Bio sam u odličnoj prilici da napravim fotku koju odavno meračim. Uspeo sam jednom načinjenom ekspozicijom…
Nakon što smo još prošlog četvrtka bili u poseti oftalmologu u Novom Sadu, najzad smo danas stigli da naručimo nove cvikere (i Jasna i ja menjamo dioptrije za oba para cvikera). Tokom prepodneva, otišli smo u nedavno renoviranu optičarsku radnju, to je firma u koju i inače idemo redovno, i naručili sve što treba; biće gotovo u četvrtak, kažu.
Pri polasku od kuće, poneo sam fotoaparat i izrazio nameru da napravim fotku koja je puna cvikera – što više, to bolje. I to je bio jedini iskazani parametar. Sad, imao sam ideju da bi trebalo pratiti geometriju, koristiti prave uglove, možda se poigrati sa ograničenim bojama, ali to nije bio element zadatka.
Postoji jedan prostrani odeljak u toj radnji, blizu vrata, gde su izloženi muški cvikeri na nosačima koji su zaključani (mrtvi ugao za radnika za pultom). I pri izlasku iz radnje, mirno i bez žurbe puknem jedan jedini snimak na taj zid, jer je sadržao tačno ono što sam hteo. Evo rezultata:
Pre nego što pitate: da, ovo jeste blagi izrez, u primenjenoj proporciji i sa oko 70% od početne površine fotke. I da, boje sam jako naglasio da bi iskočile u tim “flekicama”. Sve te intenzivne boje, mada prenaglašene, zapravo su postojeći odsjaji reklama iz izloga; to je bio element neočekivane dobiti, baš je dobro što se desio. Dobio sam tačno onaj motiv koji sam zamislio i to je to: mišn akomplišd. Živeli, što bi rekli moji drugari koji su večeras okusili po čašicu prijatno zagrejanog Henesija. 