Pa eto, bogojavljenje… Kosmičkom koincidencijom, na današnji dan pre tačno 202 godine, rodio se veliki pesnik i pisac; ali Google sad nema vremena da pravi doodle kojim će da obeleži taj datum.
Edgar Alan Po se rodio u Bostonu 19. januara 1809. godine. Živeo je burnim i čudnim životom, jer ga je sudbina bacakala od nemila do nedraga. Čak i njegova smrt, posle svega četrdeset godina života, obavijena je velom misterije koja kao da dolazi pravo iz njegovog opusa.
Za relativno kratko vreme koliko se bavio spisateljstvom (aktivno je pisao od svoje 26. godine života), Po je napisao mnogo sjajnih pesama, gomilu fenomenalnih pripovedaka i nekoliko obimnijih dela, među kojima je avanturistički roman “Avanture Artura Gordona Pima” najpoznatiji. Među ljubiteljima njegovog dela pronaći ćete razne tvrdnje o tome u čemu je bio najbolji: po nekima, to je poezija, drugi će podsetiti na njegove sjajne kriminalističke priče (“Ukradeno pismo” se smatra jednom od najboljih detektivskih priča na engleskom jeziku). Jedino oko čega će se većina slaže: mračnjaštvo i morbidnost koje je Po ispoljavao u svojim delima, pogotovo u poeziji, neprekidno su na granici podnošljivog.
Edgar Alan Po ostaje u fokusu stalnog interesovanja zbog dva dela koja se danas smatraju nezaobilaznim delom svetske književne baštine. Jedno delo je poema “Gavran”, koja vam je predstavljena na stranicama Suštine pasijansa (overite osamnaest linkova u zoni komentara, to su strofe), sve sa grafikama Gistava Dorea (uzgred, čiji radovi izgledaju kao da su dva umetnika bili braća blizanci). Drugo čuveno delo je “Anabel Li”, tragična ljubavna pesma koju je napisao po smrti svoje supruge.
Vašoj pažnji posebno preporučujem priče “Crni mačak” i “Pad kuće Ušer” i već pomenutu “Ukradeno pismo”. A ako ste spremni da iskušate svoju sposobnost slušanja dobrog engleskog jezika, obavezno pogledajte TV film “An Evening with Edgar Allan Poe” u kojoj fenomenalni Vincent Price pokazuje publici kakvog je kova kao glumac i tumač Poove proze. A na jutjubu ima još toga.
– * –
Neka ostane i jedna beleška. Hteo sam da prenesem odlomak iz priče “Đavo perverznosti”, ali sam zaturio knjigu, a na netu nalazim samo onaj Bodlerov “predgovor” na upit po tom naslovu. Pa dobro, rekoh sebi, idemo na klasičnu frazu, zalepiću “Anabel Li”. Da prepisujem iz knjige koju imam ne bih, to je hrvatski prevod koji mi se ne dopada. Ajd’ reko’ pozvaću se na sveto trojstvo istraživačkog novinarstva (search, copy, paste), pa gotov posao. ‘Oćeš! prvih pet verzija pesme je pisano bez svih slova abecede. Prva koja je imala sva slova nije kompletna. A kad sam našao tri ispravne, sve tri su bile različitog prevoda.
Da vas davim prenetim originalom u ovoj prilici, nije imalo smisla; ostade da potražim neko recitovanje na jutjubu. Setim se one davne, prve ploče Radeta Šerbedžije. Međutim, ona bossa nova zvuči toliko idiotski da to neće na Suštinu pasijansa dok god se ja pitam.
E, do moga, pomislim.
I onda se setim da postoji rešenje. Nije tačno i nije valjano kao ni ono pre, ali je bar na gomili. A ja neću morati ništa da prekucavam u noći uoči objavljivanja ovog priloga.
Elem, za muzičku zavesu obeležavanja rođendana Edgara Alana Poa, pobrinula se kikindska grupa “Kum” koja je ovo snimila, ako se dobro sećam, 1988. godine. Autor pesme je brat Žika, koji je pre toga odustao od grupe Gille, a grupa nastavila još neko vreme, pod novim imenom, ali bez svoje ideje. Jedino vredno što su imali u repertoaru beše špil Žikinih pesama.
Pa, možda nije ni loše tako. Ja sam Žiki još onda oprostio što je pretumbao Poove stihove i promenio smisao pesme. Pa dobro, jednom i Po da bude optimističan, pomislio sam.
$#$
Sjajno predstavljanje Poa, i bio si u pravu sa ovim predstavljanjem ,,Gavrana“ u 18 delova, sa ilustracijama. Zaista si mi pruzio poseban dozivljaj, mnogo jaci od onog koji sam imala citajuci Gavrana na netu, na hr prevodu. sve pohvale, pozzzz