Nisam ja: sve je to smislio časopis The Economist, pa pitajte njih.
A kako se petlja tamo i ovamo, moglo bi da se zalomi, pa da proces otpočne već u godini Usuda.
Month: January 2012
Fotografija dana, 1. januar 2012
A kakva bi to novogodišnja atmosfera bila kad ne bi stomak od silne hrane zaboleo…
Moram da priznam, još sam dobar kakav inače znam da budem. Jasna je napravila milion kolača, ne znaš koji je ukusniji. Moja dežurna demagogija glasi da mi nje stalo do kolača, pa se pravim blesav. A s obzirom na to da je ovo vreme u kome se upražnjavaju sportske aktivnosti “trč-sedi-trč-lezi”, to mi je čak bilo mrsko da napravim neko bolje osvetljenje za jedinu zamisao do koje sam mogao da doprem… Evo, pa kako bilo:
I što ono kažu na televiziji: srećna Nova. No mišn, noting akomplišd, a dvaput ništa je ništa, matematika je jasna crva nije ni bilo… Ummm, ovaj… Dakle, mišn akomplišd. 
Nema druge nego da napravim plan za sutra. I evo: mišn za sutra je da načinim fotku u eksterijeru. 
Konju top
He, šašavi su ti Rusi.
Ima taj neki ruski šahista, stari, bre, neki, ono pre Karpova i Kasparova. Ne znam neki Mihail Botvini ili Huan Antonio Kapablanka ili tako neki. I sad fora je što je taj Botvolini posle onog sveckog rata putov’o železnicom preko Sibira, gde li. I sedi sad tako u kupeu sa nekim drugim Rusom. E, ali fora je što se oni ne znaju. Mis’im, ovaj lik ne zna da je ovaj drugi Butovini, ono najbolji ruski šahista i to. E, i sad se tu oni kao smorili, svako za sebe već pročit’o po jednu Anu Karenjinu, to ti je od onog Tolstojevskog i više ne znaju šta će. Smorili se k’o krtice u saksiji. I fora sad ovaj lik predloži da odigraju partiju šaha, on kao ono ima kod sebe tablu i figure. A ovaj Buvolini prihvati, šta će, ionako se smorio. Poređa ovaj lik figure, a Bovulini skloni sa table jednog svog topa. I sad fora lik se naljuti u stilu kakav je to način, tamo-‘vamo, kako vas nije sramota, dajete mi topa fore, a ne znate kako ja igram, čak me i ne poznajete. A Bovini ga iskulira sa “Brate, sve kojima ne mogu da dam topa fore ja lično poznajem!”.
Utovar nedeljom, 1. januar
I tako, dok iz Beča gude Štrausove note, Suština pasijansa se budi u novoj godini, doduše u aftamackom režimu. Ja ću da se izležavam ceo dan.
I? Kako je prošla žurka? Onaj DJ Didžej Bidžej nije došao, pa sam morao da angažujem nekog starkelju da mi didžejiše; ali tako ti je to kad krpiš rezerve u poslednji čas.
Dakle, opet obrnusmo cajger… Prolazi mi sve brže. Ebaga, tako to ide s godinama, valjda.
Računam, valjda neće biti problem da ove godine utovarim pedesetak gomila u slavu gluposti. U to ime, bilo bi najbolje da vam u nastupajućoj godini ne poželim ništa. Šta god pomenem, izmetnuće se na zlo – izvesno, ne mojom krivicom.
– * –
Šta sam ono hteo…. A, da!
E, pa da vam sve po spisku, svima redom!
Života, zdravlja. veselja i pameti! Dobrih iskušenja i vrednih pobeda! Mira u duši! Spokoja u porodici! Zanimljivog i dobro plaćenog posla! Vrednih saznanja! Igračaka koje već sanjate! Mesta koja još niste svojim očima videli! Ljudi vrednih susreta! Muzike vredne ponovnog slušanja! Pogleda vrednih pamćenja!
A sad, razlaz: svi na svoje radne zadatke!
Idu dani
Aj pa da krenemo u duhu optimizma! Ipak je ovo godina Usuda.
Tri, četr:
Veselo, veselo!
Četvrt veka +1
Na današnji dan, u ovaj sat, pre 26 godina, iliti 1. januara 1986. godine u pet ujutru, Grba je prvi put poljubio ženu svog života.
Obećao sam Jasni da ću ostati pored nje 119 godina, tačnije do 1. januara 2105. Odužilo se, ali planiram da izdržim bar toliko.
Boktemazo, pomislio sam, pa mi nemamo svoju pesmu. A znate li zašto? Prosto, zato što je sva muzika naša.
Za tebe, darling: Mavis Staples, u izdanju koje najviše voliš!