Month: December 2011

Happy Birthday, Mr Akkerman!

Jan Akkerman, jedan od najvažnijih gitarista evropske prog rock scene sedamdesetih, rođen je 24. decembra 1946. godine u Amsterdamu.

U osnovi eklektičan gitarist koji korene svog stila vuče iz bluesa, Jan Akkerman se na početku karijere pokazao kao veoma vešt u fahu sympho rock muzike. Grupa Focus je funkcionisala na osnovama neverovatnog autorskog i izvođačkog naboja koji su ispoljavali Thijs van Leer i Akkerman.

Posle “pravog” života rada grupe Focus, koji se završio sedamdesetih, Akkerman se upustio u solo vode. Bilo je tu mnogo toga zanimljivog; moram da priznam da to nisam istražio onoliko koliko zaslužuje. Čuo sam tek tri ili četiri albuma i svi su mi bili veoma po volji, iako nisam neki veliki fan tog ogranka fusion muzike. No, danas imam običaj da kažem da me Akkermanova muzika zbunjuje. Zoća Peacock je jednom prilikom dodao na to: zar to nije odlika najboljih muzičara?

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Akkerman!”

Nauči da fotografišeš onim što imaš

Ne dešava se često da čovek naiđe na ovako mudro i precizno izrečenu misao. Ta misao je besprekorno tačna, ali mi je teško da opišem u malo reči. A moram, jer mi je pomogla da zatvorim krug.

Činjenica je da relativno malo fotografa ikad ovlada svojim medijem. Umesto toga, dozvoljavaju mediju da ovlada njima...Listajući neki blog o fotografiji, naiđem na preporuku za jednim citatom koji ću vam prevesti; nadam se da neću mnogo pogrešiti u prevodu (posle ćete videti adresu izvora):

Činjenica je da relativno malo fotografa ikad ovlada svojim medijem. Umesto toga, dozvoljavaju mediju da ovlada njima, te poput hrčka u točku neprekidno trče ukrug od novog objektiva do novog papira, od novog razvijača do nove spravice, nikad ne ostajući na istom komadu opreme dovoljno dugo da bi naučili sve o njegovom kapacitetu, najzad se gubeći u lavirintu informacija koje su od male ili nikakve pomoći, jer ne znaju šta će sa njima.

Lako ćete u ovim rečima prepoznati svakog tehno-manijaka (bilo koje vrste) koji juri svoj rep kupujući novi komad hardvera čim se pojavi bolji od onog koji je kupio pre dva meseca. Među foto-frikovima takođe ima takvih; to su ljudi koji troše strašne pare u iluziji da će tako postati bolji fotografi. A fotografija je skup sport.

Ali, čekaj malo – niste čuli ono najbolje o ovom citatu.

Nastavite sa čitanjem… “Nauči da fotografišeš onim što imaš”

Fotografije godine u časopisu Digital Camera World

Svojevremeno sam bio pretplatnik na papirno izdanje ovog časopisa. Vredeo je svaku paru. vredi i danas, jedino što košta toliko da se ne usuđujem da ga prepuštam kikindskim poštarima…

Ako se zateknete u onom aneksu knjižare “Plato” iza ugla od glavnog ulaza, u Vasinoj ulici u Beogradu, tu možete kupiti neka zanimljiva strana izdanja časopisa. Tu ćete naći i engleski časopis Digital Camera World, jedan od najuglednijih časopisa čija ciljna grupa su napredni amateri i tzv. entuzijasti. Ako se bavite fotografijom, kupite jednom jedan primerak, mislim da je u rangu cene 700-800 dinara – nije jeftin, ali vredi°.

Da ne prepričavam: ima dosta toga što možete videti, saznati i naučiti listajući taj časopis i prateći veb portal. Hteo sam da skrenem vašu pažnju na godišnji konkurs za najbolju fotografiju, podeljeno u deset kategorija. Konkurs traje praktično cele godine, a finale je u decembru – ove godine, pobednik je proglašen 13. decembra.

Pobednička fotografija na konkursu za fotografa godine 2011

Nastavite sa čitanjem… “Fotografije godine u časopisu Digital Camera World”

Ne zavitlavaj žapca, biće ti žao!

I, tako je jedan zavitlavao žapca terajući ga da jede mrave sa ekrana osetljivog na dodir.

Tako mu i treba. Eto.

Fotografija dana, 23. decembar 2011

A sad jedan mali eksperiment. Čisto da vidim kakav je kapacitet te ideje…

Listajući neke blogove, naišao sam na zanimljivu preporuku kako da sami dizajnirate novogodišnju čestitku; šta ako možete da izvučete bokeh iz fotoaparata, šta ako ne možete… Uglavnom, ja znam da je kapacitet pozadinskog zamućivanja na mom Canonu G6 ograničen upotrebom makro režima – ali i tad ne mogu da izvučem bokeh. Svejedno: kombinacija oštrog predmeta u prvom planu i potpuno zamućene pozadine bi mogli da mi otkriju mogućnosti za neke druge ideje…

dok se ideja o takvom sklopu rodila, već sam znao da će pozadina biti u okviru andrmolja koje su osvetljene ispod male neonke montirane ispod mosta na mom stolu. Mislio sam da u prvom planu držim u ruci dve-tri drvene bojice, ali u poslednji čas sam prigrabio rajf za kosu koji se tu zatekao; geometrija te žice je ono pravo.

Posle nekoliko ekspozicija i proste obrade, došao sam do ovog rezultata:

Radio sam sa aparatom na stonom stalku, uz odloženu ekspoziciju da ne bih mrdnuo aparat tokom stiska okidača. Ručno sam odredio fokus na 10 cm, kompenzovao sam ekspoziciju za +0,67 eV, blenda je već bila na f/2, ekspozicija 1/6 s, merenje svetla na više tačaka. Rajf sam držao drugom rukom koja je bila stabilno naslonjena o sto. U postprodukciji sam samo napravio manji rez, pomerio žuto u narandžasto, malčice prođširio opseg svetla, naglasio kontrast i tu sam stao.

Ideja je dobra; moglo bi se i nešto ozbiljno uraditi ovom tehnikom. Trebalo bi da aranžiram neku veću homogenu pozadinu i da obezbedim veći razmak između objekta u fokusu i zamućenog drugog plana. Ideja ima kapaciet za dalji razvoj. To će posebno važiti ako uspem da nabavim prime objektiv 50 mm f/1.4, kao što planiram; onda na red najzad dolazi i bokeh. Kako god, mišn akomplišd – u okviru tehnologije kojom sad raspolažem. Za bolji rezultat mi treba bolja oprema… Just kidding

Da malo zabib… Pardon, da zasladimo: The Sweet!

Reko’ petak je veče, mogli bismo nešto i popiti da se malo opustimo. Marinko i ja već deljemo lozu iz arhive. Sad još samo malo muzikice…

Ne mogu da odolim, još otkad sam čuo na Radio Paradise pre nekoliko dana…

Voleo sam Sweet kao klinac, volim ih još uvek, i to u onoj ravni koju Allan Jones, glodur časopisa Uncut, naziva guilty pleasure. Martini glass Količina kiča ugrađenog u ikonografiju grupe Sweet je tolika da je to nemoguće razumeti, a kamoli objasniti…

Nastavite sa čitanjem… “Da malo zabib… Pardon, da zasladimo: The Sweet!”

Istina koju mnogi nisu shvatili

Torin Hrastoštit u perspektiviCitat dana dolazi od nekog ko je umeo da posegne za onim što bi trebalo da bude njegovo, ali je činjenica da mu je trebao Hobit da bi do toga uopšte došao.

Nema ničeg boljeg od traženja
ako želite nešto da nađete.
Torin Hrastoštit

Sušta istina.

Dakako, vi se sad ljutite na mene, na Suštinu pasijansa i na sve i svakog ko vam ukazuje na notorne činjenice. Nema problema, ljutite se. I Bilbo je dopustio Torinu da se naljuti na njega kada je ovaj sprečio krvoproliće činom koji je besni pretendent na presto Patuljaka od Samotne planine protumačio kao izdaju.

Znate, mi Hobiti smo veoma skloni hedonističkim oblicima pomirenja. Ali to ne znači da ćemo sedeti skrštenih ruku dok drugi pričaju gluposti o nama.

Fotografije godine u National Geographicu

Jedna od bliskih asocijacija na National Geographic je, naravno, i zapanjujuća selekcija fotografija – ne samo u časopisu, nego i na matičnom sajtu. Doduše, postoji jedan prilično ozbiljan problem sa sadržajem u grani sajta koja je posvećena fotografiji: kad uletite tamo, veoma je teško da obuzdate nagon da vidite sve. Sad, neću reći da je to nemoguće, ali savetujem da ipak ne pokušavate. Upozoreni ste.

Fotka je maznuta sa sajta National Geographica bez ičije dozvole. Pozivam se na mir u svetu, ozonsku rupu i šta ću u decembru. Autor ove fotografije je Felipe Carvalho.

Fotke dana… Pa špil. Fotke nedelje… Pa špil. Fotke meseca… Pa opet. I taman kad najzad pomislimo da bi trebalo tražiti milost, shvatimo da je kraj godine pred nama, i eto selekcije fotki godine. Zamislite kako to može da izgleda kad National Geographic bira fotku godine…

Rezultati izbora su objavljeni u ponedeljak, 19. decembra, pogledajte ovde.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografije godine u National Geographicu”