Plagijat monumentalnih razmera, sve sa iskrivljenom fabulom i drugačijim krajem. I to iz moje tastature.
E, pa došlo je doba da otkrijem ovo. Ama, ne samo da otkrijem, nego i da podelim sa vama. Najpre jedna priča, bitna je. Štaviše, u njoj se krije kompletan motiv za to što se desilo tog proleća pre nešto manje od četrnaest godina.
– * –
U proleće 1998. godine, dolazi mi u kancelariju, u firmi u kojoj sam tada radio, jedna gospođa koju sam znao iz viđenja. Ljilja, nekakav aktivista po nekim lokalnim NVO sranjima. Moja koleginica iz kancelarije, njena dalja drugarica i veza u tom susretu, nije mi najavila da će ova doći da me potraži, a kamoli zašto.
– Čujem da držiš Tolkina u malom prstu. Je li istina da si pročitao „Gospodara prstenova“ triput?
Mali eksperiment za vas: da vidimo u znaku koje pesme je proslavljeno vaše rođenje.
Idite na stranicu koja popisuje numere koje su bile na čelu Billboardove top liste za svaku nedelju (lista seže do 1920. godine). Odaberite datum svog rođenja ili neki karakteristični datum, pa je nađite na jutjubu. Okačite adresu ovde.
Aj’ da počnem ja, sa špilom od sedam karakterističnih datuma.
Sudar snova i realnosti oslobađa energiju koja stvara novu realnost i hrani nove snove
Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink prvi put izlazi na izbore. Kritičan je trenutak, Holandija treba da krene putem Evropske Unije. “Mi smo prilično ravna zemlja, iznad koje je more“, objašnjava premijer zapanjenim Holanđanima, zatečenim ovakvim naletom iskrenosti. „Zato moramo da uđemo u Evropsku Uniju horizontalno, ne vertikalno. To jest, da se uvučemo, ne da uletimo. To jest, da se tako dobro maskiramo u Evropsku Uniju da ni Evropska Unija ne može da prepozna razliku. A prvi korak na tom putu su novi adresni kodovi“, spuštao je glas premijer do nivoa šaputanja tako da se poslednja rečenica nije ni čula.
Par dana kasnije, Jan Vennegoor of Hesselink dolazi na glasačko mesto. Uredno predaje ličnu kartu. Službenica gleda, gleda, gleda. „Vi niste upisani u birački spisak“, kaže Službenica odlučno, kao što očekuje njena partija, ali i ljubazno, na čemu posebno insistira uvek zabrinuta javnost. Jan Vennegoor of Hesselink se upušta u borbu, jer ako na izbore mogu izaći i nepismeni, što se ne bi nalazili i sa prave strane stola: „Nemoguće. Lično sam se upisao“. „Žao mi je. Evo pogledajte sami“. Jan Vennegoor of Hesselink gleda spisak, i nalazi stavku „Johannes Vennegoor of Hes“. „Taj sam!“, kaže Jan Vennegoor of Hesselink slavodobitno. „Ma nije valjda“, kaže Službenica i zove obezbeđenje.
Čudnom igrom slučajnosti, baš u tom trenutku osmogodišnji Uroš Gordić, budući programer holandskog Ministarstva za Izbore i pisac nagrađivanog rada „Prevazilaženje ograničenja od 25 karaktera po koloni u biračkim spiskovima grada Ajndhovena“, sanjari o golu iz slobodnjaka na Old Trafordu u pobedi Partizana nad Mančester Junajtedom.
A sad mala igra sa zagonetnim predmetom. Ovo mi neće uspeti jer većina redovnih posetilaca ili zna ili naslućuje šta je ovo. Ali ajd’, nema veze…
Dakle, hajde da ispitamo stvar. Na slici se nalazi zagonetni predmet. Vaš zadatak je da kažete kako se taj predmet zove i čemu služi.
Sad bi trebalo da izjavim i nagradu prvom ko pogodi, ali nikako ništa da mi padne na pamet…
U međuvremenu, ja sam zapravo iskušavao jednu tehniku izvedbe sepije prema preporuci koju sam video na jednom blogu. Nisam bio bogzna koliko uspešan sa kontrolom senki, pa baš i ne smem da kažem da je mišn akomplišd.
A opet, nije tako ni loše. Glavni trik u ovom slučaju je taj što je ovaj predmet monohromatski i u prirodi, pa nema gubitaka. Dobar trik je i da podmetnete podlogu u nekoj intenzivnoj boji, takvoj da ona ne postoji na glavnom predmetu, pa da izbacite tu boju; Lightroom omogućuje da to izvedete za nekoliko sekundi. Isprobao sam i to, onako usput, ali na drugoj ekspoziciji. Znaću za sledeći put.