Gandalf se upoznaje sa Bilbom. Patuljci dolaze kod Bilba u kuću i objavljuju svoju nameru. Polazak na put.
Lica: Gandalf, Torin, Bilbo, Dvalin, Balin, Kili, Fili, Dori, Nori, Ori, Oin, Gloin, Bifor, Bofor, Bombur.
GANDALF: Pretpostavljam da treba opisati Hobite. Hobiti su… mali ljudi. Otprilike, manji od bradatih patuljaka. A nemaju brade… U vezi sa Hobitima skoro da i nema neke čarolije, sem one obične, koja im pomaže da tiho i brzo nestanu kad veliko glupo čeljade naleti stvarajući buku… Oblače se u jarke boje, najviše u zelenu i žutu. Imaju dobroćudna lica i smeju se prijatnim smehom… posebno posle ručka, koji uzimaju dva puta dnevno… kad god im se pruži prilika.
(Dolazi Torin Hrastoštit.)
GANDALF: Očekivao sam te, Torine Hrastoštite.
TORIN: Pređimo na stvar.
GANDALF: Stvar se povoljno odvija.
TORIN: Našao si…
GANDALF: Da!
TORIN: …četrnaestog za našu družinu?
GANDALF: Da! Jednog Hobita… ako znaš šta je Hobit.
TORIN: Ako je taj Hobit kao što su Hobiti nekad bili, onda je to jako neprijatno i dosadno stvorenje.
BILBO: Mi smo… veoma skroman i miran svet, i ne cenimo pustolovine. Opasne uznemiravajuće stvari! Između ostalog, zbog njih se uvek kasni na ručak.
GANDALF: Vidim da nemaš visoko mišljenje o Hobitima, ali gospodin Bagins je jedan sasvim izuzetan Hobit.
TORIN: Hm… Ne verujem da Hobit može biti izuzetan, ali kad smo se već tebi obratili, ti odluči. Ti si čarobnjak. A sa zmajem nema šale.
GANDALF: Samo vi budite spremni.
(Torin odlazi, Gandalf prilazi Bilbu)
BILBO: Dobro jutro!
GANDALF: Da li ti to meni želiš dobro jutro, ili se osećaš dobro ovoga jutra?
BILBO: Lepo rečeno, iako nisi Hobit! Sve to mislim ujedno. A uz to: jutro kao da je stvoreno da se popuši lula duvana. Mi volimo goste.
GANDALF: Ja za to jutros nemam vremena. Pošao sam u potragu za nekim spremnim da učestvuje u pustolovini.
BILBO: Hvala. Mi ovde ne želimo nikakve pustolovine. Možete pokušati iza brda, ili sa druge strane vode.
GANDALF: Svašta se izgleda krije iza tvog “dobro jutro”! Sad već misliš da jutro neće valjati ako me se brzo ne otarasiš.
BILBO: Ni govora! Samo, čini mi se da nemam čast da te poznajem.
GANDALF: Naprotiv! Tebi je poznato moje ime, ali ne i činjenica da tom imenu ja pripadam. Ja sam – Gandalf.
BILBO: Milostivi Bože, Gandalf, lutajući čarobnjak! Čovek koji je pravio tako nezaboravne vatromete! Hm! Onaj Gandalf koji je odgovoran što je toliko mirnih mladića i devojaka otišlo u Daljinu da se prepusti pustolovinama!
GANDALF: Drago mi je što se sa simpatijama sećaš mojih vatrometa. To ostavlja malo nade.
BILBO: Izvini, meni nisu potrebne nikakve pustolovine. Zahvaljujemo, danas ništa! Navrati drugi put… na čaj…
DVALIN: Dvalin, vama na usluzi!
BILBO: Bilbo Bagins, na usluzi… Čaj?…
DVALIN: Hvala. I kolačići….
BALIN: Oho, već su počeli da pristižu, Balin, vama na usluzi!
BILBO: Zahvaljujem… Čaj?…
BALIN: Pivo bi više odgovaralo. Ali nemam ništa protiv kolača, na primer, makovnjače, ako ima malo?
BILBO: Kako to – počeli da pristižu? Čaj?…
KILI: Kili!
FILI: I Fili na usluzi!
BILBO: Čime mogu da vas uslužim? Čaj?…
KILI: Dvalin i Balin su već ovde, kao što vidim. Idemo da se pridružimo rulji!
BILBO: Rulja! Ne sviđa mi se ta reč!
DORI: Dori, vama na usluzi.
BILBO: Čaj?…
NORI: Nori, na usluzi takođe – vama.
BILBO: Čaj?…
ORI: I Ori, takođe!
BILBO: Čaj?…
DORI: Meni i Noriju svetlo pivo, molim vas, a Ori pije tamno. Ne zamerite mu.
OIN: Oin, vama na usluzi.
BILBO: Čaj?…
NORI: Kolače za sve, ako biste bili ljubazni.
BILBO: Čaj?…
GLOIN: I meni, molio bih. I pogačice sa buterom. Gloin, vama na usluzi.
BIFOR: Bifor, vama na usluzi!
BOFOR: Bofor, vama na usluzi!
BILBO: Čaj?… Čaj?… Čaj?…
TORIN: Svi na broju!
BALIN: Bombur nije došao.
BOMBUR: Bombur!
GANDALF: Dragi moj Bilbo Baginse, predstavljam ti Torina Hrastoštita lično.
BILBO: Čaj?…
GANDALF: Ja ne bih čaj. Ja bih malo crnog vina.
BILBO: Odmah! (Svi patuljci traže uglas. Sveopšta galama)
TORIN: Tišina! (Tajac) Ići se mora!
GANDALF: Neka Torin govori!
TORIN: Gandalfe, patuljci, gospodine Baginse! Sastali smo se u kući našeg prijatelja gospodina Baginsa, i druga u zaveri…
BILBO: Ne volim tu reč.
TORIN: U zaveri!… Sastali smo se da, razmotrimo naše planove. Uskoro krećemo na dugo putovanje sa kojeg se neki od nas, moguće niko od nas – izuzev našeg prijatelja i savetnika, čarobnjaka Gandalfa – možda neće vratiti…
BILBO: O, jako nam je žao. Ali ako neko od vas preživi, biće nam veoma drago da svrati na čaj. U bilo koje doba.
GLOIN: O čemu taj priča? Gandalfe, taj više liči na bakalina nego na Obijača.
BILBO: Kako to! Kod nas nije običaj da vređaju domaćina u njegovoj kući.
GANDALF (pomalo ljut): Tražili ste da vam nađem četrnaestog člana za vašu ekspedicijiu i ja sam izabrao gospodina Baginsa. I neka samo neko zucne da sam izabrao pogrešnu osobu, pustiću da vas ostane trinaest, – pa neka vas bije maler do kraja života! Ako ja tvrdim da je gospodin Bagins Obijač, onda je on Obijač – ili će to biti kad za to dođe vreme. U njemu se krije mnogo više nego što i vi, i on zajedno sa vama, može da nasluti!
BILBO: Tako je!
GANDALF: Dragi moj Torine Hrastoštite! Došao je trenutak da ti predam ovu mapu. To je mapa tvoje zemlje – Plan Samotne planine.
TORIN: Otkud ti to?
BALIN: Ovo crveno je zmaj.
TORIN: Ta mapa je tačna. Ja se odlično sećam planine.
DORI: Vidim, ima i tajni ulaz.
BOFOR: To je ova rupa.
GLOIN: Na zapadnoj strani.
NORI: Ići se mora. Šmaug je dovoljno dugo u planini.
KILI: I verovatno ga je odavno već otkrio.
FILI: Šmaug nije mogao da se tu uvuče, jer je prolaz suviše tesan.
OIN: Čak i za sasvim malog zmaja.
ORI: Rune kažu da su vrata visoka metar i po.
BILBO: Ja ništa ne razumem.
GANDALF: Zaista je vreme da neke stvari objasnimo gospodinu Baginsu. Torine Hrastoštite!
TORIN: Od davnina su patuljci živeli u dugim hodnicima Samotne planine. Naši kovači su bili najbolji, čak su i kraljevi ljudi tražili naše usluge. U vreme mog dede Trora, kralja pod Planinom, živeli smo srećno, a naše riznice su bile pune zlata i dragulja. To blago je privuklo strašnog zmaja Šmauga. Grad Dol je uništen i mnogo patuljaka je poginulo u borbi sa zmajem. Nas trinaest smo jedini preživeli. Sada zmaj leži na našem blagu, koje mi nismo nikad zaboravili. Idemo u našu zemlju, u Samotnu planinu, da uzmemo ono što nam pripada.
BILBO: Čuj, Čuj!
TORIN: Čuj, šta?
BILBO: Pa… mislim da treba da pođete na Istok sve do tajnih vrata.
TORIN: Da pođete! Hteo si da kažeš “da pođemo”, pretpostavljam?
BILBO: Pa… ovaj…
GANDALF: Zaboravio sam još da napomenem da uz mapu ide i ovaj ključ. Mali, neobičan ključ. Torine, pažljivo ga čuvaj.
TORIN: Nego šta! Pokret!
BILBO: Srećan vam put!
GANDALF: Napred, Bilbo, na čelo kolone!
(Svi polaze.)
BILBO: Nam… srećan put… mora da sanjam strašne stvari, i kad se probudim… (trči za njima) Čekajte, zaboravio sam maramicu!
Nastaviće se…