde je neophodno da regulišu zakrčenja).

Šetajući tako od tačke A do tačke B kroz jedno kvazi-dvorište nekih zgrada u centru, upadne mi u oči zabat jedne zgrade koju su nekad smatrali lepom. Boktemazo, ala je oronula. Šta ću: izvadim fotoaparat i puknem dve ekspozicije. Posle se ispostavilo da su to bile jedine ekspozicije koje sam načinio u toku dana. Priznajem, malo sam bio lenj, malo je to i stvar principa.

Na putu kući, palo mi je na pamet da bih mogao da u postprodukciji iskušam jedan filter koji sam ranije baš probao da učinim iole zanimljivim jedan eksterijer načinjen po sivom danu. Tako i bi.

Fotografija dana za 28. decembar 2011.

Utisak je ispao baš onakav kakvim sam ga očekivao; poređenje sa osnovnom obradom bi pokazalo kolika je to razlika i zašto je ovo ispalo nadmoćno. No, ovo nije škola obrade, nego projekat “jedna na dan”. Just kidding Hoću da kažem: mišn akomplišd. Hot smile