Rekao bi čovek da su dijalekti odlika samo sopstvenog jezika. E, pa nisu. Moja rođena ćerka je pravila predstavu imitirajući najmanje dvadeset naglasaka engleskog jezika kada je išla u osmi osnovne. Eno je, danas studira engleski…
Ovako su prošla dva Škota:
A u zimu 1996, zadužim ja dvojicu Engleza iz severne Engleske da im budem domaćin tokom trodnevne posete firmi u kojoj sam tada radio. Od susreta na aerodromu do rastanka na aerodromu, bili su moji non-stop. Izvinjavam se ja njima tako na svom tarzan-inglišu; kažu da potpuno razumeju šta govorim, za razliku od mnogih sa kojima redovno sarađuju. Veli jedan, Raymond, “a ti mene slobodno uspori ako me ne razumeš”. Kažem mu da to neće biti problem, jer mogu da razumem manje-više svaki naglasak Ujedinjenog kraljevstva osim koknija – mada se trudim da pratim “Only Fools and Horses” bez titlova. “Cockney? What seems to be problem there?“, reče Raymond, “I don’t understand it either! Only fools and horses? I can’t understand a bloody word of it!”
Ove godine sam putem Skypea i TeamViewera držao sedmonevnu obuku iz 4D-a nekim Indusima. I tokom sva četiri sata dnevno želeo samo da me ništa ne pitaju, jer ih ama baš ništa nisam razumeo. B)
Индуси мање више, ваљда сам навикао. Ал’ из старог краја тамо, црнци и тврђи јужњаци, то гута сугласнике на све стране, т пред крај речи постаје мукло д, њих ама баш ништа нисам разумео. Једном сам чак одговорио на српском, танте за танте.
A, pa nije to dovoljno. Valjalo je da upotrebiš neki
piratskipirotski naglasak ili makar neki naglasak iz onih banatskih ćorsokak-sela.Неизведена вежба, коју можда никад нећу извести, је да пробам да говорим енглески са мађарским нагласком, ал’ не оно како Мађари говоре кад уче енглески, него како говоре српски, само да га пренесем.
Увек ми буде смешно, не саставим ни целу реченицу, оде концентрација.
Prolazeći jednog dana pored kuće Žanke Stokić, Čiča Ilija Stanojević ugleda na prozoru Žužu, njenu kućnu pomoćnicu, te joj se javi:
– Dobro jutro, Žuža, kako si?
– Eto dobar, pereš laku noć.
Pri sledećem susretu za Žankom, čiča Ilija joj zbunjen prepriča taj dijalog, a ova mu objasni da to znači “dobro sam, perem Žankine spavaćice” 😉
Тако некако сам вероватно и ја звучао кад сам учио мађарски :).
Кажем вероватно, јер немам никаквих снимака из тог периода, срећом. Сећам се само да сам једном сестрама на хирургији (није ми било ништа, болница беше муштерија) причао онај виц “зашто мајмун ставља кекс у дупе”. После сам цимерима причао да сам га причао, и они су се пресамитили од смеха чим су покушали да замисле како је то изгледало.
Мени је појам тешко разумљивог енглеског језика Шкотланђанин који на радију преноси напето фудбалско надметање, па још када забрза јер је у току оно што се на македонском стручно зове “голема мешаница во шеснаесетникот” 🙂 Чини ми се да је одувек важило правило да што се иде северније од Лондона ка Шкотској, бива све теже разумети домороце.
Mujo je naučio njemački lako, al’ veli “mnogo treba pješačiti.”
Kako je twelve je suviše komplikovano, on bi 100% izgovorio “ten” i nastavio peške još sprat. “Baš su blesavi ovi Škoti (tok, tok!)”