Znate li koji ono izraz beše suprotnog značenja od “zdrava hrana”? Naravno da znate: ukusna hrana…
Opet dan ludaka; ali ne žalim se, došlo je dotle da čovek kaže da je dobro kad ima posla. Kad dođe veče, pa se okrenem oko sebe i skontam da je ostalo mnogo još toga da se vidi, pročita, čuje, napiše… Nikad kraja. Ali tako je to, valjda, za nas koji smo izabrali da sami kreiramo svoj život.
Kad je Marinko najzad došao na kaficu i pićence u večernjim satima, shvatio sam da sam jeo samo jednom tog dana. Jutrošnja proja kao predjelo, a onda nešto malo konkretnije za mezetluk.
Priklao sam plećku koju smo kupili kod komšije koji se bavi proizvodnjom bahanalija od raznog mesa. I šta da kažem, kakva je bila? Taman za onaj sir, masline i crni hleb, da smiri paljevinu od one Zoćine šumadinke… 
Da prekratim raspravu: mišn akomplišd! 
Nisam nešto veliko ni planirao ovu fotku: naterali su me 
. Blagovremeno sam se setio da isključim blic i da oslonim fotoaparat o prvu stabilnu površinu (aparat za espreso; ne, ja nisam pio espreso), jer ovo je bila cela desetinka sekunde uz ISO 50 od koga tvrdoglavo ne odustajem. Jedina intervencija beše nad balansom belog, jer to je tačka na kojoj se mešaju dve vrste svetla, pa bela boja beži.
Takođe, neka ostane zapisano: ako se ne varam, ovo je prvi slobodni izrez, bez ikakvog gledanja u proporcije (sad je, otprilike, u razmeri 50:43 
). Pričali smo onomad na tu temu, pa je D.R. Fairday predložio da se kanem ćorava posla. Ja ću to natenane i uz eksperiment poređenja, baš da vidim kako fercera. Ovo sad izgleda skoro kao format polaroid-fotke. Ono beše 5:4, zar ne?