Prelistavam decembarski National Geographic

Onaj mamlaz koji mi lomi primerke National Geographica me je toliko izdresirao da se sad deranžiram i pitam “ko tu koga” kad god mi naleti potpuno neoštećen primerak. Kakva su to vremena došla!…

Ali to mi je daleko manji problem u ovom času. Ove redove pišem u drugom satu petnaestog decembra, nakon tačno četiri odlaganja pisanja. A sintagma “prelistavam novi NG” je postala pomalo groteskna u mom sopstvenom rečniku jer, verovali vi meni ili ne, proteklo je dvanaest dana (!) od pristizanja novog broja do vremena da čestito prelistam broj i pročitam ponešto.

A nisam bio lenj. Istina, pregurao sam jedan vikend sa prehladom, ali neću se vaditi na to; mogao sam da čitam u krevetu… Očigledno, nešto jako moram da menjam u svojim navikama da bih namestio više vremena za sve ono što želim da radim, a smatram i da vredi. Da ne pročitam ceo NG do časa kad pristigne sledeći broj – to mi se desilo previše puta u poslednjih godinu-dve dana.

Prelistavanje za račun Suštine pasijansa je i imalo ideju da čestito prelistam (čitaj: pročitam) pristigli broj, ali izgleda da ne vredi. Moraću da se preorijentišem na ustajanje dva sata ranije, izgleda. Misliću o tome sutra; a sad, zna se: puštam Radio Paradise u uši, jak čaj od mente je već drugi koji pijem večeras, pa krećemo polako. Blodwyn Pig – Dear Jill, boktemazo! Otkad ovo nisam slušao!…

– * –

Naslovna stranica – Vidimo fotografiju Biblije kralja Džejmsa iz 1611. godine. Igra senki i svetla u najavi glavne priče. Volim ovakve naslovne stranice: upečatljive su. Posebno ističem to što stranica nije izgužv… Uh, pardon, to nema veze sa temom.

Forum – Poneka reakcija na prošlomesečne članke, pride odocnela rođendanska čestitka čitaoca. Vredi da prenesem citat koji je, takođe, izvučen kao antrfile na stranici, jer pogađa u centar mete:

Mnogo veće šanse da svoj život sami skrojite imaćete ako ste rođeni u nekoj “srećnoj” zemlji gde to u najvećoj meri zavisi samo od vas.

Balada o emigrantima…

Prizori – Ovog puta i nešto novo… Najpre tri fotografije. Troje dece: dva dečaka u vojnim uniformama vode za ruku jednu nakinđurenu devojčicu. To dečica iz Islamabada (Pakistan) idu na sesiju porodičnog fotografisanja. Deca u uniformama: užasno… Neobična fotografija kišne šume u Demokratskoj Republici Kongo: padine planina izgledaju kao da su pod lavandom: to je posebna infracrvena fotografija koju koriste čuvari šume, kartografi i vojska… A onda jedna fotografija koja je potpuno iznenađenje, ali ne zato što vidimo kako je onaj neverovatni centar za vodene sportove koji je u Pekingu napravljen za Olimpijadu sada prepravljen u vodeni park (to je ova fotka gore). Apsolutno sam šokiran činjenicom da je ovo HDR fotografija – veoma vešto sklopljena, ali za mene očigledna. Za razliku od nekih čistunaca, nisam neki protivnik lova na pojačanu dinamiku na fotografiji posredstvom sklapanja nekoliko ekspozicija, pogotovo kad je veliki dinamički opseg (high dynamic range) izveden ispravno kao ovde, pa nije reč o tome. Trik je u tome što National Geographic gaji autentičnu fotografiju, a ne intenzivno preprocesiranu (menjani su pride i zasićenje boja i kontrast svetla). Uopšte ne mogu da ukapiram kako se ova fotografija uvukla u časopis…

A novotarija je člančić o tehnologijama koje National Geographic rado koristi da se dočepa još boljih fotografija… Kako prići krdu gnua ili čoporu lavova? Možda je mali daljinski upravljani helikopter koji nosi fotoaparat pravo rešenje. Terenske probe su u toku.

Vaša fotografija – Jedna umorna i, izgleda, zaboravljena motorna lokomotiva čami na koloseku negde podno Košutnjaka… Ovde, po prvi put, moram da uložim primedbu na kvalitet štampe. Naime, reč je o tome da poznajem autora fotografije (a poznajete ga i vi; Vladan je autor na Suštini pasijansa). Sreća je htela da pratim Vladanove aktivnosti na polju fotografije i znam za rad koji je u varijaciji objavljen u ovom broju kao prilog čitaoca; original možete i sami da vidite na portalu Panoramio. A objavljena varijacija je trebalo da izgleda ovako:

Odštampana verzija je toliko zatamnjena da se ono sjajno nebo iznad nasipa uopšte ne vidi. Sreća, pa fotke čitalaca se arhiviraju na sajtu.

Danas: kratki članci – Ovog meseca, bogata ponuda zanimljivih članaka u ovom segmentu… Svašta ste mogli da pretpostavite, ali da Amerikanci prodaju Kinezima štapiće za jelo, to zvuči kao prvoaprilska šala… Tokom jednog posmatranja nekad zatvorenih orangutana, sada slobodnih negde na Borneu, utvrđeno je da neki od njih – pecaju!… Kakva je pozadina ubistva cele porodice u pustinji Gobi, pre oko 500 godina?… Nailazimo na zanimljivu rang-listu deset najuticajnijih gradova sveta; lista je napravljena na osnovu pet važnih pokazatelja… Saznajemo i koja su to mesta u SAD koja će udomiti penzionisane spejs šatlove; konzervacija šatlova je upravo u toku, i to o trošku sledećih čuvara legendarnih svemirskih letelica… Najzad, o svetu gestova: da li znate da je onaj gest koji čini kuvar na “vegeti” uvredljiv u Rusiji? Ako podignete palac onako kako to rade auto-stoperi po svetu, a kako Ameri gestom kažu “odlično!”, u Avganistanu biste nekoga mogli grdno da uvredite. O tome kako Grci glavom kažu “ne” možda i vi sami imate šta da kažete… Sećam se da sam u Uranopulisu dvadeset minuta čekao crno pivo, za koje je krčmar potvrdio klimanjem glave da ga ima… Eh…

Sutra: velika ideja – I ovaj deo je bogatiji nego inače, što mi je drago; ti kratki, udarni članci jako potpiruju moju znatiželju… Plavi lepak koji pravi kompanija CBI Polymers se čini kao optimalno rešenje u procesu dekontaminacije terena od radioaktivnih materija i raznih drugih toksičnih supstanci na velikim površinama… Da li je na pomolu revolucija u tehnologiji proizvodnje veštačkog srca? Pravo pitanje glasi: zašto bismo imitirali otkucaje pravog srca? Ni avioni ne mašu krilima da bi leteli… Hoće li stanovnici Međunarodne svemirske stanice uskoro sami odgajati svoju salatu? Opiti se zasad odnose samo na sam proces odgajanja biljaka u neobičnim uslovima.

– * –

Da vidimo kakav je izbor glavnih članaka za ovaj mesec.

Biblija kralja Džejmsa – Rečeno je, a postoje i brojni dokazi, da nijedna druga knjiga nije izvršila toliko eksplicitni uticaj na engleski jezik kao što je reč o ovom prevodu Biblije iz 1611. godine. Tačno 400 godina kasnije, pred nama se nalazi pregled koji seže dalje u istoriju najvažnije knjige hrišćanskog sveta. Saznaćete i više nego što je to predmet hrišćanske kulture; pikanteriju u članku čini pregled raznih fraza kojima engleski jezik danas obiluje, a koje potiču baš iz Biblije kralja Džejmsa.

Grad je rešenje – Šta god ko rekao, izgleda da su gradovi rešenje za nastupajuće izazove moderne civilizacije. U svetu krajnosti, gradovi se pokazuju kao zone ekonomske održivosti. Zato i raste broj velegrada. Bilo je svega tri grada preko milion stanovnika 1800. godine (London, Peking i Edo/Tokio); 1900 godine, bilo je šesnaest takvih gradova. A 2010. godine, svet je imao čak 442 megapolisa… Skrećem pažnju na nekoliko fotografija u ovom članku u koje ćete gledati toliko dugo da će vam se vrat ukočiti.

Ples u mraku – Moraću da pitam Igora zašto se naslovi u sadržaju i na prvoj strani članka tako često razlikuju… U ovom prilogu, koji počinje fantastičnom fotografijom zvezdanog neba, priča se o malim satelitskim galaksijama koje se uobičajeno apsorbuju u matične sisteme. Ali, dve galaksijice odolevaju; zašto se to dešava? Osim neverovatnih fotki, ovog puta zapažam i izvrsne grafičke ilustracije (popularna “infografika”) čijom analizom bi skriveni astronom u meni mogao opet da se probudi… I da pati što nema vremena da se bavi i time…

Japanske nuklearne izbeglice – Pripadam generaciji koja se seća verovatno svakog detalja priče o katastrofi u Černobilju. Sasvim sigurno, jedan sam od onih optimista koji veruju u skupe škole iskustva; nadao sam se da takvu priču neću doživeti ponovo. Zemljotres i cunami u Fukušimi su ponovili onaj strašni scenario – možda bez eksplozije, ali stanovnici okoline nuklearne centrale Fukušima su morali da pobegnu momentalno.

Ovih dana saznajem i to da je, izgleda, svih pet jezgara u reaktorima istopljeno i da se konačnom rešenju možemo optimistički nadati do kraja veka. Poput Pripjata (grada kraj elektrane Černobilj), i Okuma kraj Fukušime danas je avetinjski grad. Najstrašnije od svega je to što, izgleda, nije rečeno sve što bi trebalo da se kaže…

– * –

A na kraju…

Vaš foto-arhiv – Kolika džalorija! Lovci iz okoline Ivanjice se slikaju po povratku iz lova. Iskreno, “glavni junak” ove fotke mi deluje malčice starije nego da ima 11 godina, ali možda mi se čini. Ovog puta mislim kako nema više ovakvih fotografija; skupne fotke su devalvirane kao princip, a nekad su to bile jedine prilike… Pokušao sam da napravim procenu koliko bi digitalnih fotografija danas donelo ovoliko lovaca sa terena… Ne manje od desetak fotoaparata, verovatno i više… bilo bi to barem 1500-2000 fotki, kladim se. Petnaestak od njih bi možda i bilo vredno nekog čuvanja… Ali nijedna ne bi izgledala ovako dobro.

Pogled u prošlost – Što ti je diverzitet kultura: na kolornoj (!) fotki iz 1922. godine, saznajemo da su ove dve ženske osobe pokazale neviđenu drskost dok su ušle u vodu do pola listova. A zašto drskost? Pročitajte sami. Ni ja nisam znao.

Završna reč – Igor Rill, glavni urednik časopisa National Geographic Srbija, svoje uredničke zapise nezvanično naziva “zavodnicima”: ako je uvodna reč uvodnik, onda je završna reč zavodnik, glasi ta simpatična logika. No, ja ovde dajem thumb up igri reči (uh, valjda nema Avganistanaca koji čitaju ovo): često zavodljivim tonom, Igor baca na nas strelice mentalnog izazova – ne propušta priliku za to. Ovog puta se dočekujem na noge: nisam pročitao mnogo toga od Umberta Eka, svega tri romana (naravno: “Ime ruže“, “Fukoovo klatno” i “Ostrvo dana pređašnjeg”), ali je dovoljno da bih uhvatio poentu paralele koju zatičem na ovom mestu. Istina, nekoliko dana posle čitanja “Fukoovog klatna” trzao sam se na svaki šum i obnovio sam strah od mraka, ali slažem se sa tumačenjem teze o teorijama zavere onako kako ju je Eko razvio… Po broju, obimu i sadržaju knjiga koje je pročitao, Igor Rill, urednik NG-a, odavno me ostavlja u prašini, pa znam da će doći dan kad neću moći da mu pariram odgovarajućim komentarom. Onda mi neće biti druge nego da zamolim Igora Rilla, prijatelja i stalnog saradnika Suštine pasijansa, da mi rastumači šta je gosn urednik hteo da kaže…

– * –

Eh, da mi je samo sedam dana mira mesečno, da ne radim ništa drugo nego da čitam. “Da li bi hteo i limun”, upitaće poneki sarkastični čitalac. Šta mogu: svaki moj dan je previše kratak, čak i pored prioriteta koje sam odredio. Nezajažljiv sam u svojoj potrebi da saznam još nešto; ali izgleda da je kapacitet počeo da me napušta. Možda će uskoro da se pojavi i onaj Švaba što krije ljudima stvari po kući, kako se zvaše… Da, Alchajmer. Samo da mi ne sakrije arhivu National Geographica; par puta sam već gnjurao da nađem nešto… Pa nisam našao, ali sam zato proveo šest sati u neplaniranom čitanju članaka koji su taman počeli da čile iz mog pamćenja… No, htedoh da kažem nešto sasvim drugo: fanaticima poput mene je potreban registar svih članaka sa kratkim opisima, prilagođen za pretragu. Ima li kakve nade da dobijemo tako nešto pre nego što prođe još pet godina?

$#$