Gospođa S. je divna supruga, koja zna za koga se udala.
Gospođa S. je stigla kući tužna. Za nju je bilo ponižavajuće da kući donese to što su joj u pošti predali kao penziju. Da je imala volje, mentalno bi se pobunila i protiv logike koja je banku nazivala poštom, ali nije imala volje. Najviše što je mogla da uradi sa tim, i tako makar malo sebi podigne moral, jeste da “za sve pare” kupi gaudu. Dolazi slava, pa je treba obeležiti (kad se već ne može proslaviti). Od rodbine “sa ranča” su već pokupili nešto za mezu, a za sarmu će se snaći. Kad je bal, nek je na vodi.