Month: January 2012

Vino točim, a vino ne pijem…

Na današnji dan, pre 93 godine, ratifikovanjem Osamnaestog amandmana na Ustav Sjedinjenih Država ozakonjena je prohibicija.

Razni skupovi trezvenjaka, kao što su American Temperence Society, udruženja žena, Ma ja vas ne bih ljubio ni pijan...crkvene organizacije i slično s radošću su dočekale ostvarenje sna za koji su se godinama borili. Uverenje da je konzumacija alkohola uzrok bukvalno svog kriminala motivisala je nekoliko gradova da na dan stupanja amandmana prodaju svoje zatvore. U svom poletu, trezvenjaci su angažovali razna piskarala da prilagode razne delove Biblije koji imaju referencu na alkoholna pića, tako da su pali predlozi da je Isus konzumirao sok od grožđa, a stih “uzmi malo vina zarad dobrobiti utrobe ti…” tumačen je da vernici treba da utrljaju malo medicinskog alkohola na abdomen.

Istu radost, samo iz drugih razloga, ispoljile su distilerije u Kanadi, Meksiku i na Karibima, koje su drastično povećale proizvodnju, što zbog posetilaca koji su išli tamo na vikend opijanja (kao što narod iz zapadne Srbije uskače u Bosnu da natoči gorivo), što zbog ilegalnog izvoza za SAD.

Nastavite sa čitanjem… “Vino točim, a vino ne pijem…”

Upoznavanje sveta, godina CXXIV (2)

“… Svet i sve što je u njemu, to je naša tema.”
Alexander Graham Bell

Samo urednici zvaničnog glasila Društva imaju privilegiju da se fotografišu ovde.U vreme kada je osnovano Društvo National Geographic čovečanstvo je pravilo prve korake u novu eru pronalazaka i otkrića. Na “pragu života” je bio Edisonov kinetoskop, Džordž Istmen je spremao savršeniju kameru i crno-beli fotografski film.
Automobili i avioni uskoro će postati ključni elementi transporta, a telegraf i telefon trajno će promeniti prirodu komunikacija… a svet je čekao da bude otkrivan, sa pasioniranom i naivnom verom da će nauka biti ta koja će ispraviti mnoge nepravde društva koje stupa u svoje novo poglavlje.

Izvanredan je osećaj biti deo NG porodice. Kris Džons i Igor Rill u Budimpešti.Mnogi su delili tu nadu i veru u nauku, a Društvo National Geographic postalo je propovednikom i predvodnikom “odanosti nauci”. Tako su postavljeni temelji za ono što danas Društvo čini jednom od najvećih i najuticajnijih naučno-obrazovnih institucija na globalnom nivou.
Iako Društvo u svom imenu ima pojam nacionalnog, postalo je nadnacionalno, internacionalno, ali kako to kaže Kris Džons, glavni urednik matičnog izdanja magazina: “… najbolje je da se držimo imena koje nam je dobro služilo duže od jednog veka.”

Veći deo svoje prve godine života Društvo je organizovalo razna predavanja i naučne skupove, što je vrlo brzo izašlo na dobar glas kod tadašnje intelektualne javnosti. Bio je to znak/putokaz ka časopisu koji će obeležiti i uticati na više generacija i milione čitalaca širom sveta, kao i na autora ovih redova.

Nastaviće se…

Isak Njutn po prvi put među Srbima II

Danas pričamo o tome kako je sir Isak Njutn stvorio naučni metod

Monopol i kako ga stećiOpšti je utisak da Principi usmeravaju čitaoca ka Njutnovom viđenju Prirode, koje je potpuno saglasno i u ravnoteži: sve što opažamo možemo objasniti, i to na takav način da se objašnjenje može primeniti i na one fenomene koje još uvek nismo opazili. Ovo je esencija Njutnovog Sveta, ali i esencija savremene nauke. U ovom smislu, Principi su knjiga koja nije izgubila ni delić aktuelnosti. Prisetimo se za trenutak poznatog događaja iz istorije nauke, rasprave advokata kvantne teorije (u prvom redu Nilsa Bora) sa Ajnštajnom. Kvantna teorija primećuje da na mikro nivou, duboko u strukturi materije, u prostorima nezamislivo malim, postoje osnovne gradivne jedinice (elementarne čestice) koje se opiru tačnom merenju, kojima ne možemo istovremeno tačno znati sve veličine fizičkih karakteristika. Umesto toga, kvantna teorija pruža pouzdan način da saznamo verovatnoće, šanse za određivanje veličina fizičkih karakteristika. Ovo je unelo duboki nemir u Ajnštajna čije je viđenje Prirode zahtevalo da se svemu zna gde je, i koliko brzo se kreće, pa on do kraja života nije bez dubokih rezervi prihvatio kvantnu teoriju, čime je izvršio simbolično naučno samoubistvo. Ubeđen sam da bi Njutn bez problema prihvatio kvantnu teoriju, jer ona jeste objašnjenje za ono što opažamo. Slobodan sam čak da primetim kako je Njutnova ličnost bila engleski prijemčivija za nestašluke elementarnih čestica, u odnosu na Ajnštajnovu germansku potrebu za bezuslovnom tačnošću. Konačno, možda najšašaviju ideju (magnetne monopole) kvantna teorija duguje upravo Englezu, Polu Diraku.

Nastavite sa čitanjem… “Isak Njutn po prvi put među Srbima II”

Svaki dan po jedan portret

Lik ima po jednu fotografiju samog sebe za svaki dan već trinaestu godinu. Ponekad autoportreti, ponekad su ga drugi slikali, tek – zanimljiv žurnal života. Kaže da je, zahvaljujući tom projektu, činio i neke stvari koje inače ne bi ni pokušao, poput skoka u zaleđenu reku.

No, život je kurva. Pogledajte do kraja, neka vam ne bude teško.

Niste očekivali, znam. Nadam se da ste izvukli pouku iz ove priče.

Više detalja ćete naći ovde.

Fotografija dana, 15. januar 2012

Odavno ja meračim ovo parče pleha. Zašto ga do sada nisam uslikao? Nemam pojma!

Nedeljom pre podne, kako to uobičajeni kanon nalaže, idemo na pijacu. Osim kupovine raznog provijanta, to je pomalo i socijalni događaj i lični ugođaj za nas: obožavamo da napravimo krug po onoj gunguli. Fotoaparat je uvek u korpi ili u džepu: nikad se ne zna kad može da zatreba. Radije ću deset puta da vučem aparat bez veze nego da ga jednom ne ponesem, pa propustim neku antologijsku scenu…

I u toku ove poslednje šetnje, najzad se setim šta treba da slikam.

Tačno preko puta pijace u Kikindi, nalaze se dve devetospratnice; to su najviše stambene zgrade u gradu. To su one tipično ružne građevine iz doba übersocijalizma, sve sa odvratnim fasadama, banalnim linijama i prozorima sa balkonima koji tačno ilustruju jad i bedu onih koji su prinuđeni da tu žive stanuju. I onda, na ivici jednog od tih balkona, nadrealistički element:

Fotografija dana za 15. januar 2012.

Satelitske antene nisu uzele prevelikog maha po Kikindi kada je to krenulo onako masovno krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Umesto toga, zahvaljujući preduzimljivosti jednog našeg sugrađanina, naša varoš je u to vreme dobila jedan od prvih gradskih kablovskih TV sistema u ondašnjoj “veledržavi”. Stoga smo bili pošteđeni nekog masovnog poružnjivanja zgrada. Ako se ne varam, ova satelitska antena se nalazi na četvrtom spratu. Vlasnik ju je ukrasio tako da izgleda kao cvet nevena ili tako nekog cveta, ne razumem se baš. Red rose Ne možete da ne primetite, ako li samo podignete glavu ka desnoj zgradi.

Nisam mogao da odolim – spustio sam boje svega ostalog za 90%. Čak nisam morao to da uradim, jer zimi svakako dominira buđavo sivilo, pa pastelna boja “cveta” odskače. Ipak, ovo prenaglašavanje ima smisla zato što ovaj mali kič iskazuje otpor stereotipu i kao takav funkcioniše besprekorno. Trebalo je ovo odavno da uradim. Mišn akomplišd. Winking smile

I neka je Sila sa tobom!

Al’ daj makar nekad da bude i uz mene!

E, ima ta neka fora u Engleskoj, po njihovom ustavu šta li, da se prizna neka vera kao prava religija, ali samo ako na popisu bude prijavljen dovoljan broj članova. Ima tu neka granica, kao do tog broja su sekta, a preko tog broja su ono, pravi. I sad, pazi foru, na nekom njihovom popisu, al’ ne na ovom od prošle godine, nego neki, bre, od ranije prijavi se jedno pešest puta više od te granice da su džedaji. Znaš ono Star Vors, i fora mej d fors bi vid ju i slično. I zatraže oni da im se to džedajstvo šta li već prizna kao religija. E, ali fora je da su ih ovi odbili k’o mene svastika, jer kao nemate zvanični program ili tu njihovu bibliju, invisible sithšta li. I sad jedan od njih kao osmisli “Englesku crkvu džedaja” ili kako se već zove i krene da okuplja ljude. I sad pazi foru, lik gdegod da je išao nosio neki ogrtač i kapuljaču. Ali ono stalno. Nije skid’o. Šta? Ma, otkud znam. Kao sad ni u ce-market kad ide, ni svuda, bre. E, al’ u nekom tom sega-mega-marketu mu zabranili da ulazi s tim, kao može ogrtač, al’ ne može kapuljača. On nije ‘teo da skine, zapeo, kao to je njegovo pravo i uhvatio se toga k’o pitbul za dete, kažemti i u kenjoar ide s njom. Došle baje i izbacili ga napolje i on ih sad kao tuži. E, al’ fora je ‘de on kao uz’o advokata i sad poziva se na ustavno pravo, kao kako mogu muslimanke da nose ono čudo preko lica, a njemu ne daju kapuljaču. I još krenuo da sve ostale te džedaje sa popisa poziva da ne idu u njihove sega-mega-markete, ono kao bojkot i slično. E, al’ ovi likovi ga iskulirali, brate, k’o mene za kredit, kao u stilu pravi džedaji ne nose kapuljače, jer ovi Luk Skajvaker, Joda i onaj kako beše Obi Kenobi su bili džedaji, a nisu nosili kapuljače kao ovi što su prešli na Tamnu stranu Dark Vejder i ostali.

Godišnjica: čudo na reci Hadson

Danas se navršava tri godine od herojskog spasavanja aviona u padu. Znate li ime tog heroja? Ni ja.

Pilot je učinio da na kraju sve izgleda kao puka neprijatnost.Setićete se događaja, mada ste zaboravili datum: 15. januara 2009. godine, avion na letu 1549 je poleteo sa aerodroma La Guardia u Njujorku i naleteo na jato gusaka dok je još bio u fazi uzletanja. Motori su prekinuli rad, došlo je do gubitka potiska leta i avion je zapao u realnu opasnost da se sruši. Kapetan leta je reagovao pribrano: skrenuo je avion sa putanje ka reci Hadson, a potom je izveo prinudno sletanje u reku. Veština kojom je sve izvedeno zapanjila je ceo svet: iako je nekoliko osoba povređeno u nastalom tumbanju, svih 155 putnika i članova posade je napustilo avion na svojim nogama i sačekalo pomoč koja je uskoro stigla. Kapetan je poslednji napustio avion, i to tek nakon što se lično uverio da u avionu nema više nikoga.

Pogledajte animiranu rekonstrukciju događaja sa pravim zvučnim zapisom događaja.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica: čudo na reci Hadson”

Utovar nedeljom, 15. januar

Eklekticizam kao načelo! Otkrijte šta zajedničko imaju: šmirgla, mačke, perverzna pornografija, Uskršnja ostrva, Vedrana Rudan, Evropska unija, NASA, slonovi, Nicolas Cage, Njujorška filharmonija, iPhone, film Avatar, društvene mreže i zona sumraka.

I da parafraziram Bleza Paskala: ovaj utovar je dugačak zato što nisam imao vremena da ga napravim kratkim. Kada mi radna nedelja bude duga, utovar će biti kratak. Nisam spavao dovoljno poslednjih dana. Kupio sam četiri hamera u boji; a zašto, saznaćete uskoro.

– * –

Okreni-obrni, uvek strada jedno isto dupe.Na fejZbuku je osnovana grupa koja raspravlja o predlozima za najbolji crtež na glasačkom listiću na sledećim izborima. Predlozi su raznovrsni, a razmena mišljenja se pokazala korisnom, jer bi neki ljudi nehotice napravili grešku samo zato što nisu razmislili o svim posledicama mogućeg izbora. Primera radi, evo jednog komentara:

Moram da odustanem od svoje prethodne namere da glasačkim listićem obrišem dupe pre nego ga ubacim u glasačku kutiju. Kum mi je skrenuo pažnju da po važećem zakonu, govnjivi listić predstavlja glas za vladajuću koaliciju.

– * –

Zona sumraka, prvi deo:

– * –

Stranica za naparavanje očiju: Bookshelf porn. Nekoliko uzoraka:

A šta ste pomislili? Ta nije valjda?

Slažem se: dominira pornografija. Štaviše, od one perverzne vrste.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 15. januar”