Month: December 2011

Zašto nemam razumevanja za svaki viralni video

Ove nedelje, pažnju su mi privukla dva viralna youtube snimka. Nisam jedini: izgleda da su ta dva snimka definitivno udavila svakog ko se nije sakrio na vreme. Vi ste, pretpostavljam, zakasnili kao i ja.

Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten.Znate o čemu pričam, naravno da znate: na jednom snimku Supermen traži posao u Srbiji; na drugom, devojčica iz Ukrajine recituje dečiju pesmicu iz lokalnog miljea.

Nemam ništa protiv, gledajte ih dan i noć, izdržaću nekako i ona silna ponavljanja kada prenosite isti klip na fejZbuku, pa čak i e-poštom (mada, da kucnem u drvo, još nije počelo). Ali me nešto zanima i rado bih čuo objašnjenje koje će dati neko od ljubitelja: šta nalazite u tim klipovima? Ne primećujete koliko su plitki i banalni? Zar ne postoji baš ništa čime biste bolje ispunili svoje vreme?

Ovog puta ne mogu da prećutim.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto nemam razumevanja za svaki viralni video”

Dva značenja jedne reči

Reč “change” na engleskom jeziku ima dva uobičajena značenja: “promena” i “sitan novac”. Mislite na ta dva značenja i zapitajte se koje od njih traži prosjak koji je glavni junak ove priče.

Potrebno je tako malo da biste učinili promenu u životu nekoga do koga vam je stalo. Učinite jedan mali, malecki korak već danas. Biće dovoljno.

Fotografija dana, 9. decembar 2011

Opčinjen.

Moja fascinacija klikerima nabavljenim u četvrtak ne jenjava. Morao sam malo da istražim kombinacije boja klikera na obojenom papiru, sve sa bojama senki. Igrao sam se petnaestak minuta dok nisam rekao “dosta!”… Just kidding

I šta bih ja tu sad mogao da pričam? Na kraju sam izvukao razne izreze, razne uglove, razne kombinacije pojačavanja zasićenja, svetla i kontrasta…

Što reče onaj u istraživačkom centru jedne kompanije u Kembridžu, gde 80 istraživača ima fond od milijardu dolara godišnje samo da smisli nešto: “U baznim istraživanjima ne postoji greška. Možda ne dobijemo ono što smo očekivali, ali zato usput shvatimo mnoge nove stvari.”

Mišn akomplišd. Thumbs up

Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 9)

Upotreba zdravog razuma može biti nerazuman čin

Lekcija IX
Valaam ili Problem objektivne krivice

Državni poslovi su se nekad obavljali na mazgamaValaam, sin Boerov, krenu na službeno putovanje po naređenju božjem u važnom državnom pitanju, a putovaše na magarici. Bogu se ipak ne dopade put koji ovaj izabra, te posla anđela da Valaama zaustavi. Ali učini istovremeno da anđeo s mačem velikim vidljiv beše samo magarici — što se, uostalom, ne jednom dešava. Videći prepreku, magarica se ponese racionalno i skrenu s puta; Valaam, koji anđela ne viđaše, takođe se ponese racionalno i poče je tući štapom hoteći je prisiliti da se vrati na put. Stvar se ponovi triput, dok najzad Bog ne udeli dar govora magarici, koja glasno njaknu: Nastavite sa čitanjem… “Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 9)”

To se zove drugačije

De, smirite se. Odlaganje statusa kandidata za članstvo u EU uopšte nije tako loša stvar kao što vam se čini. Ne zove se to ni “mržnja” ni “zajebavanje” niti se imenuje rečima koje baš nisu za javne medije.

To se zove tantrički seks. To je prozapadni masturbatorski koncept sa proistočnom ikonografijom. Osnovni postulat je usporenje do vrhunca uz seriju odlaganja. Majstori odlažu mnogo dalje: još su Đinđića optužili da je pesimista zato što procenjuje 2007. kao godinu ulaska države u Evropsku uniju. A vidi nas: i 2017. je odveć blizu… A to je samo zato što mi znamo kako treba.

Tantra: navlačiš, navlačiš, navlačiš... Pa tek posle skontaš da je i dalje suv.

Elem: tantra, bato! Baviš se taman toliko da uslinaviš, pa onda zastaneš, pa se opustiš, pa onda opet malo draškaš, pa malo filozofiraš, pa onda kao navališ, pa se opet uzdržiš, pa kao jedeš tri sata, pa tako dve nedelje. Ili, u slučaju država, (dva)desetak godina. Ovo sada je samo faza odložena dva meseca, šta znam, da se isprazni bešika, da se olakšaju creva, da se malo probrčkamo u džakuziju. Čista tantra! Ma, mi smo to tako i hteli.

Ne dirajte mi Galaksiju!

Uzmite jednog dokonog američkog neznalicu od novinara, malo automatskog prevodioca, i dobili ste savršeni recept za budalaštinu od članka koja se pre neki dan pojavila na online verziji inače cenjenog magazina “Popular Science”.

Engleski izraz “ignorance”, koji se kod nas prevodi kao “neznanje”, slikovitije objašnjava čitav proces koji je doveo do teksta nazvanog “Yugoslavian Crazyscience Magazine Galaksija Shows the 1970s Balkan Vision of the Future“. Potekao od termina “ignore”, koji ne treba prevoditi, pokazuje da postoji nešto strašnije od toga što nešto ne znaš: to je činjenica da se nisi potrudio da to neznanje ispraviš.

A vaše su kao lepše?

Autor Sean Kane je, lutajući Internetom, ko zna kako naleteo na kolekciju naslovnih stranica “Galaksije” koje je vredno iskenirao i okačio neko pod pseudonimom “Yugodrom“. Iako radi za naučni magazin, meštar Sean nije ispratio osnovne postulate istraživanja, već se ludo zabavljao prekucavajući naslove na srpsko(-hrvatsko)m jeziku u Google Translate i na osnovu rezultata izveo zaključak da je reč o pseudonaučnom časopisu, nešto između “Trećeg oka” i “Tajni“, otprilike.

Nastavite sa čitanjem… “Ne dirajte mi Galaksiju!”

Upravljanje uređajima pomoću glasa

Rekao bi čovek da su dijalekti odlika samo sopstvenog jezika. E, pa nisu. Moja rođena ćerka je pravila predstavu imitirajući najmanje dvadeset naglasaka engleskog jezika kada je išla u osmi osnovne. Eno je, danas studira engleski…

Ovako su prošla dva Škota:

A u zimu 1996, zadužim ja dvojicu Engleza iz severne Engleske da im budem domaćin tokom trodnevne posete firmi u kojoj sam tada radio. Od susreta na aerodromu do rastanka na aerodromu, bili su moji non-stop. Izvinjavam se ja njima tako na svom tarzan-inglišu; kažu da potpuno razumeju šta govorim, za razliku od mnogih sa kojima redovno sarađuju. Veli jedan, Raymond, “a ti mene slobodno uspori ako me ne razumeš”. Kažem mu da to neće biti problem, jer mogu da razumem manje-više svaki naglasak Ujedinjenog kraljevstva osim koknija – mada se trudim da pratim “Only Fools and Horses” bez titlova. “Cockney? What seems to be problem there?“, reče Raymond, “I don’t understand it either! Only fools and horses? I can’t understand a bloody word of it!”

Fotografija dana, 8. decembar 2011

U danu koji ostavljam za sobom, lečio sam jednu traumu iz detinjstva. Osećam se baš dobro posle svega.

Imao sam devet godina i preko 500 klikera u jednoj kartonskoj kutiji. Kad bih krenuo u pohod, poneo bih 20-30 komada, a doneo bih kući bar 50. Bilo je ponekad i loših dana, kada naiđe neki bolji klikeraš, ali vremenom sam naučio da ih se klonim, pa sam ostajao u pozitivnom saldu. I tako, jednog dana mi naiđe neki mali, mislim da je bio godinu dana mlađi od mene, sa džepom punim klikera. I polako ali sigurno, ofuljim ga do poslednjeg klikera – pošteno, viteški i bez milosti. Ne znam tačno, može biti da sam osvojio barem 150 klikera tog dečka. Ode on sa poprišta sa facom koja je govorila “izdržaću do kuće da ne zaplačem, ali moram da požurim”. Odoh i ja kući da sastavim gomilu: beše tu na kraju možda 650-700 klikera, my preciousssssss.

E, ali ‘oćeš. Nisam imao kad da ih prebrojim.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 8. decembar 2011”