Ponekad imate zicer, ali posao ne ide lako.
Jasna je kupila dve orhideje kambrije, jednu sebi i jednu svojoj mami. Jedna od njih, boktemazo, nama koji smo odrasli gledajući “Opstanak” izgleda kao da će da prhne u jato kamikaze-leptira koji će da me izgrizu svojim zubima u nameri da me upropaste… 
No, šta da se radi, pre odnošenja tog primerka, morao sam da ga uslikam. Boga mi je bilo posla i za asistenta: morao sam da aranžiram pozadine i da tražim kojekakva rešenja da bih imao dobar kadar. Išlo je teško: cvetovi se preklapaju gusto, pa se ne vidi lako šta je šta, ne nalazim lako sve zgodne uglove da bih izolovao neki detalj, muke sa svetlom, ruka u kadru, sto peripetija. Na kraju sma ekako odvojio nekih pet-šest ekspozicija za dalju obradu, i odlučio sam se za ovu:
Da, to gore desno u pozadini je Jasnina ruka. 
A to levo nije odsečeno, nego ispalo iz kadra, grrrr! Uglavnom, patnja je bila na visini, a te nesavršenosti namerno prezentujem da bih vam skrenuo pažnju gde vi da izbegnete greške na koje sam se ja okliznuo. Kako god, i pored rečenih falinki, proglašavam mišn akomplišd, jer sam ipak uspeo da uhvatim oblik a da ne ugrozim celu biljku ili da, daleko bilo, pokidam nešto.
DIMENZIJE – voda/perverzija
Gledamo supruga i ja spisak pesama i 
, 
i 
. Obradovali smo se kô onomad kad smo čuli da je veronauka (skoro pa) obavezni predmet u osnovnoj školi.
A dete u međuvremenu peva nešto što posle dužeg vremena uspevamo da 
.
