Citat dana dolazi od onog ko je slavljen kao autor najkomplikovanije naučne teorije u prošlom veku, a usput je doživeo i tu čast da svi drugi sebe stavljaju u podređen položaj zbog nerazumevanja radije nego da tvrde kako je ta teorija sama po sebi nerazumljiva.
Elem:
Ako ne možeš da objasniš prosto,
to znači da ne razumeš dovoljno dobro.
Albert Ajnštajn
Možda je nedostajalo malo više stila? Ili smo teoriju relativiteta primili prerano da bismo sa njom uradili išta suvislo skoro devedeset godina?
Meni je ovaj citat, za koji nemam tačnu referencu koja dokazuje da je potekao od Ajnštajna, posebno zanimljiv zbog jedne stare angedote koju sam pročitao, ako se dobro sećam, u Politikinom zabavniku, čime potvrđujem da ni za tu anegdotu ne postoji referenca koja dokazuje istinitost.
Elem, nakon jednog predavanja o teoriji relativiteta održanog pred publikom koja nije iz akademskog miljea, u uobičajenom zaključnom delu u kome sledi kurtoazni poziv na postavljanje pitanja, neko se oštro pobunio:
– Zaboga miloga! – zavapio je posetilac predavanja – Vaša teorija je nesumnjivo veličanstvena, ali zar niste mogli da je objasnite malo jednostavnije?
– Zaista je lepo stvari učiniti jednostavnim° – reče razbarušeni profesor Ajnštajn – ali ja nisam u stanju da stvari učinim jednostavnijim nego što one to zaista jesu.
________
° Moja omiljena dramaturška fraza na ovakvim mestima glasi:
– Ha, ha! – nasmeja se grof na holandskom.
ali pretpostavljam da je ona ovde neprimerena.
Uh, uh, uh… Šta sad da ti radim… Ovako: najkomplikovanija teorija ikada je kvantna teorija – i paradoksalno najtačnija, praktično sve što je predvidela pokazalo se tačnim. Ona nema premca jer počinje tamo gde zdrav razum staje, tako da su jedina pomoć jezivo skupi instrumenti i neopuzdana matematika. Teorija relativnosti je komplikovana na isti način na koji je komplikovana teorija fluida: imamo jednačine koje nemaju rešenje u opštem obliku (da fluidi imaju rešenje imali bismo i vremenske prognoze za godinu dana), već moramo da biramo uslove pod kojim ćemo da ih rešavamo.
I za komentar dosta, obećavam tekst na pokrenute teme.
Ti to kao naučnik, a ja to kao [cenzurisano]. Stvar doživljaja, a ne matematike.
Inače, ako će moje grešenje da potakne tvoje pisanje, ček’ tek da vidiš kako i koliko umem da grešim 😆
Iz istog
tvogneproverenog izvora ima sledeća anegdota…Tokom svog bivstvovanja u Amerikama, Ajnštajn je imao povremene “nastupe” pred neakademskom publikom (k’o tom “tvojom”). Na sve te “nastup” ga je vozio isti vozač, sačekao da ovaj završi i vozio ga nazad.
I jedared Ajštajn upita tog vozača, dok su išli na “nastup”:
– Da li ti je dosadno na ovim mojim predavanjima? Sediš u publici, stalno slušaš istu priču,…
– Ne, gospodine Ajnštajne. Bilo mi je dosadno u početku, ali sam toliko ušao u materiju da sam sve napamet naučio na svim tim Vašim predavanjima.
– Napamet, je l’?
I tu Ajnštajn dođe na ideju, koja nije krunisana Nobelovom nagradom, da se na sledećem “nastupu” zamene. tada nije bilo televizije, pa plebs uglavnom nije znao kako (pravi) Ajnštajn izgleda. Tako i bi. Predavanje je održao vozač, a Ajnštajn je u publici “glumio” vozača.
No, problem o kojem nisu razmišljali jeste taj kortoazni poziv na kraju predavanja. Neko iz publike je postavio pitanje, na koje “Ajnštajn” nije znao odgovor, ali je znao ko zna, pa je odgovorio:
– Gospodine, očigledno da niste dobro razumeli moje predavanje. Odgovor na to Vaše pitanje je toliko jednostavan da ću ja dati mom vozaču da odgovori na njega!
Sve njegove (Albert Einstein) opaske o jednostavnosti imaju refrencu u Occam`s razor (kao i kasnije KISS pravilo)
Jednom sam napravila tekst o tome:
http://blog.b92.net/text/14680/KISSing-Occams-Razor/
a interesantan je i John Maeda:
http://www.ted.com/talks/john_maeda_on_the_simple_life.html
nađoh. slučajno… 😉
Ma hajde! Nije moguće!… A šta misliš, gde sam ja natrčao na citat?
😆
Ma, ko će tebe znati. Imaš neku bazu
perverproverenih citata, pa “sipaš” kad osetiš da je pravi trenutak… 😉Ili si baš ti stavio tu sliku, a sinhronicitet je uradio ostalo. 🙂