Ovih dana navršava se 25 godina kako je izašao singl Smithsa “Shoplifters of the World Unite”.
Morrissey je više puta tokom godina pomenuo da mu je ovo omiljena pesma benda. U nekim delovima podseća na pesmu T.Rexa “Children of the Revolution”, u drugima na “The Boys Are Back In Town” od Thin Lizzy – nije začuđujuće jer i Morrissey i Johnny Marr obožavaju rad Marca Bolana i Phila Lynotta. Možda jeste tako, možda nije… uostalom, utvrdite sami:
Pa dobro, neki kažu i da njihov “Money Changes Everything” liči na Ferryjev “The Right Stuff”… možda zato što je matori Brian veoma cenio Marrovo kompozitorsko umeće, pa ga je zamolio da mu, uz sitnu nadoknadu s par ništica, Johnny prepusti muzičicu za njegov budući veliki hit. To je bio i jedan od razloga raspada Smithsa, no to je već druga priča.
Ni ova pesma nije bila izuzetak što se tiče polemika oko njenog znaćenja. Morrissey je jednom izjavio da ne voli mnogo da “zakuca” objašnjenje, jer “zaboga, neki lik u Hadersfildu će razviti fascinantnu, vatrenu teoriju, i onda dođem ja te ga razbucam rekavši da sam u tekstu mislio na trke hrtova, i celi njegov život se uruši u trenu”.
Kao što je bio slučaj sa većinom njihovih singlova, on nije izašao na studijskom albumu, već se kasnije našao na kompilaciji “The World Won’t Listen” (“Louder Than Bombs” u Americi). Eh… “The World Won’t Listen” je bila moja prva ploča od Smithsa. Došla je do mene sasvim slučajno: komšija ju je dobio kao poklon za rođendan, licencno izdanje ZKP RTV Ljubljana (dekadentni Slovenci, ko bi još izdao ovako nešto u staroj Jugi), i uvalio mi ju je ne znajući šta će s njom. Tad sam bio u elektronskoj fazi, slušao sam pretežno Jarrea, Vangelisa i Oldfielda, tako da mi se zvuk dve gitare i bubnjeva nije nikako ulazio u uvo. Međutim, klinca na polovini teenage doba čačnuli su stihovi… tako da sam uhvatio sebe da sedim noćima i čitam “na suvo” tekstove. Posle nekog vremena odvažio sam se da im dam i muzičku podlogu. I, kako obično kažu, ostalo je istorija…
Zanimljivost oko TWWL je ta da je Phil Collins (ne onaj bubnjar, ovo je neki drugi engleski ludak koji je čak živeo i u Beogadu neko vreme) napravio umetničku instalaciju pod istim nazivom, koja se sastoji od video snimaka fanova Smithsa iz Kolumbije, Turske i Indonezije kako pevaju karaoke uz pesme s ove kompilacije. Pa, pogledajmo i to za kraj:
But don’t forget the songs
That made you cry
And the songs that saved your life