Tako se to radi: Istanbul

Ukoliko malo razmislite, onda shvatite da uopšte nije tako glupo imati HD video u fotoaparatu. Ukoliko znate sa videom, ne mlatarate svaki kadar u svakom pravcu, nego imate mirnu ruku i držite kameru statičnom, onda ima dijaloga sa pameću. No, prava stvar bi bila u tome da napravite amalgam fotografije i videa i da to spakujete u jedan ili više kratkih video-klipova. Za vrlo dobre rezultate je potrebna malo bolja oprema, malo više znanja i malo više vremena u postprodukciji, ali moglo bi da se isplati.

Sledeći video će vam dati ideju o čemu ja to pričam i šta mislim. Ovaj prikaz Istanbula je napravila nevelika ekipa vrhunskih profesionalaca tokom terenskog testiranja sledećeg najboljeg digitalnog fotoaparata na tržištu (Nikon D4), pa se ne nadajte takvom rezultatu. Ali, svejedno: konceptualno gledano, svako bi mogao da napravi nešto poput ovog, i to u HD rezoluciji. Preporučujem pregled preko celog ekrana. Uživajte.

Spektakularno!

Iz raznih razloga, izjalovio nam se plan da Novu godinu provedemo u Istanbulu; taj plan ostaje na snazi do ispunjenja. I don't know smile A posle gledanja ovog fenomenalnog filma, možete misliti kako sam se osećao… Ne, ne možete.

Fotografija dana, 18. januar 2012

Kad se desi dan u kome nema raspoloženja za neku akciju, onda se dohvatim prvog što ugledam oko sebe a da je zgodno za slikanje.

Ako ste se ikad zapitali kako to izgleda nametnuti sebi neku atipičnu svakodnevnu obavezu, reći ću vam: ponekad izgleda kao najgori kuluk. To su neke kratke faze, najčešće uslovljene radnim danom koji me je preopteretio ili, prosto, raspoloženjem koje ne odgovara onom koje je potrebno za miran rad sa fotoaparatom u rukama.

Međutim, nešto čudno se dogodi svaki put (zapravo, to nekoliko puta koliko sam prepoznao loše raspoloženje). Odavno sam naučio na onaj trik “ako ne znaš šta ćeš, samo uzmi fotoaparat u ruke, nešto će se već pojaviti”. I to se, takođe, empirijski pokazalo kao tačno; valja slušati iskusne. A kao krajnji rezultat, dok završim sesiju, ma koliko kratka ona bila (poput pet ekspozicija za oko tri minuta, kao ovog puta), meni se raspoloženje popravi. Izgleda da razmišljanje o fotografiji i bavljenje njome, od pripreme i izbora parametara do odlučivanja o načinu konačne obrade, prija mojim sinapsama. Smiruje me, odvraća me od razmišljanja o glupostima. Terapeutsko dejstvo, moglo bi se reći.

I tako, dok sam snimio makro sa motivom na mojem najstarijem kačketu, dan je postao bolji nego što je bio pre toga. Pa ja sam zmaj! Ninja

Seća li se ko ovog logotipa? Pripadao je jednoj firmi koja se bavila hardverom, softverom i inženjeringom informacionih sistema. Sarađivao sam sa njima dok se nisu pretvorili u nešto što mi više nije bilo po volji. Nije posle toga ta firma ni izdržala dugo… Ali, nema veze. Drugari su me posle zezali da je taj natpis pravi za mene; tih godina me je bio glas da mogu da rešim svaki problem sa hardverom i softverom; a ja, budala, zaista sam to i pokušavao. Posle sam nabavio neke druge kačkete, a ovaj prestao da nosim, da ne privlačim toliku pažnju.

I tako, tokom rane večeri, naspelo mi da uslikam zmaja i prisetim se te priče s polovine devedesetih. U međuvremenu, konac se vidi dobro i na ovoj, umanjenoj slici. Drugim rečima, mišn akomplišd. Hot smile

Dvanaest recepata protiv mamurluka

Da, da… Znam, kasnim sa ovim prilogom, sve žurke su prošle, čak i ona koju održavaju protivnici modernog kalendara. Ali, svejedno. Možda će vam zatrebati opet. Mislim – špil citata… Eye rolling smile

"Aj' pa živeli", reče ludak i popi šesto različito piće u poslednja dva sata...Staro pitanje za frajere uveče i dronjke ujutru glasi: “a što piješ kad ti škodi”. Neverovatno je koliko su ljudi skloni da piju dokazujući da ne umeju to da rade. Umesto da piju, žderu; umesto da uživaju u piću, dokazuju se pred drugima; a umesto da biraju šta, kako i kad piju, hvataju se svega bez kriterijuma. Cena takvog pristupa je da ujutru žele da umru umesto da nastave sa redovnim aktivnostima.

Spadam u one koji vole da okuse dobru domaću rakiju, a za čašu vina nikad nije nevreme. Jedini izuzeci su kad radim i kad vozim – tu alkohol nema šta da traži. Popiću u društvu, isključivo tako, ne hvatam se pića iz čista mira i kad sam sam. Ne preterujem često, a ako baš i preteram, znam da kažem “ne” i znam da učinim sebi tako da ne nastradam od pića. E, tim pre mi je smešno, ali ne mogu da odolim da ne prenesem: negde pred novogodišnje praznike sam natrčao, pa sačuvao link ka stranici koja popisuje recepte protiv mamurluka raznih čuvenih ličnosti koje su bile poznati alkosi. Pa kako da odolim, moram da prenesem nekoliko tih recepata, a vi sami pročitajte ostalo.

Nastavite sa čitanjem… “Dvanaest recepata protiv mamurluka”

Horoskop Diotalevi-SP: 2. Nadznakovi

Najveća opasnost od krivog shvatanja horoskopa po metodi Diotalevi-SP leži u mogućem nerazumevanju slojevitosti i hijerarhije znakova. Ne postoji u ovom horoskopu takva odrednica kao što je to podznak u nekim komercijalno adaptiranim horoskopima. Umesto toga, ovde je reč o ravnopravnom i nadasve fer načinu da stupite u interakciju sa horoskopom D-SP: aktivni ste učesnik u određivanju svoje sudbine!

Corvus monedula (čavka)Corvus Monedula, u brišućem letu, donosi Benaskop, jedinstveni sistem klasifikovanja života, univerzuma i svega ostalog. Definisan tokom vekova posmatranja iz ptičje perspektive, prepoznaje sledećih osam kategorija koji su nadznakovi horoskopa po metodi Diotalevi-SP:

  • Prženica – ljudi sa crvenom kosom ili ne
  • Anticiklon – levoruki i ostali
  • Slomovrat – koji imaju ili nemaju baštu sa gardenijama ili drugim cvećem
  • Ikosaedar – samo oni koji stoje po ćoškovima ili pored njih prolaze
  • Jendek – isključivo ko ima rupice na obrazima ili bi želeo ili ne bi želeo da se rodio sa njima
  • Akacija – ko ima razdeljak ili ko je ćelav
  • Noblica – ko nosi naočare ili ima punovažnu vozačku dozvolu
  • Samovar – ko voli ili ne voli čaj ili kafu

– * –

A sutra otkrivamo znakove.

Nadznakovi se dele na Dinamičke, Statičke i Levitirajuće, gde se prepoznaju zajedničke opšte osobine.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 2. Nadznakovi”

Hobit, treća scena: Zagonetke u tami

Bilbo pronalazi Prsten. Susret i zagonetanje sa Golumom.

LICA: Bilbo, Golum, Torinov glas

BILBO: Gde sam? Gde je Gandalf? Gde su patuljci? Kako da izađem odavde?… Šta je to? Kao neki prsten… Da se vratim? Ne, nikako. Izgubiću se još više u ovim tunelima. Napred. E, moj Bilbo Baginse, kako je tebi bilo lepo u tvom udobnom stanu… To je tako daleko sada… kao san… Da sam barem poneo maramicu… Šta je to? Šta je to?

Šta je to? Kao neki prsten...

GOLUM: Psssss, golum… Ovo je osobita gozba, moj prekrasssssni. Bar će nam pružiti ukusan zalogaj, golum…

BILBO: Ko si ti?

GOLUM: Šta je on, prekrasssssni moj? Kao jedan davno zaboravljeni hobitski ssss…

BILBO: Ja sam gospodin Bilbo Bagins. Izgubio sam patuljke i izgubio sam čarobnjaka, i ne znam gde se nalazim, i ne želim da znam ako samo mogu da se izvučem odavde.

GOLUM: Šta ssssu mu to u rukama, sssss?

BILBO: To je žalac koji je napravljen u Gondolinu!

GOLUM: Ssss, golum… Ti sedi ovde i možd’ makičički razgovara sa njim, prekrasssssni moj. Ono voli zagonetke, možd’ voli, voli li? Golum, golum… voli li zagonetke?

BILBO: Voli, voli. Nema Hobita koji ne voli zagonetke.

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, treća scena: Zagonetke u tami”

Aleksandrijsko lansiranje

U tekstu koji govori o preduslovu za lansiranje lagano sam pokazao kako je brzina v koju satelit mora da ima da bi kružio oko Zemlje

Ovde je h put koji sva tela pređu pri slobodnom padanju na Zemlju bez početne brzine tokom prve sekunde (na površini Zemlje približno 5 metara); R je poluprečnik Zemlje. Formula je predivna jer pokazuje da nam trebaju dva podatka koja možemo da izmerimo da bismo saznali koliko brzo treba da se krećemo da bismo postali Zemljin satelit.

Čekaj malo, škrip! Poluprečnik Zemlje možemo da izmerimo? A i molim, Zemlja je okrugla? Hm…

Nastavite sa čitanjem… “Aleksandrijsko lansiranje”

Anatomija jednog virusa (računarskog)

Svi znate za postojanje računarskih virusa. Većina zna za antivirusne programe i koristi ih. Ali, da li vam je poznato dokle ide tehnologija koja se odnosi na primenu virusa?

Kaoš to znate, nasnazi je trajni embargo na teme o softveru u okvirima Suštine pasijansa. To me sprečava da o ovoj temi prozborim reč-dve više. No, nema veze; bavimo se fenomenom tehnologije, a ne softverom. Fenomen računarskih virusa je ušao u svoju veoma zrelu fazu, onu gde jedna država ulaže neverovatno velik novac u razvijanje računarskih virusa kao oružja u nameri da naškodi resursima druge države.

Problem je u tome što svako oružje kad-tad dospe u pogrešne ruke. E, tada svi postanemo ugroženi.

Šta će se dešavati tokom sledećih godina? Možda je bolje da ne znamo.

Fotografija dana, 17. januar 2012

Slikanje dok pada sneg je uvek iskušenje: baterija se brzo hladi, objektiv se ukvasi, prsti trnu… Ali, rezultat je uvek nešto posebno – samo ako umete da gledate i prepoznajete kadar…

Sneg je padao celog dana. Nije to bila bogzna kakva količina, do večernjih sati pola snega se pretvorilo u sastojak za blato. Ali, najzad je baš zabelelo i to je prijalo oku. Otvorio sam prozor u predsoblju i puknuo nekoliko ekspozicija, čisto u nameri da uhvatim samo padanje snega. A posle, ukazala se prilika za nešto malo više.

Odvezao sam Jasnu na posao, a imao sam petnaestak minuta dok Ana ne stigne iz Novog Sada. Taman da protrčim jedan mali krug trgom, u samom centru. Tako i bi: više vremena od raspoloživog mi nije ni trebalo. A na trgu, zanimljiv detalj: sneg je verovatno pao i na senzor za aftamacko uključenje uličnog osvetljenja na trgu, pa su se svetiljke upalile i načinile zanimljiv detalj nasuprot sivilu. Vrlo brzo se pokazalo nekoliko vrednih uglova za kadriranje i to sam izveo. Malo sam žurio i nisam razmišljao dovoljno polako – inače bih sigurno shvatio da mogu da napravim i ceo kadar od ovog što sam izrezao da bih postigao:

Fotografija dana za 17. januar 2012.

Hajde da vas ne zamlaćujem prepričavanjem parametara fotke. Reći ću samo da sam skoknuo do Photoshopa da uravnotežim svetlo i boje; namerno sam održao pomak u narandžasto da bih naglasio boju iz svetiljke. A dva goluba u letu sam prvi put primetio tek dok sam obrađivao fotku. Open-mouthed smile Kompozicija ovog izreza je vrlo tesna, ali baš takva mi je bila po volji u času obrade, pa tu nema šta da se priča. I ostalih šest ekspozicija su OK, a možete ih sve pogledati na mom profilu na fejZbuku; valjda je javno dostupno i ako nemate nalog, nemam pojma, probajte.

[EDIT novembar 2012: fejZbuk više ne dozvoljava spoljne linkove bez naloga; evo tih fotki preseljenih na Minus.]

U dve reči: mišn akomplišd. Nerd smile