Day: January 15, 2012

I neka je Sila sa tobom!

Al’ daj makar nekad da bude i uz mene!

E, ima ta neka fora u Engleskoj, po njihovom ustavu šta li, da se prizna neka vera kao prava religija, ali samo ako na popisu bude prijavljen dovoljan broj članova. Ima tu neka granica, kao do tog broja su sekta, a preko tog broja su ono, pravi. I sad, pazi foru, na nekom njihovom popisu, al’ ne na ovom od prošle godine, nego neki, bre, od ranije prijavi se jedno pešest puta više od te granice da su džedaji. Znaš ono Star Vors, i fora mej d fors bi vid ju i slično. I zatraže oni da im se to džedajstvo šta li već prizna kao religija. E, ali fora je da su ih ovi odbili k’o mene svastika, jer kao nemate zvanični program ili tu njihovu bibliju, invisible sithšta li. I sad jedan od njih kao osmisli “Englesku crkvu džedaja” ili kako se već zove i krene da okuplja ljude. I sad pazi foru, lik gdegod da je išao nosio neki ogrtač i kapuljaču. Ali ono stalno. Nije skid’o. Šta? Ma, otkud znam. Kao sad ni u ce-market kad ide, ni svuda, bre. E, al’ u nekom tom sega-mega-marketu mu zabranili da ulazi s tim, kao može ogrtač, al’ ne može kapuljača. On nije ‘teo da skine, zapeo, kao to je njegovo pravo i uhvatio se toga k’o pitbul za dete, kažemti i u kenjoar ide s njom. Došle baje i izbacili ga napolje i on ih sad kao tuži. E, al’ fora je ‘de on kao uz’o advokata i sad poziva se na ustavno pravo, kao kako mogu muslimanke da nose ono čudo preko lica, a njemu ne daju kapuljaču. I još krenuo da sve ostale te džedaje sa popisa poziva da ne idu u njihove sega-mega-markete, ono kao bojkot i slično. E, al’ ovi likovi ga iskulirali, brate, k’o mene za kredit, kao u stilu pravi džedaji ne nose kapuljače, jer ovi Luk Skajvaker, Joda i onaj kako beše Obi Kenobi su bili džedaji, a nisu nosili kapuljače kao ovi što su prešli na Tamnu stranu Dark Vejder i ostali.

Godišnjica: čudo na reci Hadson

Danas se navršava tri godine od herojskog spasavanja aviona u padu. Znate li ime tog heroja? Ni ja.

Pilot je učinio da na kraju sve izgleda kao puka neprijatnost.Setićete se događaja, mada ste zaboravili datum: 15. januara 2009. godine, avion na letu 1549 je poleteo sa aerodroma La Guardia u Njujorku i naleteo na jato gusaka dok je još bio u fazi uzletanja. Motori su prekinuli rad, došlo je do gubitka potiska leta i avion je zapao u realnu opasnost da se sruši. Kapetan leta je reagovao pribrano: skrenuo je avion sa putanje ka reci Hadson, a potom je izveo prinudno sletanje u reku. Veština kojom je sve izvedeno zapanjila je ceo svet: iako je nekoliko osoba povređeno u nastalom tumbanju, svih 155 putnika i članova posade je napustilo avion na svojim nogama i sačekalo pomoč koja je uskoro stigla. Kapetan je poslednji napustio avion, i to tek nakon što se lično uverio da u avionu nema više nikoga.

Pogledajte animiranu rekonstrukciju događaja sa pravim zvučnim zapisom događaja.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica: čudo na reci Hadson”

Utovar nedeljom, 15. januar

Eklekticizam kao načelo! Otkrijte šta zajedničko imaju: šmirgla, mačke, perverzna pornografija, Uskršnja ostrva, Vedrana Rudan, Evropska unija, NASA, slonovi, Nicolas Cage, Njujorška filharmonija, iPhone, film Avatar, društvene mreže i zona sumraka.

I da parafraziram Bleza Paskala: ovaj utovar je dugačak zato što nisam imao vremena da ga napravim kratkim. Kada mi radna nedelja bude duga, utovar će biti kratak. Nisam spavao dovoljno poslednjih dana. Kupio sam četiri hamera u boji; a zašto, saznaćete uskoro.

– * –

Okreni-obrni, uvek strada jedno isto dupe.Na fejZbuku je osnovana grupa koja raspravlja o predlozima za najbolji crtež na glasačkom listiću na sledećim izborima. Predlozi su raznovrsni, a razmena mišljenja se pokazala korisnom, jer bi neki ljudi nehotice napravili grešku samo zato što nisu razmislili o svim posledicama mogućeg izbora. Primera radi, evo jednog komentara:

Moram da odustanem od svoje prethodne namere da glasačkim listićem obrišem dupe pre nego ga ubacim u glasačku kutiju. Kum mi je skrenuo pažnju da po važećem zakonu, govnjivi listić predstavlja glas za vladajuću koaliciju.

– * –

Zona sumraka, prvi deo:

– * –

Stranica za naparavanje očiju: Bookshelf porn. Nekoliko uzoraka:

A šta ste pomislili? Ta nije valjda?

Slažem se: dominira pornografija. Štaviše, od one perverzne vrste.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 15. januar”

Izgubljen u Tokiju

Čovek je imao dva slobodna dana kad se jednom prilikom zatekao u Tokiju. Odlučio je da angažuje svoj fotoaparat u punom kapacitetu kako bi dokumentovao pokušaj da se namerno izgubi.

Zvučna podloga ovog filma ja veoma iritantna, što izgleda da je pravilo za ovakve montaže°. Međutim, apsolutno sam fasciniran rezultatom očigledno velikog truda i zanatski vešto izvedenog prikaza jednog urbanog prostora.

__________
° Mada… I dalje je bolje od zvučnih podloga TV emisija nezavisnih produkcija o računarima, mobilnim telefonima i ostalim andrmoljama. Obratite pažnju ako vas zadesi baksuz da pogledate tako nešto.

Fotografija dana, 14. januar 2012

Kad se zimi zalomi ono prekrasno koso sunce, boje Kikinde izniknu iz sivila…

Oko podneva smo poslom krenuli do centra grada. Ne znaš više kad šta možeš da uradiš: najvažnija radnja subotom radi samo do podneva i poljubili smo vrata. Vreme bi bilo lepo za šetnju da nije duvao neki gadan vetar; ipak nismo odoleli, odlučili smo da napravimo krug po trgu.

Jednog časa je sunce oštro i snažno osvetlilo stranu tornja katoličke crkve. Dok sam izvadio aparat iz džepa i spravio ga za slikanje, bilo je kasno. Onda, nehotice sam u džepu pomerio “birač kanala”, tj. dugme za izbor režima, koji se zaustavio na aftamackom režimu (ergo jpg) i tu sam se spetljao. Na kraju, izgubio sam sliku definitivno.

A onda, pedeset koraka kasnije, ugledam nešto što sam morao da škljocnem: nekoliko električnih “čičaka” visi preko trga. Tu gde sam stao, okružili su toranj katoličke crkve; a i ono sunce se vratilo, doduše ne onako oštro. Rezultat:

Fotografija dana za 14. januar 2012.

(Izvinjavam se vlasnicima nedostatnih monitora zbog veličine slike)

Ti čičak-elementi su nekakve kugle od žice sa svetiljkama, elementi ukrasnog osvetljenja. Još ih nisu skinuli, verovatno zato što je vikend posle dočeka onog što protivnici logičnog kalendara nazivaju Srpskom novom godinom. Tek, hteo sam da uhvatim i oblake i odsjaj sunca u fasadama i te kugle – malo preambiciozno – ali na kraju se nekako sve sklopilo u celinu. Neobična proporcija je 4×5: visina kadra je zapravo puna visina vodoravne ekspozicije; zaboravio sam da sam okrenem aparat u taj položaj, a trebalo je to da učinim. Klasični izrezi bi zahtevali da odbacim desni “čičak”, a to bi bila šteta, jer se dobro slaže sa ogolelom krošnjom. Kvadratni izrez nije funkcionisao valjano i morao sam da ga odbacim.

Uglavnom: mišn akomplišd. Hot smile

A u međuvremenu, pre nekog vremena sam “vezao čvor na maramicu” da se setim i poigram opcijama slobodnog određivanja proporcije u fotografijama. Iskreno, još se nisam usudio da isprobam to: imam utisak da je taj teren klizav. Znam da različiti ljudi različito reaguju na proporcije koje nisu “glatke”; treba probati, dakako. Varijacije uvek mogu da se sačuvaju uz netaknuti original.