Pesmičuljci koje zviždućemo dok se krijemo iza dina na obali…
Od jutros kad sam oči otvorio do ovog časa, ne mogu da se otresem: stalno mi na pameti Games with No Frontiers Petera Gabriela. Ko zna kako je počelo i zašto se zalepilo. Pa dobro, kad je tako, prelazim u kontranapad: kažu, ako zaista poslušaš pesmu koja ti zvoni u glavi, prestaće. Nije moralo da prestaje, nego koristim priliku da podelim sa vama tu veličanstvenu pesmu.
Jeste li ikad ušli u tekst te pesme? Trebalo bi. Ne terajte me da je prevodim, pokvariću je.
Hans plays with Lotte
Lotte plays with Jane
Jane plays with Willi
Willi is happy again
Suki plays with Leo
Sacha plays with Britt
Adolf builds a bonfire
Enrico plays with it
Whistling tunes we hide in the dunes by the seaside
Whistling tunes we’re kissing baboons in the jungle
It’s a knockout
If looks could kill, they probably will
In games without frontiers
War without tears
If looks could kill, they probably will
In games without frontiers
War without tears
Games without frontiers
War without tears
Jeux sans frontieres
Andre has a red flag
Chiang Ching’s is blue
They all have hills to fly them on
Except for Lin Tai Yu
Dressing up in costumes
Playing silly games
Hiding out in tree-tops
Shouting out rude names
Whistling tunes we hide in the dunes by the seaside
Whistling tunes we’re kissing baboons in the jungle
I da ne zaboravim jednu staru verziju u kojoj se sreću dva majstora; red je. Valja se, što kažu seljaci koji prodaju razno đubre na beogradskim trgovima u u sezoni slavskih svečara.
A verziju iz vremena kad sam gledao Petera Gabriela uživo prepuštam da pogledate na jutjubu. To u znak protesta što te večeri u Budimpešti nije nastupao ujka Toni.
Uskoro ćemo se pozabaviti širokim opusom Petera Gabriela.