Danas je rođendan čoveku koji je ostavio duboke tragove u različitim oblastima umetnosti. U muzici najviše i nadajmo se da će nastaviti tako.
Da su nam istorijske okolnosti bile drugačije, možda bih ovu rođendansku čestitku uputio telefonom iz Istanbula, ali evo me ovde gde me je posredno doveo neki drugačiji pravac, računajući tu i album pomenut u mom prvom kontaktu sa domaćinom ovog mesta.
No, vratimo se slavljeniku.
Tom Vejts (Thomas Alan Waits) rodio se na današnji dan 1949. godine, u Pomoni u Kaliforniji, navodno na zadnjem sedištu taksija.
Moguće da je tako, i bolnice bi trebalo da imaju parking. Valjda…
Prvi susret sa Vejtsovom muzikom desio mi se pre punoletstva (od tada nisam ni prestajao da se “vejtsujem”) kad sam čuo ploču, da, da, LP ploču, “Big Time“. Za one manje upućene još i informacija da postoji istoimeni film za koji smatram da svaka “pristojna kuća” treba da ga ima. 
Potom, nedugo po inficiranju Vejtsom do ruku mi je došla sjajna knjiga Vejtsove poezije u još sjajnijem prevodu Dragana Todorovića “Džokej pun burbona”. Neću da prepričavam, nadaću se da ćete knjigu potražiti sami.
I mogao bih sada ovako bez kraja i konca, da vam nabrajam, pričam, digresija digresiju da stiže, jer ima još mnogo toga da se kaže o čoveku koji zvižduće dok prolazi pored groblja. Ipak, istražujte sami. Prijaće vam, a ja ću izbeći da mi poželite kaznu u vidu toplog piva i hladne žene.
Ostaviću vas ovom iskušenju, a ja ću se tiho povući. Tako će valjda svako biti zadovoljan.
Nastaviće se… Srećan rođendan Tome!