Blesavog li vremena! U Kikindi i vremenske prilike moraju da budu mimo sveta, dajući legitimitet ostalim glupostima u ovoj varoši.
I tako, dok se sve južno od Dunava guši pod snegom, ovde je granulo već treće proleće od Nove godine. Jedan dan vetar probije do kostiju, a sutradan sunce. Jeste, zubato sunce, ledene noći i tako to, ali opet… Da sam bio u prilici, otišao bih negde u atar da uslikam zlatni sat, koji je danas u Kikindi bio perfektan. Uostalom, gledajte:
Te bele trake na crepu su, da izvinete, sneg. I to sav sneg koji je opstao od juče.
Autoportretni detalj je samo onako, usput. I pre nego što pitate, da odgovorim: da, jesam. Zamutio sam gornji levi ugao da bih izazvao efekat produžene perspektive. Čak sam i blagi gradijent izveo u okolini tog auta u srednjem planu. Ostatak obrade je bio mali: malčice sam pojačao kontrast, mrdnuo sam balans belog za milimetar udesno da pojačam efekat zlatne boje, izrezao sam kadar i to je bilo to. Zadatak je bio vrlo jednostavan – da dokumentujem kako izgleda januarsko popodne u mojoj varoši, što nije bilo teško izvesti, pa je ishod jasan: mišn akompolišd. 