Day: January 20, 2012

R.I.P. Etta James

Otišla je jedna od najvećih pevačica R&B i soul muzike. Bila je u prvom redu kada su ti žanrovi poprimali oblik kakvim ih danas znamo. Bila je temelj.

Etta James je preminula danas posle duge i teške bolesti. Imala je samo 73, ali leukemija je učinila svoje. A eto, nema ni mesec dana da sam malo prelistavao njenu fonografiju. Istina, bilo je to kad sam pročitao da su je pustili kući iz bolnice da tamo nađe svoj mir sa Bogom.

Najpoznatiji video snimak: odvratna frizura, šminka kao iz nekog horor filma i glupavi džemper koji je zaboravila da skine u garderobi. A onda počne da peva. I momentalno joj sve oprostite.

Uh.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Etta James”

Po svačijem ukusu, uglavnom

Hej Džo, jesi šenuo, kuda si to s pištoljom krenuo?

Pesma posvećena tipu koji impulsivno rešava bračne probleme, postala je rok standard zahvaljujući mnogim vrsnim muzičarima, a tome je verovatno najviše doprineo Džimi Hendriks. Još uvek nerešeno pitanje autorstva ovog popularnog “komada” ostavlja sumnju u kategorizaciju, ako je kategorizacija uopšte moguća, niti bi to trebalo mnogo da nas zanima. Nadam se da će ovo pročitati oni koji bi mogli da rasvetle razloge popularnosti numere “Hey Joe”. Ja prilažem jedan – jednostavnost. C, G, D, A, E.
Prošarajte malo, izaberite verziju koja vam je po ukusu, a ja vam nudim nekoliko mogućih tragova za dalja istraživanja. Jel’ to OK?

Ovako je pesma zvučala pre Hendriksa, u verziji grupe The Leaves:

Nastavite sa čitanjem… “Po svačijem ukusu, uglavnom”

Horoskop Diotalevi-SP: 4. Grupe znakova

Nadamo se da ste utvrdili svoj nadznak i već izračunali znak! Ako je tako, znajte da ste na pragu svakojakih saznanja! Savladali ste teške korake u napredovanju ka prvom horoskopu u istoriji koji podrazumeva kritičko mišljenje i aktivno učešće. Sledi produbljivanje znanja. Danas ćemo se pozabaviti grupisanjem znakova i osobinama elemenata grupa.

Kao što već znate, horoskop po metodi Diotalevi-SP je organizovan kao petodimenzionalni prostor u kome dominantnu ulogu igra kvindecimijum znakova: lonac, potkovica, praćka, slanik, vetrenjača, vadičep, pištaljka, globus, točak, kišobran, pepeljara, gudalo, monocikl, stetoskop i antena. Tokom istraživanja metodologije, pokušali smo da utvrdimo poreklo i celishodnu određenost ovih znakova, ali u tome nismo uspeli. Možda će neki budući istraživač to i uspeti. Bude li tako, podelićemo svoju radost sa svima.

O svakom pojedinačnom znaku govorićemo detaljno sledećih dana, pa se ovog puta nećemo zadržavati na objašnjavanju. Važnije od toga, mada će vam se u budućnosti činiti da to nije baš tako bitno, jeste da se upoznate sa dve dimenzije grupisanja znakova. Naime, znakovi u horoskopu po metodi Diotalevi-SP grupišu se po dvema karakteristikama: to su strukturalnost (popularno: “odakle dolazim”) i angažovanost (“kuda idem”).

Raspored znakova po ovim grupama (tačnije: dimenzijama) možete videti u sledećoj tabeli:

Raspored znakova u horoskopu Diotalevi-SP po grupama (dimenzijama)

Recimo po koju reč o ovim grupama i njihovim elementima.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 4. Grupe znakova”

Janu je laknulo

Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselink sluša radio. Tačnije Radio Beograd 1. Čini on to često, tokom odlaska na popodnevni trening, jer baš u to vreme ide emisija Susretanja u koju, kad god mogu, autori dovode holandske kompozitore i/ili izvođače takozvane moderne ozbiljne muzike. Spajam lepo i korisnije, razmišlja Jan Venegoor of Hesselink. Lepo je biti obrazovan, ali je korisnije biti patriota.

Danas gostuje Kompozitor Rastislav Kambasković, čije su Kompozicije bile predmet Koncerta na Kolarcu. Ozbiljnim glasom Kompozitor objašnjava trenutke nadahnuća i noćnog nesna na vest o smrti Vere Pavladoljske, čemu sledi baritonski uzlet sa Koncerta: „Voooooooooolim teeeeeeee [pauza] naaaaaaajvišeeeeeee [pauza] naaaaaaajvišeeeeee na [pauza] sveeeeeeeeeeetuuuuuuuuuuu“, dok se u pauzama čuje nešto što bi se jedino moglo opisati kao žar borbe dva majmuna bez sluha. Tu nije kraj, sledeća je sonata za dve violine. „Zapitao sam se“, reče Kompozitor, „zašto akordi moraju da se ređaju određenim redom? Odgovarajući na to pitanje, došao sam do Kompozicije gde se dve violine čuju kao četiri.“ Skroman neki čovek, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Buka koja se čuje boli kao da je pravi šesnaest violina dok ih sviraju trogodišnji nosorozi upravo izbačeni sa prijemnog ispita Muzičke škole za bezuslovno netalentovane čijim su profesorima hirurški ugrađeni konjski živci.

Svaka čast Kompozitoru, on muzikom uspeva da iskaže svoju večitu borbu sa izgovorom sopstvenog imena, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, ugasi radio, sa osmehom na licu dade gas, i nastavi da vozi kroz beskraj zeleni.

San o Italiji

Priznaću vam nešto: od ono malčice Italije što sam video tokom jednog jedinog putovanja i od ono malo italijanskih filmova koji mi mnogo znače, ne mogu da prestanem da mislim o toj zemlji. Hteo bih još, od Alpa do Sicilije. A onda, setim se jedne davno pročitane misli, ko zna čije, da svako mesto odmah postaje onakvo kakvim ga sami stvorite u sebi; ta fiksacija, koju posle nosite u sebi, ostaje i kao slika i kao utisak koji je samo vaš lično.

Ako je to istina, onda nije važno mesto, nego način gledanja, jer tako nastaje doživljaj. Pre nekog vremena, ja sam odlučio da mesta koja pohodim posmatram uz pomoć fotoaparata. Sad kad vidim kako neki ljudi od ideje kamerom pišu o nekim mestima, u meni se budi želja za putovanjima, ali izgleda da se probudio i onaj filmadžija kojeg sam uspavao u sebi pre više od trideset godina. Tako me neki pudravac tera da probam…

Pogledajte kratki, ali veličanstveni film o pokrajini Bazilikata u Italiji: te slike su me nagnale da napišem prethodne reči.

Sad sam se prisetio i one galame nastale oko onog filma koji predstavlja Srbiju. Osim mitomanijakalnog primitivizma koji smo iskazali u pokušaju da oborimo ono što vredi podržati, pokazujemo i kolektivnu nesposobnost da vidimo stvari onakvima kave jesu. Upravo je ta prizemnost scena u ovom filmu (mada su slike veličanstvene) ono najlepše u pričici o mestu koje ni vi ni ja ne osnajemo, ali od ovog časa delimo želju da vidimo i svojim očima.

Fotografija dana, 19. januar 2012

Znate li koji ono izraz beše suprotnog značenja od “zdrava hrana”? Naravno da znate: ukusna hrana…

Opet dan ludaka; ali ne žalim se, došlo je dotle da čovek kaže da je dobro kad ima posla. Kad dođe veče, pa se okrenem oko sebe i skontam da je ostalo mnogo još toga da se vidi, pročita, čuje, napiše… Nikad kraja. Ali tako je to, valjda, za nas koji smo izabrali da sami kreiramo svoj život.

Kad je Marinko najzad došao na kaficu i pićence u večernjim satima, shvatio sam da sam jeo samo jednom tog dana. Jutrošnja proja kao predjelo, a onda nešto malo konkretnije za mezetluk.

Fotografija dana za 19. januar 2012.

Priklao sam plećku koju smo kupili kod komšije koji se bavi proizvodnjom bahanalija od raznog mesa. I šta da kažem, kakva je bila? Taman za onaj sir, masline i crni hleb, da smiri paljevinu od one Zoćine šumadinke… Rolling on the floor laughing Da prekratim raspravu: mišn akomplišd! Plate

Nisam nešto veliko ni planirao ovu fotku: naterali su me Winking smile. Blagovremeno sam se setio da isključim blic i da oslonim fotoaparat o prvu stabilnu površinu (aparat za espreso; ne, ja nisam pio espreso), jer ovo je bila cela desetinka sekunde uz ISO 50 od koga tvrdoglavo ne odustajem. Jedina intervencija beše nad balansom belog, jer to je tačka na kojoj se mešaju dve vrste svetla, pa bela boja beži.

Takođe, neka ostane zapisano: ako se ne varam, ovo je prvi slobodni izrez, bez ikakvog gledanja u proporcije (sad je, otprilike, u razmeri 50:43 Smile with tongue out). Pričali smo onomad na tu temu, pa je D.R. Fairday predložio da se kanem ćorava posla. Ja ću to natenane i uz eksperiment poređenja, baš da vidim kako fercera. Ovo sad izgleda skoro kao format polaroid-fotke. Ono beše 5:4, zar ne?